Izvoz, investicije i umrežavanje centralna tema prve Žitarske konferencije u Srbiji.
Srbija je među prvih deset izvoznika kukuruza i petnaest najvećih izvoznika pšenice – Visokokvalitetno zrno i povoljne transportne veze čine Srbiju atraktivnim izvoznikom – Kontinuirani javno-privatni dijalog i ulaganja su ključni za efikasnost i rast sektora – Srbija aplicira za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu
Danas je u Beogradu održana prva Srpska žitarska konferencija, organizovana u okviru zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sa idejom da ovaj događaj postane tradicionalan.
Konferencija je okupila preko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih Asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih Ministarstava, zvanice iz sektora privrede i internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica.
Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, nakon čega se prisutnima obratio predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emmanuel Hidier i direktor agribiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.
Učesnicima su u prvom bloku predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za tekuću ekonomsku godinu od strane eksperata iz FAO i Internacionalnog Žitarskog Saveta, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje, a u drugom bloku i skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike.
Srbija se svrstala među najveće svetske izvoznike žita i nudi brojne prednosti u pogledu trgovine – od visokokvalitetnih žitarica do povoljnih saobraćajnih veza duž Panevropskog koridora VII koji povezuje Crno more sa Severnim morem.
Prinosi žitarica u Srbiji i dalje su za 15 do 20 odsto manji nego u Evropskoj uniji, ali Srbija brzo nadmašuje prinose kukuruza koji su porasli za četvrtinu, a prinosi pšenice za trećinu u poslednjih deset godina.
Ministar Nedimović je izjavio danas da će Srbija podneti aplikaciju za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu.
„Bićemo 57. zemlja članica i prvi u okruženju, jedina zemlja na Balkanu koja je član Saveta, a članice tog tela su zemlje EU i Rusija i to će nam omogućiti da dođemo do informacija da možemo da planiramo godinu ispred nas. To će pomoći da znamo kakvi su trendovi na tržištu, da se informišemo o bitnim temama iz ove oblasti i kretanjima cene na svetskom tržištu.“, rekao je Nedimović.
Emmanuel Hidier, viši ekonomista FAO-a, izjavio je „da su neophodna dalja srednjoročna i dugoročna ulaganja, poput modernizacije sistema za navodnjavanje kako bi se odgovorilo na klimatske promene i značajno smanjenje količine kiše, sa ciljem da se poveća proizvodnja i prinosi“.
Miljan Ždrale je dodao da će ulaganje u proširenje lučkih kapaciteta, izgradnju novih silosa i nadogradnju postojećih „staviti Srbiju u dobru poziciju, odnosno otvoriti mogućnost da u visokoproduktivnim godinama odgovori na smanjenje prinosa i nestašice žita u inostranstvu.“
Poslednje dve godine FAO i EBRD kroz brojne projekte koje realizuju u našoj zemlji, podržavaju Vladu Republike Srbije i Udruženje Žita Srbije u njihovim naporima da ojačaju srpski položaj kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica.
