"Novoseljanski paori" pisali ministru: Prioritet države moraju biti mala i srednja gazdinstva

Šeta kroz polje žita

Udruženje poljoprivrednika „Novoseljanski paori” iz Banatskog Novog Sela, po drugi put za dva meseca obraća se ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

Između ostalog tražili su razgovor i sučeljavanje o aktuelnim pitanjima. Do danas do toga nije došlo. Pismo o nizu otvorenih pitanja pročitajte u celini:

„Zakon o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da poboljša položaj malih i srednjih poljoprivrednika, ali on zapravo daje prioritet stranim i domaćim investitorima i velikoposednicima. Uz dobru volju države on se može dopuniti i izmeniti tako da štiti upravo one kojima je pomoć i zaštita države najpotrebnija, a to su mala i srednja gazdinstva.

Prioritet države moraju biti upravo ta mala i srednja gazdinstva, jer je njih najviše i od njih zavisi opstanak sela i stabilnost države. U 631.000 poljoprivrednih gazdinstava trenutno radi oko 1.442.000 članova gazdinstava i stalno zaposlenih. U Srbiji, kao i u mnogim zemljama EU najbrojnija su mala porodična gazdinstva sa prosečno 5,44 hektara i od ukupnog poljoprivrednog zemljišta od 3,86 mil. hektara oni obrađuju 82 %.

Direktno od poljoprivrede živi i radi oko 1,5 mil. stanovnika, dok indirektno još najmanje milion, odnosno veliki broj privrednika na selu i mnoga preduzeća po gradovima koja se bave prehranom. Još jedna prednost domaće poljoprivrede je što skoro celokupnu zaradu mali i srednji poljoprivrednici potroše i ostave u Srbiji, dok bi strani investitori na razne načine najveći deo novca izneli iz Srbije. Takođe bi se sačuvao suverenitet u proizvodnji hrane i država ne bi ni od koga zavisila. Dugoročno gledano, jačanje porodičnih gazdistava može biti zamajac za pokretanje velikog dela privrede u Srbiji čime i država jača, dok uvođenjem stranih investitora, stranaca i domaćih tajkuna u državno zemljište i poljoprivredu može negativno da utiče na privredu zbog drastičnog smanjenja stalno zaposlenih u poljoprivredi ( velike kompanije bi obrađivale velike parcele sa velikom mehanizacijom), odliv novca iz Srbije, slabljenje celokupne privrede zbog siromašenja jednog dela stanovništva. Kada se uporede i sagledaju svi aspekti lako se dolazi do zaključka da je ukupna korist od stranih investitora zapošljavanjem, naplatom poreza i ostalih dadžbina, kratkoročna, minimalna i zanemarljiva u odnosu na ukupnu i dugoročnu korist koju stanovništvo i država ima od malih i srednjih porodičnih gazdinstava. Da naglasimo da evropske države sa najuspešnijom poljoprivredom daju prioritet i najveću podršku upravo malim i srednjim gazdinstvima i domaćoj poljoprivredi, a ne stranim investitorima. U državama gde je zbog nečijeg interesa domaća poljoprivreda zapostavljena i dovedena do ruba propasti tu je i prilika za strane investitore i multinacionalne kompanije da jeftino kupuju poljoprivredno zemljište, kao što je bio slučaj u Rumuniji. Dokaz koliko je nekim državama stalo do ovog resursa je na primer Mađarska koja daje svojim državljanima određena bespovratna sredstva za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i u okolnim državama, dok je istovremeno referendumom izglasala i ustavom zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.

Domaći poljoprivrednici ne mogu da konkurišu strancima i stranim investitorima koji dobijaju bespovratna sredstva od svojih država za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ne zaboravite da se zemlja prodaje samo jednom.

Ne vidimo ni razloga ni potrebe za dovođenje stranih investitora u domaću poljoprivredu, jer time će se još više malih i srednjih gazdinstava “ugasiti”. Povoljnosti koje se nude stranim investitorima preusmeriti i ponuditi domaćim poljoprivrednicima, što bi uz dobre podsticaje bilo dovoljno za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Ako država želi iskreno da pomogne malim i srednjim gazdinstvima, kao deo rešenja za bolji položaj i konkurentnost poljoprivrednika smatramo da je potrebno sledeće:

1. Za početak vratiti subvencije na nivo 2015. godine u iznosu od 12.000 din./ha i davati gorivo bez akciza i pdv-a;

2. Uskladiti tržišne cene sa berzama u okruženju;

3. Uskladiti cene repromaterijala sa cenama u okruženju i osloboditi pdv-a;

4. Omogućiti poljoprivrednim gazdinstvima izvoz poljoprivrednih proizvoda što bi dodatno uskladilo tržišne cene sa onima u okruženju;

5. Dati malim poljoprivrednicima koji obrađuju do 30 hektara mogućnost da posle restitucije kupe od države do 20 hektara zemlje sa subvencionisanim kreditom do 20 godina, a da garancija za kredit bude ta zemlja;

6. Dati mladim do 40 godina koji su na birou i planiraju ili počinju da se bave poljoprivredom bespovratno do 10.000 evra za samozapošljavanje pod uslovom da poseduju poljoprivredno zemljište i da im poljoprivreda bude osnovna delatnost u narednih najmanje 5 godina. Ta sredstva bi se utrošila za kupovinu nove ili polovne mehanizacije i investicije u proizvodnju. Poređenja radi, pojedine države u regionu daju i do 50.000 evra podsticaja mladima koji počinju da se bave poljoprivredom i žele da ostanu na selu;

7. Ograničiti posed zemlje na 400 hektara, a onima koji već poseduju više od 400 hektara višestruko povećati porez na ekstra dobit i zemljište koje prelazi tih 400 hektara;

8. Da se stočarima od ukupne površine koja im sleduje po pravu prečeg zakupa odbije poljoprivredno zemljište u njihovom vlasništvu i ono pod zakupom. Takođe da se ograniči zakup po uslovnom grlu za govedarstvo na 200, a za svinjarstvo na 10.000 tovljenika. Stočarima dati prioritet na višegodišnji zakup parcela većih od 30 hektara;

9. Sredstva koja se daju strancima za podsticaje i investicije u stočarstvu i ratarstvu preusmeriti na domaće manje i srednje stočare i ratare i njima dati prioritet;

10. U zakonu o poljoprivrednom zemljištu jasno i nedvosmisleno zabraniti prodaju zemlje strancima i ustavom garantovati da stranac nikad ne može da poseduje u vlasništvu bilo kakav prirodni resurs kao na primer: poljoprivredno zemljište, izvore vode, rudna bogatstva i sl. U krajnjem slučaju koristiti primer Mađarske i sprovesti referendum;

11. Limitirati površine koje se izdaju u jednoj K.O. po pravu prečega i za investitore na najviše 50 % od ukupnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup. Ograničiti u prvom krugu licitacije koliko pojedinac može da zakupi na najviše 30 hektara.

Eventualno dozvoliti davanje u zakup državnog zemljišta do 10 hektara najviše do 3 godine strancima koji žive najmanje 5 godina u Srbiji u datoj katastarskoj opštini;

12. Voditi računa o ekologiji i dati prioritet zdravim poljoprivrednim proizvodima tako što će se kontrolisati nivo zagađenja pesticidima u zemljištima i vodi, davati podsticaje za organsku proizvodnju i zabraniti uzgoj i promet GMO proizvoda u svakom obliku.

Pasivnost države i mere koje se trenutno (ne)preduzimaju i nedostatak podsticaja očigledno slabe mala i srednja gazdinstva koja se bave i ratarstvom i stočarstvom. Uništavanje stočnog fonda je direktna posledica primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. Pristankom Srbije na „slobodnu“ trgovinu uvezeni su jeftini proizvodi često i sumnjivog kvaliteta, koje niko nije kontrolisao, što je dovelo do propadanja domaćeg stočarstva.

Posle drastičnog smanjenja direktnih subvencija i nerealnih cena poljoprivrednih proizvoda ratari su u sličnoj situaciji kao i stočari. Zbog male cene poljoprivrednih proizvoda i simboličnih subvencija od 33 evra/ha u odnosu na okruženje gde je prosek subvencija preko 200 evra/ha naše mogućnosti za unapređenje proizvodnje su minimalne. Agrarna politika države je katastrofalna po mala i srednja gazdinstva koja dobijaju “mrvice”, dok na drugoj strani malobrojni “tajkuni” i velikoposednici kroz povraćaje za mehanizaciju i investicije koriste veći deo agrarnog budžeta.

Pored navedenih problema, država umesto da podstiče i štiti domaće poljoprivrednike dovodi i subvencioniše strane investitore u vidu raznih moćnih multinacionalnih kompanija koji nam sve više “otimaju” ovaj dragoceni resurs – plodne oranice. Te kompanije su toliko moćne da u roku od desetak godina mogu kupiti sve oranice u Vojvodini. Smatramo da se to ne sme dopustiti ni po koju cenu, ni za čiji interes i ni pod kakvim izgovorom.

Ako se ovaj trend nastavi stiče se utisak da država priprema teren za strane investitore kao što je Tenis ili Al Dahra. Postepenim uništavanjem poljoprivrednika u Srbiji opstaće samo veliki domaći proizvođači. Tako će strani investitori i kompanije u budućnosti dobiti veliki prostor u srpskoj poljoprivredi ako im se bude dozvolila kupovina poljoprivrednog zemljišta, a putem komasacija dobijaće i velike parcele poljoprivrednog zemljišta.

Mislimo da je vreme da se država okrene domaćem poljoprivredniku, jer znamo da kad je seljak jak i država je jaka, i jedina održiva poljoprivreda je domaća poljoprivreda.

Spremni smo da se udružujemo i sarađujemo sa svima po bilo kom pitanju za dobrobit i opstanak poljoprivrednika i unapređenje sela.” 

Izvor: Agroservis

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?