Izoštreno: ima agronoma za Miodraga Kostića

sanu logo

Hiljadu inženjera bez posla – srpska sela na izdisaju

Nedavno je pod kupolom Srpske akademije nauke i umetnosti vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio na tematskom savetovanju da za potrebe svojih kompanija ne može da pronađe agronome sa znanjem stranog jezika, iako nudi platu od 1.000 evra. Ko mu je i šta replicirao na takav komentar, nismo saznali, ali je iz Akademijskog Odbora za selo, sa okruglog stola stigao dokument, sa više ocena i zaključaka koje objavljujemo u  celini. U ovim preporukama i zaključcima se vidi da je selo najveće „preduzeće (samo)zapošljavanja”. Argumenti o selu, koje je koncizno pripremio Branislav Gulan, ozbiljno opominju.

Uz  uvažavanje situacije i činjenica o selu naša redakcija otvara novi pristup stanju u agraru i selu uz pitanja – kako je i zbog čega bilo moguće da Srbija za samo dve decenije iznjedri desetak velikih uspešnih kompanija u oblasti primarne i agroprerađivačke industrije, uz prosečan rast poljoprivredne proizvodnje od 0,40% godišnje?

Da li smo postali zemlja „suvozemih hobotnica”, koje vešto stiču profit sarađujući sa gazdinstvima nudeći programe robne razmene?

Te extra kompanije su, uz pomoć vladajućih struktura, došle do jeftinih oranica i preradnih kapaciteta, uz otpuštanje radnika. Neki su čak sa lagerom robe, koju su našli u prerađivačkim gigantima, prodajom te robe ili preradom isplatili preuzete kapacitete, uz poklanjanje deoničarskog statusa važnim ličnostima iz političkog života ili njihovim zastupnicima. O tome bi mogli mnogo toga da govore vođe partija Aleksandar Vlaović, Božidar Đelić, pa i Mlađen Dinkić, a detalje znaju i Mirko Cvetković i Boris Tadić.

***

AKADEMIJSKI ODBOR ZA SELOSRPSKE AKADEMIJE NAUKA  I UMETNOSTI

održao je  Okrugli sto, na temu: 

Mogućnosti (samo)zapošljavanja u seoskim sredinama  ekonomsko – tehnološko prosvećivanje seoskog stanovništva – ključni činilac (samo)zapošljavanja (16. marta 2017) i tim povodom  usvojio

Z A K LJ U Č KE   I   P R E P O R U K E

sa predlogom mera za brže zapošljavanje u seoskim predelima

1. Na osnovu dosadašnjih saznanja, seoski predeli Srbije:

–   prostiru se na oko 85 % teritorije i  u njima živi oko  45 %   stanovništva,

–   raspoloživi resursi: prirodni, ekonomski, ljudski, nisu dovoljno iskorišćeni;

2. Na to ukazuju podaci o neobrađenom zemljištu, broju praznih kuća i obora za tov stoke, s jedne strane i visokog  broja nezaposlenih  mladih  stručnih ljudi, s druge strane;

3. S obzirom, na krizu, u kojoj se nalazi društvo u Srbiji, privreda, u sklopu njih i sela i poljoprivreda, proističe urgentna potreba  za bržim rešavanjem ovih problema;

4. Efikasnijim korišćenjem, svih  raspoloživih resursa, moguće je rešiti  i ključne probleme  zemlje:

a) socijalne –nezaposlenost

b) razvojne;

5. To pretpostavlja, definisanje  konkretnih  razvojnih  programa u: biljnoj proizvodnji, prehrambenoj industriji, uslugama, domaćoj radinosti;

6. Istovremeno, na nivou lokalnih samouprava, neophodno je uspostaviti geografsko – informacioni sistem (GIS), o resursnoj osnovi i uspostaviti monitoring stanja, potencijala  gde to nije urađeno;

7. Preporučujemo naučno-istraživačkim  institucijama, da se uključe u definisanje razvojnih profitabilnih programa, biznis planova – malih i srednjih preduzeća(MSP);

8. Na nivou  Vlade Republike Srbije, neophodno je uspostaviti  menadžment  za razvoj sela, vertikalno povezan, sa: lokalnim samoupravama, komorskim sistemom, zadružnim savezima, naučno -stručnim institucijama, porodičnim gazdinstvima, malim i srednjim preduzećima (MSP);

9. Izvori finansiranja razvoja sela su:

–   privredni subjekti (moraju imati biznis planove);

– fondovi, banake, ino – sredstva, iz prekogranične saradnje, na partnerskoj osnovi,  na osnovu  konkretnih programa;

10. Apelujemo, na privredne subjekte, da u  skladu, sa mogućnostima, potrebama i interesima, stvaraju uslove za brže  produktivno i konkurentno zapošljavanje  mladih stručnjaka;

11. Država da vlasnicima domaćih  kompanija omogući dobijanje stimulacija za otvaranje radnih mesta za mlade kadrove;

12. Mladi koji se opredele da duže vreme ostanu da žive i rade na selu, treba da imaju prednost prilikom učestvovanja u raznim finansijskim programima, stimulacijama i kreditima, kako domaćim tako i stranim, koji se dodeljuju za razvoj sela;

13. Mladim bračnim parovima, koji se odluče da žive u selima, država da obezbedi najmanje 50 000 evra bespovratnih sredstava, za  kupovinu kuće i započinjanja poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, ove mlade, država treba oslobodi plaćanja svih poreza i državnih dažbina, najmanje tri godine;

14. Da bi obezbedili finansijska sredstva za otvaranje novih radnih mesta i (samo)zapošljavanje u seoskim sredinama, potencijalni korisnici različitih izvora finasiranja za koje budu aplicirali treba da steknu znanja iz oblasti planiranja nameravanih investicija kroz obuke za izradu biznis (poslovnih) planova;

15. Mali posed, nisko produktivna poljoprivreda, niska iskorišćenostraspoložive radne snage uz dominirajući radno ekstenzivni tip poljoprivrede uslovljavaju neophodnost da znatan deo gazdinstava u poljoprivredi Srbije mora imati dodatne prihode iz nepoljoprivrednih sektora ili iz drugih izvora;

16. U Srbiji je proteklih godina podrška za diverzifikaciju   aktivnosti na gazdinstvima bila izuzetno niska, što usporava  restruktuiranje gazdinstava i rast njihove konkurentnosti. Neophodna je analiza stanja i potencijala pojedinih regiona i gazdinstava u pogledu mogućnosti ostvarenja prihoda iz nepoljoprivrednih delatnosti na gazdinstvu i izvan  gazdinstva, kao i bolja informisanost i obučenost porodičnih poljoprivrednih gazdinstava kakoda iskoriste potencijale kojima raspolažu;

17. Problem visoke stope nezaposlenosti u Srbiji, kao i prikrivene nezaposlenosti na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, zahtevaju jasnije sagledavanje ovog problema od strane kreatora ekonomske i agrarne politike i kreiranje konkretnih paketa mera podrškeporodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, u ciljupovećanja prihoda ovih gazdinstava, kao i ekonomske i socijalne održivosti ruralnih sredina u kojima se ova gazdinstva nalaze;

18. Efikasno(samo)zapošljavanje u seoskim sredinama nije moguće bez razvoja ljudskih resursa:

• U cilju unapređenja ljudskih resursa u ruralnim sredinama i njihovom boljem iskorišćavanju, obrazovno istraživačka i naučna zajednica, savetodavne službe, lokalne samouprave  i ministarstva,  moraju aktivno da učestvuju u sprovođenju i poboljšanju:

– Celoživotnog / permanentnog obrazovanja ruralnog staovništva, prvenstveno onih koji traže zaposlenje, onih koji bi da započnu sopstveni biznis, kao i onih koji su kao tehnološki viskovi ostali bez posla.

– Transfera inovacija i tehnologija.

– Obrazovnih sadržaja za učenike i studente, prvenstveno praktične nastave.

19. Uloga poljoprivredne savetodavne službe u ovom procesu je ključna, te je neophodno snažno jačanje njenih kapaciteta;

20. Permanentno obrazovanje u funkciji (samo)zapošljavanja u seoskim sredinama treba da je:

– U funkciji razvijanja svesti o potrebi stalnog unapređenja posla, podizanja kvaliteta i produktivnosti i uvođenja standarda.

– Zasnovano na proceni potreba.

– Adekvatno, jasno i praktično.

– U funkciji obezbeđivanja ogovarajućeg nivoa tehničkih  i ekonomskih znanja za održivo upravljanje.

– Besplatno, ali i obavezno za korisnike podsticajnih sredstava, a posebno za mlade poljoprivrednike.

– Organizovano kroz transfer znanja i veština od istraživačkih institucija,  kroz sistem poljorivrednog savetodavstva, do krajnih korisnika.

Dostupno za nezaposlene, koji se nalaze na birou za zapošljavanje, kao i one koji su ostali bez posla, a potrebno je da započnu novi biznis.   

 

SELU VRATITI MLADOST, OPSTANAK I OSTANAK

Branislav GULAN, članovi Akademijskog odbora za selo SANU

  • U SRBIJI JE BEZ POSLA 32.000 AGRARNIH SRUČNJAKA (MEĐU NJIMA 5.523 INŽENJERA POLJOPRIVREDE, 46 DOKTORA NAUKA I 418 MAGISTARA), OSTALI SU SA SREDNJOM SPREMOM!
  • OD 4.709 SELA U SRBIJI1.200 JE U FAZI NESTAJANJA!
  • PROSEČNA STAROS STANOVNIŠTVA U SRBIJI JE 43 GODINE. ČAK 18,7 ODSTO STANOVNIŠTVA STARIJE JE OD 65 GODINA! NAŠA ZEMLJA JE NA ŠESTOM MESTU U EVROPI PO STAROSTI STANOVNIŠTVA!
  • ISTOVREMENO U NJOJ JE 700.000 NEZAPOSLENIH. OD TOGA ČAK ČETVRTINA JE MLADIH OD 30 GODINA.
  • U SRBIJI JE TEK SVAKI ČETVRTI PREDUZETNIK I SVAKI 17. VLASNIK PREDUZEĆA MLAĐI OD 40 GODINA!
  • OKO 150.000 MLADIH U SRBIJI KOJI BI MOGLI DA STVARAJU NOVU VREDNOST I NACIONALNI DOHODAK, NITI RADE NITI SE ŠKOLUJU!
  • SVAKI TREĆI ILI ČETVRTI MLADI ČOVEK KOJI TRAŽI POSAO JE STARIJI OD 15, A MLAĐI OD 25 GODINA. TA SLIKA MORA DA SE PROMENI.
  • POLJOPRIVREDOM SE BAVI OKO DVA MILIONA ŽITELJA SRBIJE!
  • U SELIMA SE NALAZI VIŠE OD 400.000 HEKTARA NEOBRAĐENIH ORANICA!
  • ISTOVREMENO U SELIMA JE ČAK 50.000 PRAZNIH KUĆA BEZ VLASNIKA, A U JOŠ 150.000 NIKO NE ŽIVI!
  • ŠANSA ZA NJIHOVO ZAPOŠLJAVANJE POSTOJI NA SOPSTVENOM GAZDINSTVU SVOJIH RODITELJA, NA KOMERCIJALNIM FARMAMA, ZADRUGAMA (IMA IH BLIZU 2.000), U AGROBIZNIS KOMPANIJAMA, KONSALTING KUĆAMA, U USLUŽNOM SEKTORU KOJI JE U FUNKCIJI RAZVOJA POLJOPRIVREDE I POTREBA SEOSKOG STANOVNIŠTVA, U LOKALNIM ORGANIMA SAMOUPRAVE SEKTORU POLJOPRIVREDE I USLUGA)…
  • ZA REŠAVANJE OVIH PROBLEMA, MLADIH PREUZETNIKA, OČEKUJE SE PODRŠKA NADLEŽNIH MINISTARSTAVA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE I VOJVODINE ZA: POLJOPRIVREDU, RAD, ZAPOŠLJAVANJE, PRIVREDU, LOKALNU SAMOUPRAVU, FINANSIJE, NBS, ZADRUŽNIH SAVEZA…
  • SVE TE AKCIJE TREBA DA STVORE ISTE USLOVE ŽIVOTA NA SELU KAO I U GRADU. SAMO  NA TAJ NAČIN I DELOVANJEM OD VRHA KA BAZI, ĆE SE ZAUSTAVITI NESTAJANJE SRPSKOG SELA I ODLAZAK MLADIH, PA ĆE TAKO MLADI DOBITI I RADNA MESTA.
  • PROBLEMI SELA SU VELIKI. NESTAJANJE SELA ZNAČI I NESTAJANJE SRBIJE!
  • U SRBIJI DANAS 1.034 SELA IMAJU MANJE OD PO 100 ŽITELJA.
  • U 86 ODSTO NASELJA OPADA BROJ STANOVNIKA.
  • U NJOJ JE DANAS GOTOVO 11 POTPUNO PRAZNIH NASELJA, DOK 85 IMA IMA MANJE ODPODESET STANOVNIKA.
  • NJIVE SE OBRAĐUJU SA 408.000 TRAKTORA I 25.000 KOMBAJNA KOJI SU STARI SKORO DVE I PO DECENIJE!
  • POŠTU NEMA 2.000 SELA.
  • ČAK 500 SELA NEMA ASFALTNI PUT I VEZU SA SVETOM.
  • U 400 SELA U SRBIJI NEMA NI PRODAVNICE. ŽITELJI MORAJU NA PUT DA KUPE HRANU!
  • U 2.760 SELA NEMA VRTIĆA.
  • U 230 SELA NEMA OSNOVNE ŠKOLE.
  • U DVE TREĆINE SELA NEPOSTOJI VETERINARSKA AMBULANTA IAKO JE GLAVNO ZANIMANJE POLJOPRIVREDA, A SAMO U MALOM BROJU RURALNIH NASELJA POSTOJE BILJNE APOTEKE.
  • DAKLE, TEŠKI USLOVI ZA ŽIVOT, UDALJENOST OD GRADOVA, LOŠA MREŽA PUTEVA I GOTOVO NIKAKVE ŠANSE ZA ZARADU, OSIM OBRADE ZEMLJE NAJČEŠĆI SU RAZLOZI ZBOG ČEGA SU PROTEKLIH DECENIJA SELA GOTOVO DESETKOVANA.
  • SELA SU ZAPUŠTENA. ONA NE  SLUŽE SAMO ZA PROIZVODNJU HRANE, VEĆ NJEGOVI ŽITELJI MORAJU DA IMAJU I PRISTOJAN ŽIVOT.
  • DAKLE, SELU TREBA AMBULANTA, FRIZER, APOTEKA, AUTOMEHANIČAR, PRODAVNICE, BIOSKOP…
  • OVAKO IZGLEDA SUMORNA SLIKA SRPSKIH SELA. ŽITELJIMA NAJVEĆEG BROJA SELA U SRBIJI NEDOSTUPNA JE VEĆINA SADRŽAJA ZA IOLE NORMALAN ŽIVOT.
  • STAGNACIJU I DEMOGRAFSKO PROPADANJE SELA MOŽEMO DA SPREČIMO SAMO POLITIKOM USPEŠNOG RURALNOG RAZVOJA, KOJE SE NEĆE TICATI SAMO POLJOPRIVREDE, VEĆ I SVIH OSTALIH ZANIMANJA I USLUGA.
  • KROZ REŠAVANJE OVIH PROBLEMA POLOVINA NEZAPOSLENIH IZ OBLASTI AGRARA DOBIĆE RADNO MESTO. TAKO ĆE SE U SELA VRATITI MLADOST, NJIHOV OPSTANAK I OSTANAK

 

Izvor: Branislav Gulan/AgroServis

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?