mlekara Celje pogon

Sopstvena mlekara garant stabilnosti

Osnovni princip je otkup svih ponuđenih količina mleka, zatim redovna isplata, ulaganje u razvoj, pa tek onda sticanje profita 

mlekara Celje pogon

Impresivno je videti kapacitete Mlekare Celje u selu Medloga okružene šumom i zelenim livadama. Neupućeni bi mogli pomisliti da se radi o lepo uređenim hotelskom prostoru visoke kategorije.

A članove Društva agrarnih novinara iz Novog Sada, koji su nedavno posetili sajam Agra u Gornjoj Radgoni, privukla je za naše prilike neuobičajena činjenica da su većinski vlasnici tog prerađivačkog kapaciteta proizvođači mleka, baš kao u agrarno razvijenim državama Evrope. 

Mlekara u Celju postoji preko 70 godina. Sve do 1995. bila je u društvenom vlasništvu u Celju, ali u vrlo lošem stanju. Crni oblaci su se nadvili i nad brojnim proizvođačima mleka, koji su je snabdevali. Tada su svi dobro organizovani farmeri od države dobili 45 odsto besplatnih akcija mlekare i, sa isporukama sirovine, stekli pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini i u preradi. Procenjena vrednost mlekare bila je tri miliona evra, pa su svojevoljno farmeri odlučili da u kupovinu tog kapaciteta ulože po jedan slovenački tolar od dobijene cene za litar isporučenog mleka. Tada je 239,64 tolara imalo vrednost jednog evra. Tokom tri godine uspeli su da otkupe još 29 odsto alcija i sa ukupno 74 odsto tih vrednosnih papira preuzmu većinski paket. Među novim vlasnicima su i članvi 17 zadruga, koje su odmah isplatile svoj deo uloga.

mlekara Celje pogon 2

 

Mlekara Celje postala je najveći slovenački kapacitet u vlasništvu primarnih proizvođača. Jedna od prvih odluka farmera-vlasnika bila je da ne jure samo za profitom,  kako je to kod većine privatnih firmi. Na prvo mesto stavili su otkup svih ponuđenih količina mleka od svojih članova, zatim slede redovna isplata, ulaganje u razvoj, pa tek na četvrto mesto dolazi sticanje profita. S obzirom da je reka Savica često plavila pogone u Celju, usledila je investicija u nove objekte i savremeniju tehnologiju na izuzetno povoljnoj lokaciju u obližnjem selu Medloga. Prvih dana otkupljivano je 54, a lane čak 9o miliona litara mleka, bez obzira na velike poremećaje na tržištu, posebno nakon embarga isporuka u Rusiju pri čemu je izgubljeno nekoliko miliona evra.

Sadašnjih 1200 poljoprivrednika, sa prosekom oko 60 krava po farmi, svakog drugog dana isporučije 260 do 285 litara mleka po cenama koje su, tokom poslednje četiri godine, najveće u Sloveniji. Sve je podređeno obezbeđenju vrhunskom kvalitetu, što se utvrđuje u sopstvenoj laboratoriji u roku od 15-20 minuta. Posebno se nagrađuju proizvođači čije isporuke mleka sadrže dvostruko manje mikroorganizama i somatskih ćelija u odnosu na standarde EU. Najzastupljenije su rase krava Java, Simentalac i Holštajn. 

– Pre sedam godina ova mlekara je došla u krizu, pa su nam farmeri zapretili: „ili ćete raditi kako valja ili ćemo dovesti druge“, istakla je u razgovoru sa novinarima Darja Teržan, marketinški menadžer Mlekare Celje. – Tada smo utvrdili dugoročni program razvoja do 2023. godine, potpuno redizajnirali etikete na ambalaži i počeli da poslujemo kao dobra porodica. Prodaja je povećana za 15, a očekujemo da će uskoro dostići i 20 odsto.

mlekara logo

Naša oznaka „Zelene doline“ postala je nacionalni brend. Oko 200 zaposlenih u mlekari, koji rade 365 dana u godini, proizvode sveže mleko, sireve, jogurt, maslac, mlečne namaze, kajmak i druge artikle s ciljem da kroz njih, na najbolji mogući način, plasiramo rastuće količine mleka od naših farmera. Vraćamo se tradicionalnoj tehnologiji. Sir je bez konzervansa, jer se mleko propušta kroz specijalno sito, koje ga baktofiziraju, čime konačan proizvod dobija dugotrajnost kao i druge robe te vrste. Zahvaljujući činjenici da uspešno kontrolišemo čitavu proizvodnju, od trava na pašnjacima, pa sve do konačnih produkata, stekli smo 2012. godine certifikat po kome naše robe ne sadrži genetski modifikovane sastojke. Prvi korak bio je da se iz obroka krava izbaci soja i kukuruz, pa su trave postale osnov ishrane životinja. Proizvodnja je poskupela za dva odsto, ali se isplatilo, jer je tržište postalo sve zainteresovanije za robu iz ove mlekare.

Mlekara Celje skladište gotovih proizvoda

Oko 70 odsto proizvodnje Mlekare Celje plasira se u Sloveniji, uglavnom bolnicama, dečijim vrtićima, školama, studentskim i staračkim domovima i drugim državnim institucijama. Izvozi se u devet država, među kojima su najznačajniji kupci u Italiji, a od ove godine i voćni jogurt u Srbiju preko mlekare u Nišu, sa kojom postoji kooperacija u proizvodnji belog sira. Bez obzira na vedliku krizu i žestoku konkurenciju iz ostaslih članica EU, vrednost Mlekare Celje je porasla četiri puta u odnosu na početnu. Lane je ostvarila prihod od 61 milion evra, pa je preostalo i za investicije. Priprema se prostor za nove hale u koje će se smestiti novi pogon za sir, repromaterijal i gotove proizvode. Farmeri i zaposleni u ovoj mlekari s ponosom ističu da imaju jasnu viziju sopstvene sigurne budućnosti.

SPAS OD PROPASTI
U vreme najčešće pogubnih tranzicionih promena privrede u bivšoj Jugoslaviji, kada je preovlađivala liberalna ekonomija u nastupajućim tržišnim principima, Slovenija se odlučila da, što je moguće više, sačuva svoju proizvodnju. Još pre nego što je aprila 2000. godine ušla u Evropsku uniju, Slovenija je uvežbavala primenu zakona te velike zajednice i spremno ušla u žestoku konkurenciju sa razvijenim privredama Zapadne Evrope. Uspela je da pripremi obilje interesantnih projekata i preuzela gotovo sav novac, koji joj je bio namenjen iz pristupnih fondova EU. Među 25 tadašnjih članica, zauzela je šesto mesto po veličini bruto nacionalnog dohotka, što nedvosmisleno ukazuje na njen visok nivo razvijenosti.

Jedan od osnovnih stubova privrede te bivše jugoslovenske republike je unapređenje proizvodnje hrane i očuvanje stanovništva u ruralnim, posebno planinskim sredinama. Uz dobijene besplatne akcije i svog učešća, za samo nekoliko godina, farmeri su postali većinski vlasnici Celjske, Pomurske, Ljubljanske i još nekoliko manjih mlekare i spasli ih iz kasndži sigurne propasti.

Autor: Branko Krstin

Izvor: „Poljoprivrednik“, 29.08.2015

Foto: A.M.

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu