vino boce

Promene klime pretnja proizvodnji vina EU

Proizvodnja vina u Evropskoj uniji, najvećem svetskom proizvođaču, ugrožena je zbog klimatskih promena. Vinari kažu da već osećaju

vino boce

posledice promena klime a stručnjaci upozoravaju da će se za manje od 20 godina proizvodnja vina preseliti na sever Evrope. U novoj knjizi o opasnostima koje prete industriji vina ukazuje se i na preveliku upotrebu đubriva u proizvodnji koja ne samo da ne pomaže u borbi protiv klimatskih promena, nego je i štetna po prirodnu sredinu. EU daje 45% svetske proizvodnje vina. Najviše vina u Evropi piju Portugalci i Francuzi a najmanje Turci dok je Srbija negde na sredini po potrošnji sa 23 litra po stanovniku godišnje.

Proizvođači božolea uglavnom su već obrali grožđe i rezultati berbe u mnogim francuskim proizvođačkim regionima predstavljali su iznenađenje za vinare.

Neki proizvođači vina strahovali su zbog neuobičajeno toplog leta, međutim, visok sadržaj šećera u ovogodišnjem grožđu, koji garantuje visok nivo alkohola u vinu, mnogi su videli kao dobru stvar.

Ipak, autori knjige “Pretnje vinu” Valeri Larame de Tanenberg (Valery Laramée de Tannenberg) i Iv Lers (Yves Leers) upozoravaju da će njihova radost možda biti kratkog veka.

“Visok sadržaj alkohola nikada nije značio dobro vino. Svi faktori se moraju uzeti u obzir”, upozorava i svetski poznat francuski proizvođač organskog vina iz regiona Loare Nikola Žoli (Nicolas Joly), preneo je Euraktiv Francuska.

Svestan promena u prirodnom okruženju, Žoli ne može da sakrije strah od klimatskih promena.

“Tu su vrućina, nedostatak vode i neverovatno jaki vetrovi koji se izmenjuju tri puta na dan. To se dešava u poslednje vreme i to je posledica promene klime”, uveren je taj stručnjak za vino.

Brzina klimatskih promena u poslednje vreme predstavlja posebno veliku opanost za grožđe od kog se pravi vino, koje je već opstalo u vrućim periodima između 10. i 14. veka pre nego što se ponovo prilagodilo hladnijem vremenu.

EU lider svetske proizvodnje

Sa proizvodnjom 17 milijardi litara godišnje, što predstavlja 45% svetske produkcije, proizvodnja vina značajna je za Evropsku uniju, posebno s obzirom na činjenicu da proizvodnja tog pića raste širom sveta.

Kina se za samo deset godina probila na poziciju drugog po veličini svetskog proizvođača sa 800 miliona hektara vinograda pod crnim grožđem. Ispred Kine je Francuska a iza Španija.

S druge strane, proizvodnja u EU usporava, čak se i Francuska, pod pritiskom Italije, bori da očuva vodeću poziciju među globalnim proizvođačima.

Članice EU poslednjih godina inače namerno smanjuju površine pod vinogradima kako bi povećale efikasnost i unapredile kvalitet.

Kako se ocenjuje, do kraja veka bi u Bordou, najznačajnijem za proizvodnju vina u Francuskoj, moglo da postane pretoplo za proizvodnju kvalitetnog vina. Naime, klimatolozi predviđaju rast prosečne temperature na 18,8 sa 14 stepeni Celzijusa. Istovremeno temperatura u regionu Akvitanije, čiji je Bordo glavni grad, raste brže nego u drugim francuskim regionima.

Preseljenje proizvodnje

Situacija nije ništa bolja ni u drugim evropskim regionima i, kako se očekuje, klimatski uslovi u oblastima u kojima se proizvodi najbolje vino tek će se promeniti drastično.

“Promenom uticaja okeana na sistem voda, globalno otopljavanje moglo bi potpuno da izmeni lokalne sisteme voda i ogranični proizvodnju u regionu Sotern (Sauternes). Istu sudbinu mogli bi da imaju i proizvođači u Koto di Lejon (Coteaux-du-Layon) u regionu Loare, u Tokaju u Mađarskoj i Slovačkoj, kao i u nekim regionima u Španiji, Nemačkoj i Austriji, upozoravaju autori knjige.

Međutim, rast temperature nije jedini izazov. “Na proizvodnju grožđa i vina deluje više od promene klime u lokalnoj sredini ili u regionu”, objašnjava Larame.

Kako se upozorava, nema mnogo načina da se grožđe i proizvodnja vina adaptiraju na promene temperature koje su se već desile, odnosno rast od oko 1,5 stepeni Celzijusa u Francuskoj.

Zato će se za manje od 20 godina vinogradi “seliti” ka severu Evrope, što će biti podsticaj za industriju vina u Velikoj Britaniji ali i ozbiljan problem za velike industrije zemalja poput Italije i Španije.

Organski sektor

Vinogradi pokrivaju samo 3,3% poljoprivrednog zemljišta u Francuskoj ali troše 15% đubriva. To je neracionalno jer, kaže Lers, “sa hemikalijama možemo da uradimo šta želimo, osim da se borimo protiv klimatskih promena”.

Hemikalije, pored ostalog, ispošćuju tlo i osiromašuju prirodnu floru, ne pomažu grožđu kod suše i njihova upotreba, kao i mnogih proizvoda koji se prave od nafte, čak doprinosi klimatskim promenama. Takođe se upotrebom azotnog đubriva emituju gasovi sa efektima staklene bašte.

Prema podacima Međunarodne organizacije za lozu i vino, objavljenim proletos, francuska proizvodnja vina dostigla je u 2014. godini 46,7 miliona hektolitara ili 6,2 milijarde boca.

SAD su u svetu najveći potrošač vina sa 30,7 miliona hektolitara ili 4,1 milijardu boca.

Organizacija procenjuje da je prodaja vina u 2014. u svetu porasla za 2,6% i dostigla vrednost od 26 milijardi evra.

Portugalci piju 55 litara, Srbi 23

Prema mapi potrošnje vina u Evropi, najviše vina piju Portugalci a slede Francuzi, dok najmanje konzumiraju građani Turske, preneo je greekreporter.com.

Mapa potrošnje zasnovana je na izveštaju Svetske zdravstvene organizacije koji sadrži podatke o ukupnoj potrošnji alkohola, kao i alkohola u vidu potrošnje vina u različitim zemljama.

Svaki stanovnik Portugalije godišnje popije 55 litara vina (bazirano na ukupnoj potrošnji alkohola i uz pretpostavljeni sadržaj alkohola u vinu od 13%) dok Francuz popije 53 litra.

Među većim vinopijama su i građani Hrvatske i Austriji sa po 42 litra u proseku po stanovniku godišnje, kao i Švajcarci (41 litar), Grci (37) i Italijani (34).

Potrošnja vina u Srbiji je 23 litra po stanovniku godišnje.

Najmanja potrošnja, od samo litar vina po stanovniku godišnje, beleži se u Turskoj. Nešto veća potrošnja je u Bosni i Hercegovini (5 litara).

Izvor: EurActiv.rs 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu