Fito farmacija

LG Seeds
krompir

Naučnici planiraju da uzgajaju krompir na Mesecu

U SF filmu “Marsovac” lik kojeg glumi Met Dejmon je botaničar koji otkrio način

krompir

da na Crvenoj planeti gaji – krompir. Danas ovo ne izgleda tako nerealno, s obzirom na napore naučnika da krompir svemirskog porekla stvarno naprave.

Naime, NASA i Međunarodni centar za uzgoj krompira koji se nalazi u Peruu će započeti sa uzgojem krompira na našoj planeti ali u uslovima kakvi su na Marsu, i ako im ovaj eskperiment uspe onda će na Crvenoj planeti izgraditi kupolu za uzgoj ove poljoprivredne vrste.

Za početak, tim naučnika će ovde u laboratoriji stvoriti atmosferske uslove poput onih na Marsu koristeći čak i zemljište slično onom sa pomenute planete, a koje se na Zemlji nalazi u peruanskoj pustinji Pampas de La Joya. Povećan nivo ugljen dioksida, a 95% atmosfere na Marsu čini ovaj gas, bi trebalo da potpomogne razvoj useva, tako da se očekuje dva do četiri puta veći prinos krompira nego na Zemlji, piše u saopštenju tima naučnika.

Ako ovaj eksperiment bude uspešno sproveden očekuje se razvoj ove poljoprivredne kulture koja je vrlo otporna na različite uslove, i to ne samo na Marsu, već i na drugim planetama i satelitima u našem Sunčevom sistemu.

Izvor: CNBC

Preuzeto sa sajta bif.rs

ipard logo zastava

IPARD: Iskustvo Hrvatske u korišćenju IPARD sredstava

Srbiji, koja je status kandidata za članstvo u EU stekla još u martu 2012. godine,

 
ipard logo zastava
 
stoje na raspolaganju sredstva iz IPARD fonda u sedmogodišnjem obračunskom razdoblju Evropske unije (2014–2020), a očekuje se da prvi konkursi budu raspisani u toku 2016. godine. Koje su to pouke koje Srbija može izvući iz iskustva Hrvatske, nešto naučiti, kako se greške ne bi ponovile i kod nas, s obzirom na to da smo sličnog mentaliteta?
 
IPARD program EU Hrvatska je mogla koristiti od momenta kada je postala kandidat za članstvo, odnosno, od 2005, a 2008. EU je odobrila korišćenje sredstava iz IPARD programa. Hrvatskoj su stajala na raspolaganju sredstva za obračunski period 2007– 2013. godina, a prvi novac je povučen 2010, 18 meseci nakon odobrenja EU. Iskustva Hrvatske, ali i Slovenije, govore da su prve dve godine izgubljene godine, a kao glavni razlozi se navode nesnalaženje, dug proces akreditacije, što je uostalom slučaj i kod nas. 
  
Evropska komisija je kao razloge navela i nedovoljno dobru pripremljenost lokalnih samouprava, slabe kapacitete za pripremu kvalitetne dokumentacije, za izvođenje infrastrukturnih projekata, kao i za realizaciju postupaka javnih nabavki. Hrvatska je u ovom procesu imala i problema u rešavanju administrativnih prepreka sa drugim ministarstvima.  
 
Hrvatska je godišnje imala na raspolaganju po 30 miliona evra, ali prve konkurse nije najbolje iskoristila. U poslednjim godinama bilo je više projekata nego što je bilo novca. Prema Marku Mrkalju, konsultantu koji u Hrvatskoj ima najviše odobrenih projekata, najveći problemi bili su imovinsko pravni odnosi, papirologija i neverica ljudi da će im neko dati novac. Priča je krenula kada je odrađeno nekoliko uspešnih projekata. Po njemu, pre podnošenja zahteva za novac, svako treba da zna svoj razvojni plan, gde je danas, a gde želi biti sutra. U Hrvatskoj je bio slučaj da su se planovi pravili prema onome šta se finansira, bez dugoročnog sagledavanja razvoja na osnovu sopstvenih potreba.
  
Po Mrkalju, najviše sredstava iz IPARD programa uloženo je u poljoprivredu i to za podizanje višegodišnjih zasada, povećanje kapaciteta farmi i prerađivačke kapacitete. Postoje opštine koje su sva dostupna  sredstva iskoristile za poboljšanje i razvoj infrastrukture, a pojedine investicije finansirane su i sa sto posto kroz IPARD program-izgradnja i opremanje prečistača otpadnih voda. Projekti vezani za turističku ponudu i izgradnju apartmana sufinansirani su sa 50 %, kao i pogoni za preradu i skladištenje voća i povrća, nabavku opreme za berbu voća i povrća…
    
Prema izveštaju hrvatske Agencije za plaćanja od januara meseca ove godine, za period 2007-2013. godina, ukupno je ugovoreno 800 projekata u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju za 94 % sredstava EU koja su bila na raspolaganju iz IPARD programa, a od toga je isplaćeno 34,90 % raspoloživih EU sredstava za 332 završena projekta. Rok za isplatu svih završenih projekata ugovorenih kroz IPARD program je 31.12.2016. godine (oko 50 miliona evra). Očekivanja agencije su da će na kraju sprovođenja IPARD programa ukupna finansijska iskorišćenost Republike Hrvatske biti na 70 %, što je impozantan broj, s obzirom da je prema podacima Evropske komisije iskorišćenost pretpristupnih fondova za ruralni razvoj 12 pretpristupnih zemalja bila oko 60 %.
 
S ciljem što šire dostupnosti različitih vrsta investicija poljoprivrednicima i drugim korisnicima, IPARD se tokom ovog programskog perioda prilagođavao čak 7 puta, a ovako dobar rezultat ugovaranja projekata rezultat je višegodišnjeg nastojanja i rada Ministarstva poljoprivrede i Agencije za plaćanja u poljoprivredi i drugih partnerskih institucija, kao i konsultanata koji su dobrom pripremom projekata i razumevanjem potreba na terenu višestruko doprineli uspešnosti ovog pretpristupnog  programa.
  
Kao članica EU, Hrvatska u obračunskom periodu 2014–2020. godina, na raspolaganju ima 2,4 milijarde evra za projekte u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz drugih dostupnih fondova EU.
 
Da li ovaj novac može biti dovoljan motiv za maksimalno angažovanje svih aktera koji učestvuju u razvoju poljoprivrede, kako bi najpre počeli da povlačimo sredstva iz dostupnog IPARD programa, a potom, kao članica EU, i mnogo veće iznose koji će doprineti agrarnom i ruralnom razvoju Srbije, čiji su potencijali značajno oslabljeni pa se danas dovodi u pitanje njihova održivost? 
 
Zorica Zdravković, dipl. inž.
psss.rs
vino sipanje

Italija vodeći svetski proizvođač vina

Italija je pretekla Francusku po proizvodnji vina i u 2015. će sa oko 6,5 milijardi boca biti najveći svetski proizvođač.

vino sipanje

 

Proizvodnja vina porasla je u brojnim evropskim zemljama zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama i očekuje se da cene tog pića budu stabilne.

Na listi vodećih svetskih proizvođača vina je i Srbija, na 19. mestu, sa proizvodnjom većom od dva miliona hektolitara. Italija daje 18% svetske proizvodnje vina, Francuska 17%, Španija 13%, SAD osam odsto. Poljoprivredno udruženje Evropske unije Copa-Cogeca saopštilo je da je kvalitet i prinos ovogodišnje berbe grožđa bio dobar i da će evropska proizvodnja vina porasti za 2,7%, na 171,2 miliona hektolitara.

Izvor: AgroNews

notebook 405755 640

Evropska poljoprivreda ulazi u haj-tek eru

 Nastojeći da odgovori na sve veće globalne potrebe za hranom i reši problem zagađenja prirodne sredine,

notebook 405755 640

poljoprivredni sektor ulazi u digitalnu eru. Poljoprivrednici u Evropskoj uniji sve više koriste nove tehnologije kako bi proizvodili veću količinu proizvoda boljeg kvaliteta uz manju upotrebu poljoprivrednih inputa i manje zagađenje životne sredine. Nove tehnologije pre prihvataju i uvode u proizvodnju veliki poljoprivrednici nego mali, kojima su neke od njih još skupe i samim tim nedostupne.

Rast svetske populacije za posledicu ima povećanje tražnje poljoprivrednih proizvoda dok istovremeno opadaju mogućnosti za zadovoljenje te traženje zbog smanjenja obradive površine i klimatskih promena. Analitičari kao inovativno rešenje za taj problem vide tzv. preciznu ili planiranu poljoprivredu odnosno “agri-tek revoluciju”.

“Precizna” poljoprivreda zasnovana je na optimalnoj u odnosu na potreban rod upotrebi inputa na poljima. Takva poljoprivreda uključuje korišćenje satelitskih sistema, poput GPS, kao i interneta, u cilju upravljanja proizvodnjom i smanjenja korišćenja đubriva, pesticida i vode.

Uvođenje novih tehnologija pomaže poljoprivrednicima da bolje upravljaju farmama i to na održiv način, vodeći računa o svim detaljima proizvodnje.

Poljoprivrednici koji rade na osnovu preciznih podataka u prilici su da najbolje iskoriste hemijske inpute (pesticide ili đubrivo), što je od značaja za zaštitu tla i podzemnih voda a doprinosi i rastu efikasnosti proizvodnje. Istovremeno se popravlja kvalitet proizvoda a potrošnja energije se znatno smanjuje.

Kako se navodi, korišćenjem senzora farmeri mogu da otkriju delove polja kojima je potreban poseban tretman i da usmere nanošenje hemikalija na određena mesta, čime se smanjuje potrebna količina hemikalija i štiti prirodna sredina.

Takva praksa u suprotnosti je sa tradicionalnom u kojoj se mere poput navodnjavanja, đubrenja, prskanja insekticidima i herbicidima primenjuju na celom polju, bez obzira na to da li su svuda potrebne.

Stručnjaci procenjuje da je tržište “precizne” poljoprivrede u 2014. na globalnom nivou vredelo 2,3 milijarde evra. Očekuje se dalji rast po godišnjoj stopi od 12% do 2020. a tržištima koja najviše obećavaju smatraju se “zrela” tržišta SAD i Evrope.

Komisija podržava e-poljoprivredu

Zajednički istraživački centar Evropske komisije u letošnjem izveštaju potvrdio je da “precizna” poljoprivreda može da ima značajnu ulogu u zadovoljenju sve veće tražnje hrane i da istovremeno obezbedi održivu upotrebu prirodnih resursa i zaštitu životne sredine.

“Na farmama ulazimo u eru ‘precizne poljoprivrede’ u kojoj vladaju tehnologija i podaci koji farmerima omogućavaju da svoj posao rade pametnije i efikasnije”, rekao je nedavno u intervjuu za EurActiv.com evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan (Phil).

Novom Zajedničkom poljoprivrednom politikom za period 2014-20. u sklopu Stuba 2 (Pillar 2) predviđeni su finansijski podsticaji i mere podrške farmerima da investiraju u tehnologije za “preciznu” poljoprivredu, npr. u mašine koje precizno doziraju đubrivo.

Sve više “haj-teka” (hi-tech) u poljoprivredi ipak nije novost i već je bio deo programa prethodne Evropske komisije kroz inicijative poput Evropskog inovacionog partnerstva za poljoprivrednu produktivnost i održivost (EIP-AGRI).

Sada Komisija “preciznu” poljoprivredu uglavnom podstiče preko 78 milijardi evra vrednog programa Horajzon 2020 (Horizon).

Preskupa malim farmerima

Međutim, tehnologije za “preciznu” poljoprivredu su još skupe i nedostupne većini poljoprivrednika, posebno malim.

“Neke tehnologije, poput ‘pametnijih’ i preciznijih poljoprivrednih mašina, veliki farmeri usvajaju gotovo odmah ali manji farmeri nisu radi ili nisu u mogućnosti da u njih investiraju”, kaže generalni sekretar Evropskog udruženja industrije poljoprivrednih mašina (CEMA) Ulrih Adam (Ulrich).

Međutim, neke tehnologije, poput globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS), veoma su brzo usvojili svi poljoprivrednici, bez obzira na veličinu.

“Vidimo da je prodor na tržište brži i veći kada se tehnologija razvija brzo i troškovi padaju”, rekao je Adam.

Kako je naglasio, npr. u Holandiji se GNSS koristi na 65% obradive površine prema 15% u 2007. godini.

Na pitanje šta EU još može da uradi za “preciznu” poljoprivredu u Evropi, Ulrih je ukazao da treba podsticati dalja istraživanja i razvoj tehnologije, kao i brže prihvatanje u evropskoj poljoprivredi.

“EU stoga treba da radi na koherentnijem i uticajnijem pristupu pitanju ‘precizne’ poljoprivrede koji će joj obezbediti veći udeo u postojećim politikama. U tom cilju različiti generalni direktorati u Komisiji – AGRI, GROW, ENVI, CONNECT i JRC, treba mnogo bliže da sarađuju, npr. kao deo zajedničkih radnih grupa”, smatra Ulrih.

Kada je reč o potencijalu EU za “preciznu” poljoprivredu, Ulrih je kazao da je Evropa “veoma plodno tlo”, što je pokazalo prihvatanje inovacija industrije poljoprivrednih mašina u poslednje vreme. Dodao je i da novine još brže ulaze u poljoprivredu SAD zbog većih polja.

Izvor: EurActiv.rs 

Foto: pixabay.com

solarni hotel

Organski, solarni hotel u Parizu

Pre pet godina je otvoren organski, solarni hotel u Patizu u kojem možete doručkovati organske bagete, organske kroasane,

solarni hotel

organski džem, organski jogurt i organski kompot. Ne treba posebno naglašavati da su kafa, čaj i sok od jabuke takođe organski. U sobama je aktuelno izdanje magazina Bio-Info, a u kupatilu ćete naći Ecover tečni sapun i gel za tuširanje. Ručnici su takođe rađeni od organskog pamuka, a određena količina energije koja se koristi je solarna. 

Toaleti takođe imaju ekonomičnu upotrebu vode za WC školjke. Cilj je sačuvati pola od onoga što se inače koristi.

„Dolazim ovde četiri puta godišnje“, kaže žena iz Guadeloupe. „Hotel je u sredini donjeg dela Pariza i mogu stići ovde direktno autobusom sa aerodroma i dobijam dobru vrednost za svoj novac“. Organsko i solarno nisu njoj presudni faktori izbora hotela, ali misli da je zgodno što ih imaju. Za 79 EUR za dvokrevetnu sobu za noć, hotel sa 2 zvezdice nudi zaista dobru vrednost u poređenju sa uobičajenim cenama hotela u Parizu. Iako se sobe čine male, zgodno su nameštene i čiste i imaju i televizijski set sa eco oznakom niske energetske potrošnje.

Cena uključuje i doručak za jednu ili dve osobe. Sastojci se nabavljaju lokalno: 200 m odatle je organska prodavnica koja pripada lancu Naturalia, a sa druge strane je organska pekara koja ih snabdeva svežim pecivima i hlebom. „Ono na čemu insistiramo je da sve što nam je potrebno za preko 10.000 doručaka godišnje donosimo pešice, biciklom ili električnim dostavnim vozilom“, kaže hotelijer Franck Laval.

Neki posetioci su znatiželjni da li tri kvadratna solarna panela sa fasade hotela mogu obezbediti dovoljno električne energije. Laval objašnjava da solarni paneli nisu dovoljno veliki i dodaje da ne mogu dobiti odobrenje od suseda za korištenje južne strane zida za naponski niz. „Dakle, u pitanju je i potreba za edukacijom javnosti uz proizvodnju dovoljne količine energije da se osvetli vanjski deo hotela“. Zbog svoje istočno-zapadne orijentacije krov hotela nije pogodan za korištenje solarnih panela.

solarni hotel.3jpg

U maloj bašti iza hotela se nalaze stolovi koje gosti koriste leti. Tu su dva vodena tanka koja izgledaju kao amfore (1.000 i 1.500 l). Oni se koriste za zalivanje bašte i ispiranje toaleta u prostoriji za doručak i dnevnom boravku. Gosti takođe mogu koristiti 10 bicikala besplatno za vožnju Parizom.

„Naša filozofija je da je sve uključeno u cenu noćenja. Nema puno dodataka koje gost treba platiti“. Ako gost želi kafu popodne, ona je takođe uključena u cenu. „Rezultat je da gosti rezervišu kod nas obično 3 noći u poređenju sa 1.8 noći koje su uobičajene u centru Pariza“, objašnjava Laval. Nije bitno da li su u pitanju jedna ili dve osobe – cijena je ista. „Popunjenost je u proseku 1.5 gostiju“. Sa 4.000 rezervacija godišnje za 34 sobe, to je oko 6.000 gostiju i 12.000 noćenja.

Hotel se greje na gasni bojler, koji je najefikasniji tip centralnog grejanja na gas. Samo LED i niskoenergetske sijalice se koriste za osvetljenje prostorija. Plan je da se postepeno zamene sve sa LED sijalicama jer su one mnogo bolje za okoliš i ne sadrže merkur.

solarni hotel.2jpg

Izložbe umetnosti se organizuju u prostoriji za doručak koja gleda na baštu. Prostorija je u obliku slova L i ima 10 stolova za 2 ili 4 osobe. Dok gosti uživaju u svom organskom doručku mogu posmatrati slike. Izložbe se menjaju svaki mesec i oko 40 lokalnih umetnika tu prezentuje svoj rad. Osim toga Laval za 12 njih nudi šansu svake godine da prodaju svoje radove. „Umetnici mogu koristiti sve zidove besplatno i naš jedini uslov je da cene budu prihvatljive“. Koncerti u bašti tokom toplih meseci su drugi način na koji promovišu umetnost. On je, takođe, od hotela napravio neku vrstu besplatnog tržišta za organsko povrće: dva puta sedmično oko dva tuceta papirnih vrećica punih voća i povrća su izloženi na stolu u prostoriji za doručak. Sve imaju imena na sebi tako da ljudi mogu doći i videti šta su naručili. „Ljudi iz susedstva su zadovoljni da vide recepciju našeg hotela otvorenu svaki dan i noć tako da mogu doći i pokupiti svoju narudžbinu kad god im odgovara. To je važno u gradovima poput Pariza gde ljudi rade puno i noću i danju“.

VIše na: www.solarhotel.fr/en/

Preuzeto sa: organsko.org

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije