Fito farmacija

LG Seeds
krave farma holstajn

EP protiv davanja antibiotika zdravim životinjama

Upotreba antibiotika na farmama u Evropskoj uniji mora da bude ograničena,

krave farma holstajn

pogotovo kada se koriste u svrhu prevencije, poručili su evroposlanici. Oni se zalažu za zabranu kolektivnog davanja antibiotika zbog jednog obolelog grla na farmi i takođe su protiv korišćenja antibiotika kao kompenzacije za loše staranje o životinjama. Istovremeno nadležni odbor Evropskog parlamenta podržava mere za podsticanje istraživanja radi razvoja novih veterinarskih lekova.

Na sednici u februaru na kojoj se glasalo o nacrtu plana izmena zakona EU o veterinarskim lekovima članovi Odbora za prirodnu sredinu i javno zdravlje EP založili su se za zabranu kolektivnog i preventivnog tretmana životinja antibioticima. Umesto toga, evroposlanici žele da se stimulišu istraživanja kako bi se razvili novi i bolji lekovi.

“Nova pravila će nam omogućiti da bolje kontrolišemo upotrebu antibiotika na stočnim farmama i tako smanjimo rizik od potencijalne pojave otpornosti na antibiotike”, istakla je francuska evroposlanica Fransoaz Grostet (Françoise Grošetête).

“Predložene izmene takođe će nam pomoći da poboljšamo dostupnost lekova i podstaknemo inovacije kako bi proširili ponudu veterinarskih lekova. Pozdravljam širok konsensus o izveštaju Odbora koji treba da doprinese unapređenju javnog zdravlja i zaštiti potrošača”, dodala je Grostet za čiji izveštaj je glasalo 60 a protiv su bila dva evroposlanika.

Predlogom koji je dobio potvrdu Odbora EP pooštrava se tekst Evropske komisije kojim se reguliše upotreba veterinarskih lekova jer, kako su rekli evroposlanici iz Odbora, veterinarski lekovi ni pod kakvim uslovima ne mogu da služe za unapređenje stanja životinja ili kao kompenzacija za lošu brigu o njima.

Korišćenje antibiotika u svrhu prevencije na farmama biće moguće samo ako ga dopusti veterinar.

Kako su istakli evroposlanici, preventivno davanje lekova grupi životinja nakon što jedna pokaže znake zaraze mora da bude ograničeno na obolela i pojedinačna grla kod kojih je utvrđen visok rizik od zaraze a sa ciljem da se spreči širenje bakterije na stado.

Evroposlanici traže od vlasnika i odgajivača životinja da vode računa o veličini prostora na kojem su životinje kako bi se smanjio rizik od prenošenja boleseti i da izoluju obolele životinje od ostalih.

KOMPLETAN TEKST MOŽETE PROČITATI OVDE

Izvor: euractiv.rs

francuska

Francuska poljoprivreda najjača u EU

Gotovo petinu vrednosti poljoprivredne proizvodnje Evropske unije obezbeđuje Francuska.

francuska

Ta zemlja je najveći proizvođač cerealija i takođe prednjači po broju goveda. Evropske statistike pokazuju da u Uniji proizvodnja cerealija poslednjih godina raste uprkos smanjenju površine pod tim kulturama. Za Srbiju su objavljeni samo podaci o stočnom fondu u kojem, gledano prema broju grla, dominiraju svinje. Proizvodnja svinja u Srbiji mnogostruko je veća nego u zemljama u okruženju a kada bi je svrstali među članice EU, Srbija bi bila na 11. mestu.

Oko tri četvrtine vrednosti poljoprivredne proizvodnje EU daje sedam članica. Najveći udeo ima Francuska (18%) a slede Nemačka (14%), Italija (13%), Španija (10%), Velika Britanija (8%), Holandija (7%) i Poljska (5%), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

U 2014. godini u EU je požnjeveno rekordnih 331,7 miliona tona cerealija (uključujući pirinač). Najveći proizvođač bila je Francuska sa 72,7 miliona tona a slede Nemačka (52 miliona), Poljska (31,9 miliona), Britanija (24,5 miliona), Rumunija (22,1 milion), Španija (20,6 miliona), Italija (19,4 miliona) i Mađarska (16,5 miliona).

Gledano prema vrednosti, proizvodnja cerealija predstavlja 13% ukupne poljoprivredne proizvodnje u EU i učestvuje sa 25% u proizvodnji kultura u EU.

Proizvodnja cerealija u EU raste u poređenju sa dugoročnim prosekom uprkos smanjenju površine pod tim kulturama.

U odnosu na 2013, proizvodnja cerealija je u 2014. povećana u većini članica EU a najveći rast registrovan je u Sloveniji i na Kipru, za više od 40%, i Slovačkoj, gotovo 40%. Rast veći od 20% zabeležen je u Estoniji, Austriji, Britaniji i Mađarskoj.

Najveće smanjenje bilo je u Španiji, za 19%, Grčkoj (8,2%) i Hrvatskoj (6,1%). Na nivou EU, proizvodnja cerealija porasla je za 8% dok su površine pod tim kulturama ostale iste.

Na duži rok, proizvodnja cerealija u EU varirala je od minimuma od 253 miliona tona u 2003, godini koju je obeležila suša, do više od 330 miliona u 2014, kada su vremenske prilike bile veoma povoljne.

U poređenju sa prosekom za period 2002-12, proizvodnja cerealija u EU u 2014. je bila za 15,2% veća dok je površina pod tim kulturama bila manja za 5%. Među članicama je najveći rast proizvodnje zabeležen u baltičkim zemljama, od oko 70%, a slede Bugarska i Slovenija sa oko 50%. Pad je registrovan na Kipru, u Holandiji, Italiji, Španiji i Grčkoj.

Nemačka ima najviše svinja, Britanija ovaca

U EU je u 2014. bilo 88,4 miliona goveda, od toga oko 19 miliona ili svako peto grlo u Francuskoj. Tako je udeo Francuske u ukupnom broju goveda u Uniji bio 22% a slede Nemačka (14%) i Britanija (11%).

Iste godine pobrojano je 84,2 miliona ovaca a svaka četvrta (27%) ili 23 miliona registrovano je u Britaniji. Slede Španija sa više od 15 miliona ovaca i Rumunija i Grčka sa po više od devet miliona.

Kada je reč o svinjama, prednjače Nemačka sa 28,3 miliona grla i Španija sa 26,6 miliona. Od 148,3 miliona svinja u EU u 2014, više od trećine bilo je u te dve članice.

Svinje, goveda i ovce obezbeđuju 17% vrednosti poljoprivredne proizvodnje u EU.

Eurostat je objavio podatke i za stočni fondi Srbije prema kojima je u 2014. u zemlji bilo 3,2 miliona svinja, 920.000 goveda i 1,7 miliona ovaca.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: pixabay.com

voce i mleko

Izmena šeme za mleko i voće u školama

Odbor Evropskog parlamenta za poljoprivredu podržao je izmene mehanizma

voce i mleko

za snabdevanje škola voćem, povrćem i mlekom kako bi se promovisala zdrava ishrana. Mehanizam bi bio povećan na 250 miliona evra, a novac EU bi se delio na pravičniji način između zemalja članica, saopštio je Evropski parlament. Cilj ovog dobrovoljnog mehanizma je da popravi ishranu dece, budući da je potrošnja voća i mleka u padu, ali i da promoviše zdrave prehrambene navike.

Očekuje se da će predlog biti na glasanju na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u martu ili aprilu, a nakon toga ide u Savet EU na usvajanje u prvom čitanju. Sporazum između Parlamenta i predsedništva EU postignut je 10. decembra, sa 30 glasova za, šest protiv, i jedan uzdržani. 

“Zdrava uravnotežena ishrana je osnova dobrog zdravlja, ali potrošnja voća, povrća i mleka u EU opada širom EU. Zbog toga je veoma značajno ojačati mehanizam za voće, povrće i mleko u školi povećanjem budžeta i pridavanjem pažnje obrazovanju o zdravoj ishrani”, navodi se u saopštenju nakon glasanja. 

Dodaje se da je Parlament izmenama osigurao finansijsku stabilnost programa time što su zemlje sprečene da jednostrano smanje budžet ili promene kriterijume za raspodelu sredstava između sebe, rekao je Mark Tarabela koji je u Parlamentu bio zadužen za proceduru o ovom propisu i predvodio pregovarački tim Evropskog parlamenta. 

Sistem za mleko u školama pokrenut je 1977. godine, a za voće 2009. godine. Do sada su radili pod različitim finansijskim i pravnim aranžmanima, uz učešće 28 članica u mehanizmu za mleko, dok u mehanizmu za voće učestvuje 25 članica (ne učestvuju Velika Britanija, Finska iŠvedska).

OPŠIRNIJE PROČITAJTE OVDE

Izvor: euractiv.rs

Foto: pixabay.com

danska zastava

Danska: 97 odsto građana prepoznaje značaj organskog brenda

Organska poljoprivreda u Danskoj već sad je ispred svog vremena:

danska zastava

nacionalni organski brend će proslaviti svoj 25. rođendan, a 97 % građana zna njegovo značenje. To je rekord, uz činjenicu da je izvoz danskih organskih proizvoda povećan za 200 % od 2007. godine.

Vlada Danske radi na dva različita fronta.

Jedan je davanje podsticaja za pretvaranje tradicionalnog poljoprivrednog zemljišta u organsko, a drugi je stimulisanje povećanja potražnje za organskim proizvodima.

Cilj je udvostručiti poljoprivredno organsko zemljište do 2020. (u odnosu na 2007. godinu.) U dokumentu pod nazivom Akcioni organski plan za Dansku u 67 tačaka objašnjeno je kako će to postići. Ne samo da će zemljište koje pripada državi biti uzgajano na organski način, nego će vlada podržati i finansirati one koji rade i ulažu u ovaj sektor, za razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći da se promoviše rast. Osim voća i povrća tu je stočarstvo.    

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije