malina biljka mala

Zaštita maline – Opasnost od prouzrokovača bolesti

Zaštita maline čim vremenske prilike dozvole jer postoji visok rizik za nastanak novih infekcija i dalji razvoj patogena.

Na području Srbije, u zavisnosti od lokaliteta i ekspozicije terena, zasadi maline se nalaze u fazi od punog cvetanja do početnih faza razvoja plodova.

Česte padavine u proteklom periodu stvorile su veoma povoljne uslove za razvoj prouzrokovača sive truleži (Botritis cinerea), ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) i sušenja lastara maline (Leptosphaeria coniothirium), navodi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.

I u narednom periodu najavljeno je nestabilno vreme sa padavinama, te postoji visok rizik za nastanak novih infekcija i dalji razvoj ovih patogena.

Preporuka za zaštitu maline

U cilju zaštite maline PIS preporučuje se primena hemijskih mera zaštite fungicidom:

Signum, Bosco gold, Luminis (a.m. boskalid+piraklostrobin) 1,8 kg/ha,

Ili kombinacijom fungicida:

Switch 62,5 WG ili  Atlas ili Sven  (a.m. ciprodinil + fludioksonil) 0,08%  

+

Quadris ili Promesa ili Teatar (a.m. azoksistrobin) 0,075%.

Preporuka je da se tretman sprovede čim vremenski uslovi to dozvole.

Da se podsetimo –  O bolesti kestenjasta pegavost lastara maline

Kestenjasta pegavost lastara maline je bez sumnje najznačajnija bolesta maline u našoj zemlji.

Didymella aplanata se smatra jednim od glavnih uzročnika propadanja sorte valjevka, šezdesetih godina.

Nove sorte, krupnijih plodova takođe su osetljive, uz intenzivno đubrenje uslovljavaju jaku pojavu bolesti.

Didymella aplanata napada malinu i kupinu i hibride koji nastaju njihovim međusobnim ukrštanjem.

Bolest se prvo uočava krajem juna, početkom jula.

Zaraze lišća mladih izdanaka započinju na ivici i širi se prema glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu slova „V“. Zaraza se sa lišća, kroz lisnu dršku, širi na noduse. Zaraženo lišće se najčešće prevremeno osuši. Na zahvaćenim lastarima se javljaju mrke, tamne pege, često biva zahvaćen veći deo izdanka, podseća Vladimir Kostić dipl. inž. zaštite bilja PSSS.

Kasnije, u toku jeseni pege se slabije primećuju jer lastari dobijaju tamniju boju.

Tokom zime se primećuje srebrnasta boja (izbeljivanje lastara) i u njima se uočavaju pseudotecije, kasnije piknidi.

Tokom proleća i leta, u okviru pega, dolazi do nekroze, pucanja kore i njenog odvajanja.

Pupoljci retko izumiru, često su oslabljeni i smanjeni pa ne uspevaju da se razviju u konkurenciji sa nezaraženim pupoljcima iste biljke. Zaraženi pupoljci lakše izmrzavaju u toku zime. Na zaraženim lastarima u proleće pupoljci ne kreću.

Prezimljava na zaraženim lastarima

Dydimella applanata se u toku zime održava u formi micelije, pseudotecija i piknida na zaraženim lastarima.

U vlažnim uslovima gljiva stvara askospore i konidije koje vrše zarazu lišća. Gljiva iz lista raste kroz peteljku i kolonizira koru lastara oko pupoljka.

Piknospore se obilato formiraju od juna do kraja jula i najverovatnije imaju primarnu ulogu u infekciji lista. List postaje vrlo osetljiv sa fiziološkim starenjem usled nedostatka svetla u osnovi lastara.

Osetljivost lastara je značajno povećana posle perioda visokih temperatura i taj faktor doprinosi pojavi simptoma na nodusima duž lastara.

Početkom avgusta lastari dozrevaju i manje su osetljivi na zarazu, podseća Kostić.

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu