Zaštita jabuka pred najavljene padavine – Preporuke

Zaštita jabuka: Preporuka voćarima da pred najavljene padavine zaštite jabučnjake od infekcije

Na području Srbije, zasadi jabuka se nalaze u različitim fazama cvetanja.

Pred nama je kritičan period u zaštiti jabuka od prouzrokovača bolesti.

Od utorka sledeće nedelje najavljen je višednevni kišni period sa kojim postoji visok rizik od infekcije jabuka prouzrokovačima:

– bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora),

– čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) i

– pepelnice jabuke (Podosphaera leucotricha).

Zaštita jabuka

Za zaštitu jabuka od prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća, pred najavljene padavine se preporučuje primena nekog od preparata na bazi bakar-hidroksida u nižim koncentracijama:

Funguran OH u koncentraciji 0,05-0,06%.

Za zaštitu od prouzrokovača čađave krastavosti i pepelnice preporučuje se primena sledeće kombinacije fungicida:

Zignal ili Niveral ili Kardinal ili Gatro 500 SC (fluazinam) 0,6-0,75 l/ha + Sercadis Plus (fluksapiroksad + difenokonazol) 1,2 l/ha.

Primena insekticida u fazama cvetanja je zabranjena!

Saznajte više o prouzrokovaču bakteriozne plamenjače jabučastog voća

Ervinija se tokom mirovanja vegetacije održava u rak-ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu, podseća Branko Galović, dipl. inženjer poljoprivrede.

Postoje dva osnovna tipa rak-rana: determinantni, koji se odlikuje jasnom granicom između obolelog i zdravog tkiva u vidu pucanja kore i indeterminantni, kod koga te granice nema. Bakterije su znatno brojnije i vitalnije kod indeterminantnog tipa. Aktivne rak-rane se mogu prepoznati i početkom proleća, kada se u graničnoj zoni obolelog i zdravog tkiva uočava pojava bakterijskog eskudata, koji se u povoljnim uslovima može stvarati obilno i slivati niz grane.

Kod oba tipa rak-rana, obavezno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju.

Rezidba obolelih grana se obavlja od 15. decembra do 15. marta, jer je tada, zbog niskih temperatura, aktivnost bakterije najmanja.

Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama.

Značajno je, takođe, da se prilikom rezidbe izvrši dezinfekcija 10 % rastvorom natrijum hipohlorita ili 70 % rastvorom etil alkohola.

Orezane obolele grane potrebno je izneti van voćnjaka i spaliti.

Kratke rodne grančice koje se razvijaju na deblu i skeletnim granama takođe treba ukloniti da bi se izbegla mogućnost infekcije. Njihova infekcija može dovesti do širenja bakterije u deblo i skeletne grane, što može rezultirati propadanjem čitavog stabla.

Preporučuje se takođe i uklanjanje preostalih plodova, jer je utvrđeno da i oni mogu predstavljati značajne izvore inokuluma u proleće. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, potrebno je ta stabla iskrčiti i zapaliti izvan voćnjaka.

Potrebno je i obratiti pažnju na eventualno prisustvo obolelih biljaka gloga, vatrenog trna i dunjarice u blizini zasada i ukloniti ih.

Uklanjanje obolelih biljnih delova, pored ervinije, značajno je i sa stanovišta nekih fitopatogenih gljiva koje se tokom mirovanja vegetacije održavaju u obolelim granama. To se prvenstveno odnosi na rodove Phomopsis sp. Nectria sp. Botryosphaeria sp. i dr.

Detaljnije informacije o pojavi štetnih organizama i merama kontrole možete pogledati na sajtu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Vojvodine.

Pročitajte i kako organizovati zaštitu vinove loze od najznačajnijih bolesti

Foto: pixabay.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?