Fito farmacija

LG Seeds
Ostrinia nubilalis

Kukuruzni plamenac – obavezno pregledati useve kukuruza

Stručnjaci za zaštitu bilja podsećaju ratare da obrate pažnju na pojavu kukuruznog plamenca u usevima kukuruza i reaguju na adekvatan način registrovanim insekticidima.

Ostrinia nubilalis

Kukuruzni plamenac je leptir koji pravi štetu u kukuruzištima, ali i u povrtnjacima. Pre dve godine napad ovog insekta bio je značajan.

Zaštitari bilja podsećaju proizvođače kukuruza da obavezno obiđu svoje parcele i pregledaju biljke.

Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe kaže za Poljosferu, da suzbijanjem prve generacije, pored kontrole šteta na stabljici, smanjujemo i potencijal brojnosti imaga druge generacije koja je opasnija jer pravi direktnu štetu na generativnim organima kukuruza, klipu i metlici. Prva generacija završava ceo ciklus u stabljici kukuruza. Nakon stadijuma lutke, iz stabljike, izleću imaga druge generacije.

Rupice od larve kukuruznog plamenca

„Na terenu srednjeg Banata pojavu druge generacije možemo očekivati u prvoj, eventualno drugoj dekadi jula. Indirektna šteta od kukuruznog plamenca je pojava parazita i saprofita na klipu kukuruza, što za posledicu ima smanjenje kvaliteta zrna i prinosa. Zato je neophodno delovati hemijskim preparatima i smanjiti brojnost kukuruznog plamenca. Trenutno, prisustvo gusenica registrujemo na osnovu rupica koje su nastale nakon ubušenja i sekreta koji ostaje“, kaže Parađenović.

Ostrinia 29 06 2012

I na parcelama u drugim delovima Banata registrovan je plamenac. Postoje parcele na kojima je više od 20 ili 30 odsto kukuruza već ubušeno larvom ove štetočine, potvrdio je za Televiziju Pančevo Mileta Stanković, stručni saradnik „Agrosa“. On podseća da brojnost ove štetočine u drugoj generaciji može biti i do 25 puta veća nego što je sada.

Proizvođači treba da obiđu svoje parcele i detektuju prisustvo ovakvih simptoma. Razdvajanjem listova kukuruza mogu uočiti brojnost već ubušenih larvi različitih stadijuma.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Kukuruzni plamenac glavne štete pričinjava u stadijumu larve (gusenice) na nadzemnim delovima biljke domaćina. Prvo se hrane mladim lišćem, gde i polažu jaja, pa se onda uvlače u pazuh lista (kad se list razmota, vide se rupice), prave štetu i na metlici, dršci klipa koja se lomi, ubušuju se u stabljiku, gde često ostaju da prezime, a ostale daju drugu generaciju. Gusenice druge generacije oštećuju klipove, hrane se zrnom, buše stabljiku koja se lomi i pada, te su one štetnije od prve generacije.

Odrasla gusenica prezimi u kukuruzovini. Dobro podnosi niske temperature. Leptiri mogu da prelete veće udaljenosti. Ženke jaja polažu na naličju lista, u grupama oko glavnog nerva.

Suzbijanje i smanjenje brojnosti insekata vrši se agrotehničkim, mehaničkim, hemijskim merama, kao i gajenjem otpornih hibrida.

simptomi Alternaria solani na listu

Bolesti i štetočine prete usevima i plodovima

Količine padavina koje su registrovane u poslednjih desetak dana u srednjem Banatu, stvorile su uslove za razvoj bolesti i pojavu štetnika. Poljoprivredni proizvođači u narednom periodu treba da obrate pažnju na pojavu bolesti ili insekata i reaguju preporučenim preparatima za zaštitu biljaka.

simptomi Alternaria solani na listu

U srednjem Banatu u periodu od 12. do 26. maja 2014. godine palo je od 45,4 do 103,08 litara kiše po kvadratnom metru. Prosečna temperatura bila je 16,2°C.

U povrtnjacima ovakvi uslovi mogu uticati na pojavu plamenjače i alternarie (crna pegavost) na biljkama, podseća koordinator Prognozno izveštajne službe Zrenjanin, Snežana Parađenović. U narednom periodu očekivani rast temperatura usloviće intenzivniju pojavu biljnih vaši i grinja.

U zasadima jabuke intenzivno se javljaju uslovi za infekciju čađavom krastavosti. Neophodno je kontrolisati širenje primenom kurativno preventivnih fungicida. Potrebno je zaštiti jabuku od primarne infekcije, podseća Parađenović.

Sorta zlatni delišes ispoljava veću osetljivost na infekciju lista, dok sorta ajdared ima veću osetljivost plodova prema čađavoj krastavosti.

Registrovano je piljenje larvi smotavaca. Parađenović smatra da su plodovi morali imati zaštitu ovicido-larvicidnim insekticidima.

U ratarskoj proizvodnji od fenološke faze kraja klasanja i početka cvetanja ozimih pšenica postoje dugi periodi uslova koji će doprineti infekciji klasa fuzariozom.

Na svetlosnim lovnim lampama od 21. maja zabeležen je rast ulova kukuruznog plamenca, pa se očekuje maksimum u letu prvih generacija ovih štetočina i početak polaganja jaja.

Parađenović još jednom podseća proizvođače da se u toku herbicidnih tretmana u kukuruzu i suncokretu (koji su sada u toku), pridržavaju uputstava za primenu sredstava za zaštitu biljaka. Posebno treba voditi računa o ograničenjima koja zavise od fenološke faze biljke, visini temperature tokom primene sredstava i količini upotrebljenog sredstva.   

Usev kukuruza maj

Zadovoljavajući prinos obezbeđuju njive bez korova

Proizvođači kukuruza u narednih nekoliko dana treba da obrate pažnju na adekvatnu zaštitu useva od korova. Tretiranje treba da izvrše preporučenim herbicidima i dozama, baždarenim prskalicama.

Usev kukuruza maj

„Ukoliko je kukuruz posejan oko 5. aprila on je u fazi četvrtog ili petog lista, pa treba obaviti tretman protiv korova. Kako bi zaštita bila adekvatna poljoprivrednici treba da obrate pažnju na broj listova biljaka i da izbroje sve listove i na osnovu toga primene odgovarajući preparat“, podseća doktor Đorđe Jocković, savetnik za genetiku i oplemenjivanje biljaka Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

dr Đorđe Jocković

Na poljima gde nije bilo poplava slika useva kukuruza je uobičajena. Sve do osmog, devetog lista jako je važno da biljke kukuruza imaju dovoljno vlage, hrane i da budu oslobođene od korova. Sada se opredeljuje kapacitet za rodnost, pa je važno da mere nege budu urađene na vreme, kaže Jocković.

Treba obaviti kultiviranje, više puta, i obezbediti da uvratine ostanu bez korova, jer se sa tih prostora korovi i štetni insekti premeštaju na gajene useve. Bilo bi dobro da ratari, ukoliko su u mogućnosti, primene i folijarno đubrivo.

„I ove godine se pokazalo da je dobro sejati seme tretirano insekticidima, obavezno ako kukuruz sejemo nakon pšenice. Oni ratari koji su to uradili sada imaju dobar sklop biljaka, jer nisu imali problema sa žičarima. Željeni broj biljaka po hektaru je glavna komponenta prinosa. Sve ostale agrotehničke mere ne mogu nadoknaditi loš sklop“, poručuje Jocković.

Nažalost, poljoprivrednici čije su njive poplavljene pretrpeli su veliku štetu. Na zemljištima gde to bude moguće, nakon prosušivanja, eventualno mogu obaviti setvu ranih hibrida (FAO 200), smatra Jocković.

Rdja u psenici

Proizvođači da zaštite useve i plodove od bolesti i štetočina

Podaci Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja ukazuju na pojačanu pojavu bolesti i štetočina u ratarskim usevima, voćnjacima i povrtnjacima.

Rdja u psenici

Pšenica je u fazi početka cvetanja. Ostvareni su uslovi za infekciju gljivom Fusarium graminearum, koja je prouzrokovač fuzarijuma i izaziva šturost klasa. Na nekim područjima postoji stopostotni rizik za nastanak infekcije. Pšenica je sada u osetljivoj fazi, jer spore ove gljive mogu pasti na tučak i izazvati značajne štete na klasu. U usevima pšenice registrovani su i insekti, i to imaga tripsa i vaši.

Savet stručnjaka za zaštitu bilja proizvođačima je da pravovremeno, propisanim dozama zaštite klas odgovarajućim fungicidima i insekticidima.

U nekim delovima Banata, kao i u drugim krajevima gde se proizvodi pšenica, uočljive su parcele zahvaćene lisnom rđom. Umesto da se zelene, ove parcele se izdvajaju crvenkasto-narandžastom bojom listova.

“Rđa je uzela danak. Nažalost, bolest se ispoljila u usevima koji nisu tretirani pravovremeno. Prskanje je obavljeno ranije nego što je trebalo, a ima i proizvođača koji nisu obavili fungicidni tretman. Prinos takvih pšenica će zavisiti od stanja lista zastavičar. Rđa je agresivna i brzo se širi, razara hlorofil i umanjuje prinos. Apelujemo na proizvođače da sada adekvatno zaštite klas”, poručila je Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe.

I povrtari treba da obrate pažnju na pojavu insekata u povrtnjacima. Ima muva, tripsa, buvača. Ni prouzrokovači bolesti ne zaobilaze povrtnjake, pa ima rđe, plamenjače, pepelnice.

Korenova muva PIS

Proizvođači jabuke treba da obiđu voćnjake i obrate pažnju na pojavu simptoma čađave krastavosti. Zaštitari savetuju da zaštitu obave kvalitetno. Ovo se pre svega odnosi na izbor fungicida i rotaciju preparata sa različitim aktivnim materijama. Treba voditi računa o maksimalnom broju dozvoljenih tretmana u toku vegatacije.

U voćnjacima su registrovani još i: pepelnica, plamenjača, smotavci i buve.

Apel svima koji obavljaju zaštitu biljaka da za tretmane koriste samo dozvoljene, registrovane preparate i da u toku rada zaštite sebe, korisne insekte i životnu sredinu.

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Dan dobavljača – Agrobiznis 2019 u Novom Sadu

Dan dobavljača - Agrobiznis 2019, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine 9. aprila. Događaj će okupiti domaće kompanije, strane investitore koji ...
Detaljnije