Fito farmacija

LG Seeds
plastenik malo povrće krastavac

Prepreke, klopke i lovne biljke

Prepreke su najefikasniji način suzbijanje štetočina, one suzbijaju štetne organizme na putu ka biljkama ili osetljivim biljnim delovima. Prepreke u vidu folije ili drugog materijala

plastenik malo povrće krastavac

koji služi za pokrivanje zemljišta predstavlja barijere za pojedine vrste insekata, čiji se pojedini razvojni stadijumi odvijaju u zemljištu (kupusova, lukova i mrkvina muva, podgrizajuće sovice).

Prepreke u vidu ograda od pruća, šiblja ili žice zadržavaju pojedine vrste životinja, sprečavaju ih od oštećenja i uništavanja biljaka. Zatim prepreke od dehidrirajućih prašiva (pepeo, kreč) koja se posipaju oko biljka služe za suzbijanje puževa. Najbolje deluje kada je suvo, pa ih posle svake jače kiše treba obnoviti.

Trake kao prepreke stavljaju se oko stabala presadjenih biljčica u cilju zaštite od larvi podgizajučih sovica. Trake se prave od tankog kartona, obavijaju se oko stabla i pritisnu se tako da oko polovine trake uđe u zemljište.

Prepreke od bakarnih ili metalnih ploča, postavljene po ivici leje, plastenika ili staklenika, predstavljaju odlične ili trajne prepreke za puževe. Klopke ili zamke su na bazi boje ili mirisa, ili su to hranidbeni mamci ili lovne biljke. Privlačnost odredjenih boja za neke insekte koristi se radi njihovog uništavanja ili praćenja.

Ploče od tvrđeg kartona se najpre oboje, a onda premažu sa lepkom. Žute lepljive ploče su efikasne u suzbilanju bele leptirate vaši i nekih lisnih vaši. Svetlo plava boja privlači cvetne tripse, dok svetlo žuta posuda napunjena deterdžentom ili sapunicom se dobro pokazala, pa privlači lisne vaši.

lovna klopka u vocnjaku jabuke mala

Zatim se mogu koristiti neki veštački sintetički mirisi koji privlače ženke ili mužjake nekih insekata, jedinke suprotnog pola bivaju dezorjentisane, pa usled toga ne dolazi do parenja. Samim tim broj položenih jaja je manji, pa je sledeća generacija manje brojna pa su i štete manje.

Hranidbeni mamci se koriste da privuku puževe. Pa tako stare konzerve ili plastične čaše ukupane u zemlji tako da im ivica bude u nivou površine zemlje, napunjene pivom su dobar mamak za puževe jer ih to privlači.

Određene biljke su atraktivne za određene štetočine, pa se na njima najviše skupljaju. Lovne biljke treba uništiti kada su napadnute u velikoj meri štetočinama, i pre reprodukcije štetočina na njima.

Autor: Vladica Stefanović

psss.rs

salata u redovima plastenik

Zaštita salate u plastenicima

U toku je proizvodnja salate, blitve i spanaća u plastenicima. Ovo lisnato povrće ima skromne zahteve prema svetlosti i temperaturi, pa se gaji tokom cele godine i bez grejanja.

salata u redovima plastenik

Međutim, velike štete u ovoj proizvodnji mogu prouzrokovati  brojne štetočine i patogeni. Zato je veoma važno sprovesti dobru zaštitu ovih povrtarskih kultura.

Još i tokom proizvodnje rasada može doći do poleganja rasada i slabijeg nicanja tek izniklih biljaka. To u većini slučajeva prouzrokuju polifagni organizmi u zemljištu iz roda Pythium spp. i Rhizoctonia spp. koji prouzrokuju poleganje klijanaca. Plamenjača salate javlja se prvo na spoljnim listovima u vidu svetlozelenih poligonalnih pega koje brzo nekrotiraju. Razvoju plamenjače pogoduju uslovi povećane vlage u zemljištu.

plamenjaca salate psss.rs

Siva i bela trulež redovna su pojava u plasteničkoj proizvodnji naročito pri nepovoljnim uslovima gajenja. Na listovima biljke često je prisutna micelija gljive, napadnuti delovi brzo trule i gube tržišnu vrednost.

Antraknoza se manifestuje pojavom mrkih pega i to pretežno duž lisnog nerva, a zatim zahvata veću površinu liske i ona na kraju propada.

Nekroza ivice lista često se javlja na biljkama u zaštićenom prostoru, ali to ne mora da bude pojava patogene prirode već zbog smanjene aktivnosti usisne moći korena, a povećane transpiracije sa površinskih delova biljke u zaštićenom prostoru. Ako se biljke unutar zaštićenog prostora redovno zalivaju i zasenjuju do toga neće doći.  

Autor: Slavica Maksimović

psss.rs

mlada psenica

Jesenje suzbijanje korova u usevima ozimih žita

Ozime žitarice su najviše ugrožene u jesen od korova koji niču pri niskim temperaturama, a usev je još slabo razvijen. Neki jednogodišnji travni i širokolisni

mlada psenica

korovi niču istovremeno sa ozimim žitaricama, pa je zbog toga poželjno njihovo rano suzbijanje. 

Jednogodišnji travni korovi za koje je poželjno jesenje suzbijanje su: stršac obični (Apera spica venti), mišji repak (Alopecurus myosuroides), vlasulja (Poa trivialis), vrste iz roda ljuljeva (Lolium spp.).

Jednogodišnji širokolisni korovi za koje je poželjno jesenje suzbijanje su: broćika (Galium aparine), vrste iz roda čestoslavica (Veronica spp.), kamilica (Matricaria spp.), poljski mak (Papaver rhoeas), vrste iz roda prstenaka (Anthemis spp.), mišjakinja (Stellaria media), mrtva kopriva (Lamium purpureum). 

Jesenje suzbijanje korova se može obaviti herbicidima koji se primenjuju posle setve a pre nicanja, kao i onim koji se primenjuju nakon nicanja žitarica, od faze razvijena dva lista, pa sve do kraja bokorenja. Od herbicida se mogu koristiti: Lintur 70-WG, Stomp 330-E, Zanat i drugi registrovani za primenu u strnim žitima.

Preparati su najefikasniji kada su jednogodišnji travni korovi u fazi 1-2 lista, a jednogodišnji širokolisni u fazi 4-6  listova. Pri tretiranju temperatura ne sme pasti ispod 0oC, a naredna tri dana ispod -3oC.

Pri upotrebi preparata strogo se pridržavati uputstva proizvođača. Jesenjim tretiranjem se ne mogu suzbiti višegodišnji korovi, kao što su: pirevina (Agropyrum repens), palamida (Cirsium arvense), poponac (Convolvulus arvensis), pa je neophodno izvršiti dodatna prolećna tretiranja.                                                

Autor: Branko Galović, dipl. inž. zaštite bilja                                                          

mlad usev strnih zita

Virus žute kržljavosti ječma

Ova viroza se javlja lokalno, mestimično sa većim štetama na ozimom ječmu. Simptomi se sreću u jesen ili u proleće, a ispoljavaju se u vidu hloroze ivica i vrhova biljaka.

mlad usev strnih zita

Slični simptimi nastaju i kao posledica nedostatka azota, zabarivanja zemljišta, niskih temperatura i suše. Obolele biljke zaostaju u porastu, imaju pojačano bokorenje, uzano i uspravno lišće. Ranije i jače zaražene biljke mestimično uginjavaju.

Kod kasnijih zaraza javlja se hloroza lista zastavičara – žut kod ječma, žut ili bronzast kod pšenice, violetnocrven kod ovsa.

Virus se održava u samoniklim biljkama žita, na kukuruzu i na raznim travama. Prenosi se isključivo lisnim vašima. Duga i topla jesen pogoduje umnožavanju i širenju biljnih vaši, a time i ove viroze. Na rano zasejanim usevim nastaju najjače zaraze.

Uništavanje samoniklih biljaka, izbegavanje suviše rane setve, optimalna gustina useva, su mere kojima možemo smanjiti intezitet bolesti, kao i suzbijanjem lisnih vaši insekticidima kada je naseljeno 5-10% biljaka. 
   
Autor: Slobodan Gošić, dipl. inž.

psss.rs

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

vino boce

Interfest u Novom Sadu uz vrhunska vina, delikatese, radionice i muziku

Interfest, najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, održaće se od 13. do 15. juna ...
Detaljnije