Glodari u poljima i mere za njihovo suzbijanje

Glodari u poljima mogu uzrokovati velike štete ukoliko ih ne suzbijamo pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine.

Poljski glodari, od kojih su kod nas dominantne i štetne vrste: poljska voluharica, poljski miš, hrčak i slepo kuče uništavaju useve, oštećuju zasade, zagađuju i oštećuju uskladištene proizvode. Osim toga glodari su i vektori brojnih bolesti. Većina je aktivna tokom cele godine.
 
Zato je važno da sprečimo njihovo prenamnožavanje. Više o dominantnim i štetnim vrstama glodara i merama zaštite saznajemo od savetodavca PSSS Slavice Stojkić.

Dominantne i štetne vrste glodara i njihovo suzbijanje

Glodari su prisutni svuda, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U polju, u usevima, voćnjacima, vinogradima, stajama, ambarima, magacinama, kancelarijama. Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih do vrlo značajnih štetočina.
 
Poslednjih godina dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave šteta na  velikim površinama. Štete koje mogu naneti su nemerljive. Oni su i vektori brojnih bolesti.
 
Jesen je najpogodnija za životni ciklus glodara.
 
U potrazi za hranom migriraju na površine u kojima se hrana nalazi u velikim količinama.
 
Kod nas su dominantne i štetne vrste: poljska voluharica, poljski miš, hrčak, slepo kuče. Njihova brojnost je u direktnoj vezi sa štetama koje  nanose, na osnovu kojih se može utvrditi prag štetnosti a na bazi toga se i preduzimaju mere njihovog suzbijanja.
 
Kod glodara se vrste razlikuju po načinu oštećenja koje prave i biljkama koje preferiraju, pa se po znacima napada može utvrditi o kojoj se vrsti radi.

Poljska voluharica (Microtus arvalis) 

 
Aktivna je tokom cele godine, razmnožava se 2-4 puta godišnje. Najbolji razvoj ove voluharice je u lucerištima, deteliništima i na površinama pod strnim žitima.
 
Hrani se isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka. U vreme klijanja i nicanja  biljaka, hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje mlade biljčice.

Podzemna voluharica (Pitymys subterraneus) 

 
Aktivna je tokom čitave godine, razmnožava se nekoliko puta godišnje.
 
Pored drugih staništa naseljava i obradive površine pod zalivnim sistemima. Najveći deo vremena provodi pod zemljom, ali povremeno izlazi i na površinu.
 
Prisustvo ove vrste otkriva se po razgranatoj mreži hodnika koji se završavaju izlaznim otvorima i humkama izbačene zemlje.

Vodena voluharica (Arvicola terrestris) 

 
Živi u leglima i aktivna je tokom cele godine, posebno od proleća do jeseni. Lako je prilagodljiva za različite izvore hrane, a vlažnost zemljišta je jedan od najvažnijih limitirajućih faktora.
 
Oštećuje podzemne i nadzemne delove biljaka posebno na korenasto-lukovičasom povrću, cveću i mladim zasadima voćaka i vinove loze. Oštećenja nanosi tokom jeseni, zime i ranog proleća.
 
Značajna je kao vektor parazitskih oboljenja čoveka i domaćih životinja.
 
Poljski miševi (Apodemus spp.) 
 
Aktivni su tokom cele godine.
 
Razmnožavaju se 5-6 puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i dolazi do brzog porasta populacije.
 
Pripadaju grupi povremeno ekonomski značajnih štetočina velikog broja gajenih biljaka. Štete nanose u  vreme setve, kada sakupljaju posejano seme i odnose u leglo. 
 
Tokom vegetacije povređuju krtolasto-korenasto povrće, a tokom zrenja odnose zrnevlje velikog broja biljaka.

Hrčak (Cricetus cricetus) 

 
Živi 6-8 godina, noćna životinja, zimu provodi u zemlji u zimskom snu. Od septembra odlazi na prezimljavanje do februara kada se bude najstariji mužjaci.
 
Poseduju izuzetan potencijal razmnožavanja, u jednom leglu može biti i do 18 mladunaca.
 
Hrčka je moguće otkriti po ogoljenim mestima koja se postepeno povećavaju. Oštećuju nadzemne i podzemne delove biljaka, plodove i seme.
 
Tokom proleća oštećuje lucerku, detelinu i strna žita, tokom leta i rane jeseni oštećuje kukuruz, suncokret, šećernu repu, krompir i drugo bilje. 
 
Suzbijanje hrčka treba obaviti krajem aprila, kada je probuđen veći deo populacije.

Koje mere zaštite preduzeti?

Mere zaštite od glodara: mogu biti direktne i indirektne.
 
Osnovu preventivne zaštite čine: 
– intenzivna agrotehnika,
– blagovremena setva i žetva,
– zaoravanje žetvenih ostataka,
– preoravanje međa, utrina, zatim
– prostorna izolacija od postojećih žarišta. 
 
Direktne mere podrazumevaju hemijsko suzbijanje glodara, koje se poslednjih godina ne obavlja u potrebnom obimu.
 
Od rodenticida se koriste klasični akutni rodenticidi  i antikoagulanti, koji se mogu naći u prodaji ili se mogu napraviti u sopstvenoj režiji. Fosforvodonik (Arrex patrone) se koristi za vodenu voluharicu. 
 
Od antikoagulanata za sve spomenute glodare, preporučuju se preparati na bazi varfarina, bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona.
 
Pored klasičnih rodenticida i antikoagulanata, postoje novi, ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata Se
 
Poljske glodare treba suzbijati pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine.
 

 

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?