Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, opasna samo za biljke

Braon mramorasta stenica je nova vrsta stenica u Srbiji. O ovom insektu se poslednjih nekoliko sedmica dosta priča, a istovremeno mnogo toga je neargumentovano, pa i nema mnogo veze sa stvarnošću. 

U autorskom tekstu dr Aleksandre Konjević, docenta za užu n.o. Entomologija, Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu “Pojava nove invazivne vrste stenice u Srbiji: Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica”  između ostalog saznajemo: kako izgleda braon mramorasta stenica, kako se širi, gde prezimljava, kako prepoznati simptome, kako sprovesti preventivne mere…

Tekst dr Aleksandre Konjević objavljen je na portalu Prognozno-izveštajne službe i prenosimo ga u celini.

Teritoriju Srbije naselila je nova invazivna vrsta stenice, Halyomorpha halys (Hetreroptera: Pentatomidae) koja predstavlja opasnost za veliki broj gajenih biljaka.

Nakon što je 2004. godine prvi put zabeležena na teritoriji Evrope, braon mramorasta stenica raširila se u velikom broju zemalja, i praktično naselila veliki deo ovog kontinenta. U našoj zemlji H. halys registrovana je u oktobru 2015. godine na graničnom prelazu Vatin (Vršac) na biljakama spontane flore i platana, kao i u okolini Beograda. Tokom 2016. godine mramorasta stenica raširila se u južnobanatskom region, teritorija opština Vršac, Bela Crkva, Zrenjanin, i sa biljaka spontane flore prešla u useve soje i paradajza na kojima, za sada nisu registrovane značajnije štete. Međutim, prema iskustvima drugih zemalja, u godinama koje slede ekonomski značajne štete mogle bi nastati u navedenim kulturama ali i u mnogim drugim, poput jabučastog i koštičavog voća, vinove loze, kukuruza i sl.

Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, poreklom iz Azije, sa izuzetno visokim potencijalom da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura.

Spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem koji u toku razvića prolaze kroz tri faze: jaje, larva/nimfa i adult tj. odrastao insekt. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka.

Simptom napada su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. U slučaju jakog napada može dovesti do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena. Vrsta je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.

Kako izgleda imago, kako se širi i brani… 

Morfološki izgled ove stenice najviše podseća na čestu vrstu u našim uslovima, Raphigaster nebulosa, međutim od nje se prvenstveno razlikuje po izgledu pipaka i izgledu membranoznog dela krila tj. hemielitri.

Glava i pipak H. halys (foto: A. Konjević)
Glava i pipak H. halys (foto: A. Konjević)

Kod vrste H. halys vršni deo četvrtog i bazalni deo petog članka pipaka imaju beli prsten na crnoj osnovi, dok je kod vrste Rh. nebulosa beli prsten prisutan samo u osnovi IV i V članka pipaka. Glava mramoraste stenice je gotovo četvrtasta na vrhu. Sa ventralne strane kod mramoraste stenice nema izraštaja između nogu, dok se kod Rh. nebulosa uočava abdominalni trn koji dopire do uzglobljenja prvog para nogu. Larve H. halys su vrlo upadljive i karakterišu ih beli prstenovi na tibijama sva tri para nogu, beli prstenovi na pipcima, ali i bočne ivice protoraksa koje imaju izraštaje nalik na bodlje (Slika 3).

Larva H. halys, detalji glave i protoraksa (foto A. Konjević)
Larva H. halys, detalji glave i protoraksa (foto A. Konjević)

Odrasle jedinke šire se aktivnim letom, dok su larve, uprkos nedostatku krila, vrlo živahne i u stanju da se hodajući aktivno sele sa biljke na biljku. U Evropi je zabeležena jedna generacija godišnje, dok u nekim delovima Azije ima 4-6 generacija u toku jedne godine.

Prezimljava imago, a stadijum larve zavšava se nakon pet larvenih stupnjeva. Prema literaturnim navodima donji temperaturni prag evropske populacije iznosi 12,2 ⁰C. Nakon buđenja u proleće i dosta dugog perioda dopunske ishrane dolazi do parenja i ovipozicije. Period polaganja jaja je takođe dug, od juna do kraja avgusta, pri čemu najveći broj jaja biva položen na naličje listova, u grupicama od 20-30 jaja, ponekad i više. Mlade, tek ispiljene larve drže se na okupu, da bi tek nakon prvog presvlačenja krenule u aktivnu potragu za hranom. Štete nanose tokom cele vegetacije. Po osobinama i štetnosti veoma je slična, takođe invazivnoj, vrsti Nezara viridula, zelenoj povrtnoj stenici, čija je masovna pojava u našoj zemlji prvi put zabeležena 2011. godine u soji, i od tad predstavlja redovnog člana entomofaune u mnogim kulturama, često sa ekonomski izraženim štetnim efektom.

Larva H. halys (levo) i larve Nezara viridula (desno) (foto: A. Konjević)
Larva H. halys (levo) i larve Nezara viridula (desno) (foto: A. Konjević)

Poput većine stenica, i mramorasta stenica luči neprijatan miris koji je zapravo odbrambeni mehanizam od prirodnih neprijatelja, zbog čega ih ptice uglavnom izbegavaju. Od prirodnih neprijatelja mramorastu stenicu najviše ugrožavaju parazitoidi jaja iz reda opnokrilaca (Hymenoptera), ali i predatorske vrste stenica, grabljivih muva i grinja.

Suzbijanje braon mramoraste stenice

Za našu zemlju navedena stenica je nova vrsta, te nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Sa druge strane, spada u familiju Pentatomidae koja se uglavnom suzbija preparatima na bazi piretroida (bifentrin, permetrin, fenpropatrin), neonikotinoida i acefata. U zonama gde ima jajnih parazitoida poljoprivrednim proizvođačima se ne preporučuje upotreba pesticida iz grupe piretroida, jer su oni neselektivni i utiču na redukciju brojnosti prirodnih neprijatelja. Prisustvo parazita najlakše se uočava pregledom jaja pri čemu parazitirana jaja imaju ljubičastu boju.

Nastupajući period godine je period kada jedinke mramoraste stenice polaze u potragu za mestima povoljnim za prezimljavanje. To može biti u blizini drvenastih biljaka, pri čemu je veći broj jedinki zabeležen pod korom platana. Sa druge strane, ovo je stenica, koja, češće od svih drugih vrsta familije Pentatomidae, u jesen naseljava kuće, stanove, terase, šupe i slična mesta u čovekovom neposrednom okruženju. Imaga se zavlače kroz pukotine, prozore i vrata i pronalaze mirno mesto na kome, u fazi hibernacije, ostaju do proleća. Stoga je period jeseni doba tokom koga H. halys izaziva uznemirenost, a ponekad i paniku među stanovništvom. Za čoveka je mramorasta stenica bezopasan organizam, mada su, u slučaju prenamnoženosti jedinki, u zatvorenom prostoru moguće alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Preventivne mere

Preventivne mere sprečavanja uznemiravajućeg efekta kod ljudi podazumevaju zatvaranje rupa i otvora na objektima, postavljanje mreža na vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak jedinki u zatvorene prostore. U slučaju izuzetno visoke brojnosti stenica na spoljašnjim zidovima kuća moguća je upotreba sintetičkih piretroida, ali je kratkog efekta. Osim mehaničkih preventivnih mera, u zatvorenim prostorima ne preporučuje se upotreba insekticida.

Zbog značaja navedene invazivne vrste za poljoprivrednu proizvodnju i ukrasno bilje, ukoliko se primete jedinke braon mramoraste stenice u većem broju u nekoj gajenoj kulturi, ili urbanim i semiurbanim mestima, pojavu bi trebalo prijaviti najbližoj poljoprivrednoj stanici ili o tome obavestiti Laboratoriju za entomologiju, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu