Bakteriozno sušenje koštičavih voćnih vrsta – Mere zaštite

Bakteriozno sušenje na koštičavim vrstama voćaka prouzrokuje značajne gubitke. Najveći procenat propadanja voćaka je tokom prve dve godine od sadnje.

Kako zaštiti zasade?

Na području rada RC Valjevo, vizuelnim pregledom koštičavog voća (šljiva, trešnja, breskva), u pojedinim zasadima, registruju se stabla sa simptomima koji ukazuju na bakteriozno sušenje koštičavog voća (Pseudomonas syringe pv. syringae).

Proizvođačima se preporučuje da pregledaju zasade na prisustvo ove bolesti.

Simptomi bakterioznog sušenja

Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu uvelosti i sušenja mladara, grana, cvetova i pegavosti plodova.

Na mestima rezidbe i oko pupoljaka uočava se  promena boje tkiva kore, koje puca i nastaju rak rane. Kora ima vlažan izgled, uleže u tkivo i iz pukotina obično intenzivno ističe smola.

Bakterioze na koštičavim vrstama voćaka prouzrokuju značajne gubitke.

Mlade voćne sadnice ukoliko su oštećene mrazom, rezidbom ili delovanjem insekata su najugroženije.

Najveći procenat propadanja voćaka je tokom prve dve godine od sadnje.

Zaštita preventivnim, mehaničkim i hemijskim merama

U cilju zaštite voća od bakterioza preporučuju se različite mere kontrole.

Preventivne mere podrazumevaju korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja zasada.

Mehaničke mere podrazumevaju orezivanje, uklanjanje i uništavanje zaraženih grana uz premazivanje rezova kalemarskim voskom i dezinfekciijom pribora i alata za orezivanje umakanjem istog u varikinu ili 5% rastvora bakarnih preparata ili u neki drugi dezinficijens.

Hemijske mere zaštite podrazumevaju jesenji tretman koštičavog voća nekim od registrovanih preparata na bazi bakra, kada opadne oko 70% lisne mase.

Takođe, u zasadima koštičavog voća u kasnu jesen i početkom zime može se sprovesti i mera krečenja stabala, koja ima za cilj da speči stvaranje pukotina na kori koje predstavljaju otvor za infekcije različitim patogenima.

Smeša za krečenje se pravi dodavanjem 5 kg gašenog kreča, 500 gr kuhinjaske soli i 500 gr sumpora u 15 l vode.

Smeša treba da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje, a zatim se nanosi, čekom, valjkom ili mašinski na stabla i grane u najtoplijem delu dana.

Takođe, ovom merom odlaže se kretanje vegetacije u proleće, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Izvor: PIS

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?