Repičina lisna osa prisutna u usevima uljane repice. Intenzivno piljenje pagusenica očekuje se u toku naredne nedelje.
Na području Srbije, setva uljane repice je pri kraju, dok se ranije posejani usevi nalaze u fazi od nicanja do razvoja prvih listova (BBCH 10-11).
Vizuelnim pregledom biljaka registrovano je prisustvo imaga, jaja i larvi repičine lisne ose (Athalia rosae), saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
U toku je kopulacija odraslih jedinki i polaganje jaja, dok je na pojedinim regionima registrovan i početak piljenja pagusenica.
Intenzivno piljenje pagusenica očekuje se u toku naredne nedelje.
Štete prave pagusenice koje se hrane tek izniklim bijlkama.
Najveće štete nastaju u početnim fazama razvoja uljane repice kada usled jačeg napada može doći do golobrsta.
PIS preporučuje proizvođačima da pregledaju useva na prisustvo ove štetočine.
Ukoliko se utvrdi prisustvo na nivou praga štetnosti od 1 pagusenice po biljci ili 50 pagusenica po m2 preporučuje se primena hemijskih mera zaštite nekim od insekticida:
- Decis 2,5 EC, Futocis EC-2,5, Konfuzija (deltametrin) 0,2 – 0,3 l/ha
- Fastac 10 EC (alfa-cipermetrin) 0,1 l/ha
- Grom (lambda-cihalotrin) 0,2 – 0,25 l/ha
- Bifenicus, Fobos (bifentrin) 0,1-0,2 l/ha
Takođe, u toku vizuelnih pregleda, na pojedinim parcelama registrovano je i prisustvo buvača (Phyllotreta sp.) i vaši (Aphididae).
Repičina lisna osa
Navedeni insekticidi delovaće i na suzbijanje ovih štetočina, poručuju zaštitari bilja.
Repičina lisna osa je najvažnija štetočina uljane repice i u pojedinim godinama za kratko vreme pojede list i izazove golobrst.
Pored uljane repice napada još slačicu, rotkvu, repu, repu ugarnjaču, broskvu i kupus, a može se naći i na korovima iz familije krstašica.
Imago je zdepastog tela, crvenkastožute boje, dužine oko 8 mm. Glava i pipci su crni. Grudi su nešto šire od glave.
Pagusenica je crnosiva, a posle zadnjeg presvlačenja žutozelena. Telo gusenice je pokriveno sitnim bradavicama.
Ose se javljaju krajem aprila i tokom maja. Lete sa cveta na cvet i hrane se nektarom. Često se nalaze u grupama.
Kada polno sazru polažu jaja u list biljke. Ženka legalicom prereže epidermis obično na donjoj strani lista i u parenhim položi jaja. Život ose traje oko 15 dana i za to vreme ženka položi do 300 jaja.
Pagusenice se pile za 5-10 dana. Vrlo su proždrljive, naročito u podnevnim satima kada je najtoplije. Kada su prenamnožene, skeletiraju list tako da ostaje samo glavna nervatura.
Kada odrastu, pagusenice se zavlače u zemljište i tu prave kokon od čestica zemlje i sekreta koji luče. U kokonu se pretvaraju u lutku. Stadijum kokona traje 15-20 dana, nakon čega se pojavljuje imago druge generacije.
U našoj zemlji repičina osa ima 2-3 generacije godišnje. Prva generacija je najmanje štetna jer se u proleće održava na korovskim biljkama iz porodice krstašica. Druga i treća generacija nanose štete uljanoj repici.
