Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds

Žilogriz opasna štetočina koja može uništiti voćnjak

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) prezimljava kao odrastao insekt.

Poslednju deceniju u zasadima koštičavog voća u Topličkom kraju koji je poznat po Oblačinskoj višnji pričinjava stopostotne štete, navodi Ivana Obradović, agronom Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS).

O razvoju ove štetočine toplijih područja i mogućnostima da zaštitimo zasade piše Obradović.

Insekt žilogriz je tvrdokrilac.

Prezimljava kao odrastao insekt u obližnjim šumarcima, zakopana plitko u zemlji ili ispod lišća.

Sa povećnjem temperatura izlazi na korovske biljke. Sa listanjem biljaka koštičavog voća prelazi na njih, gde se hrani listovima i peteljkama. Štete koje tada pričinjava su beznačajne.

Nakon parenja ženka polaže jaja, od juna, a najveći intezitet poleganja jaja je u avgustu. Jaja polaže do 1 m u prečniku oko stabla, u grupicama.

Inkubacija traje oko dvadesetak dana, a nakon ovog perioda ispiljene larve se kreću prema korenu.

Ukoliko su leta vlažnija i hladnija broj ispiljenih larvi je manji ili one uginjavaju zbog veće vlažnosti.

Larva ove štetočine pričinjava najveće štete. Ubušuje se u žilu ili vrat korena i tu je 1-2 godine. Iz larve se razvija lutka iz koje nastaje odrasla jedinka koja napusta stablo.

Do prenamnoženja štetočine došlo je zbog vremenskih prilika, odnosno neprilika (duga sušna leta bez padavina).

Na prenamnoženje utiču i napušteni zasadi koji predstavljaju najveći potencijal za dalje širenje štetočine, pogotovu za nove zasade koji se podižu u blizini.

Suzbijanje žilogriza

Ovoj štetočini odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina što znači, da će se nastavkom ovih uslova povećati i nivo populacije ove štetočine.

Pored uslova temperature i padavina, progresiji će doprineti i izostanak pravovremenih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Agrotehničke mere

Češća površinska obrada, doprinosi smanjenju populacije.

Hemijske mere

Hemijsko tretiranje sredstvom na bazi am. diflubenzuron kad buba kreće da se hrani i nakon berbe. Sa tretiranih biljaka, diflubenzuron dospeva u telo insekta, a preko metabolizma dospeva u embrion novoformiranih jaja, što onemogućava piljenje, a samim tim izostanak pojave nove generacije.

Druga mogućnost primene hemijskih mera zaštite je rasturanje granulisanog insekticida u trake ili redove i unošenje istog u zemljište.

Za ovu namenu preporuka je smeša dve aktivne materije: cipermetrin i hlorpirifos ili samo hlorpirifos. Ovu meru moramo ponoviti dva puta tokom vegetacije.

Ove mere zaštite koštičavih voćaka utiču na smanjenje populacije štetočine i treba ih uvrstiti u obaveznu meru zaštite, jer su one do sada pokazale najbolje rezultate.

Svakako u zasadima koji se navodnjavaju manje su štete od žilogriza.

Nematode u zaštiti od žilogriza

U ovom trenutku, jedina mogućnost za suzbijanje larvi žilogriza koje se nalaze u korenu voćke je korišćenje entomopategenih nematoda Steinernema carpocapsae.

Nematode su valjkasti crvi,veoma sitni, nevidljivi golim okom. Ulaze u telo larve i hrani se sadržajem iste.

Nakon unošenja, inektiranja u zemljište potrebno je površinu zaliti sa 1.200 l/ha.

U suvim uslovima nematode su neaktivne pa je potrebno tretirano zemljište održavati vlažnim.

Novija istraživanja pokazuju da je uspešnost u suzbijanju larvi žilogriza korišćenjem nematoda 90 %. Ono što je važno naglasiti je da nematode nemaju nikakav neželjen efekat na gajene biljke i čoveka.

FOTO: pisvojvodina.com

Oznake:, , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije