Opadanje plodova u voćnjacima je uobičajena pojava, kako nakon zametanja, tako i pred berbu. Opadanje plodova je i fiziološka specifičnost sorte.
Zašto opadaju plodovi u voćnjacima i kada se to događa u jabučnjacima? Odgovore saznajemo od Snežane Dragićević Filipović iz PSSS.
Opadanje plodova normalna je pojava tokom vegetacije s obzirom na to da je oplodnja velikog broja cvetova nekvalitetna.
U pojedinim periodima razvoja ploda intezitet otpadanja plodova je veći i vezan je za oplodnju, a u pojedinim fazama otpadanje plodova je uslovljeno faktorima spoljne sredine.
To je ujedno i sortna karakteristika, tako da pojedine voćne vrste a samim tim i sotre imaju izraženije opadanje plodova u fazi posle cvetanja a neke druge u periodu dozrevanja plodova i to se smatra fiziološkom specifičnošću sorte.
Opadanje plodova može biti biološko i ekološko.
Biološko opadanje plodova je izazvano:
- preteranom bujnošću sorte,
- nepotpunim i neefikasnim oplođenjem.
Ekološko opadanje plodova je izazvano:
1. lošim osobinama zemljišta, a naročito usled nedostatka vode, vazduha, lako pristupačnog azota,
2. zasenjenošću krošnje i lišća,
3. sušom,
4. preterana rodnost može biti jedan od uzroka,
5. mrazom (-1 do -2 ºC)
6. jakim vetrom
Kod jabučastih i koštičavih voćaka postoje karakteristični periodi u toku vegetacije kad je ovaj proces posebno izražen i javlja se svake godine.
Otpadanje plodova jabučastih voćaka
Za jabučaste voćne vrste karakteristično je da imaju tri perioda otpadanja plodova i to su periodi:
- nakon zametanja
- junsko otpadanje
- pred berbu.
Opadanje plodova nakon cvetanja
Prvo veće otpadanje plodova počinje 10 do 20 dana posle završenog cvetanja.
Uzrok tog otpadanja plodova je poremećaj u oprašivanju i oplodnji.
Stepen opadanja plodova u ovoj fazi se može dosta ublažiti pravilnim izborom sortimenta i dobrim rasporedom oprašivača.
Otpadanje plodova je znatno veći i kod starijih i iznurenih stabala i u godinama kada su loši klimatski uslovi, tako da ako bude period sa niskim temperaturama, javlja se i oštećenje u početnoj fazi razvoja ploda što dovodi do otpadanja plodova.
Junsko opadanje plodova
Drugi period najčešće se u našim klimatskim uslovima javlja tokom juna i zato se najčešće kaže tzv. junsko otpadanje plodova.
Junsko otpadanje plodova je primarno vezano za oplodnju, a faktori spoljne sredine, suša i ishrana samo pospešuju ovu pojavu.
Najviše otpadaju plodovi sa nerazvijenim semenkama ili sa malim brojem normalno razvijenih semenki.
Uzrok otpadanja je nedovoljna količina hormona. Plodovi se slabije razvijaju i sitniji su od normalnih plodova, a pri dodiru lako otpadaju.
Intezitet junskog opadanja dosta zavisi i od ishrane i zavisi od deficita vode tako da se dešava da u tom periodu usled deficita voda opadnu i plodovi koji bi se u normalnim uslovima zadržali do zrenja.
Otpadanje plodova je intezivnije kod mladih stabala koja imaju veći vegetativni porast jer je potrošnja vode prvenstveno usmerena na održavanje vegetativnog porasta na štetu rasta plodova. Kod stabala koja su normalno opterećena rodom to ne pričinjava neku veliku štetu jer se smanjen broj plodova nadoknađuje većom krupnoćom.
Opadanje plodova u fazi zrenja
Treći period masovnog opadanja plodova se javlja u fazi zrenja.
Ovo opadanje plodova karakteristično je samo za neke sorte.
Na ovo dosta utiču i faktori spoljne sredine, suša u periodu sazrevanja plodova, česte promene vlažnosti zemljišta, vetar i druge nepogode.
Sorte koje imaju prirodno krupnije plodove i krupniju peteljku otpadaju više nego plodovi sa dugom peteljkom.
Stepen opadanja plodova pred berbu može imati značajne ekonomske posledice, pa je izbor sorti i sa ovog aspekta vrlo značajan.
