Virusi vinove loze su prisutni u našim vinogradima, a osetljive sorte imaju velike gubitke u proizvodnji koji se kreću od 50-90 %.
Privredno najštetnije i najraširenije vrste virusa, u našoj zemlji su infektivna degeneracija i uvijenost lišća vinove loze.
Infektivna degeneracija
Iako simptome infektivne degeneracije mogu izazvati više virusa, (ArMV, TBRV i dr.) ipak, najčešće se iz zaraženih uzoraka vinove loze izoluje GFLV.
Sorte koje su tolerantne prema ovom virusu imaju zadovoljavajući prinos. Međutim, osetljive sorte imaju velike gubitke u proizvodnji koji se kreću od 50-90 %.
Ovaj virus nepovoljno deluje na srašćivanje tkiva na spojnom mestu kao i na slab razvoj korena pri ožiljavanju reznica.
Infektivna degeneracija loze (Grapevine fanleaf virus – GFLV) je česta u svim područjima gde se gaji vinova loza.
Prouzrokovač ove bolesti svrstava se u grupu NEPO virusa, što znači da se prenosi nematodama. Njega mogu preneti nematode Xiphinema index i X.italeae.
Simptomi se javljaju u vidu tri tipa.
Prvi se odnosi na infektivnu malformaciju, zaraženi listovi su deformisani, asimetrični, naborani i režnjevito nazubljeni po ivici. Na njima se javlja hloroza i mozaično šarenilo. Letorasti se nenormalno granaju, formiraju se dvostruki lastari, a nodusi su kratki, dolazi do fascijacije i cik-cak izgleda lastara. Na grozdu se formira manji broj sitnijih bobica, koje nepravilno dozrevaju i koje su lošeg kvaliteta i ukusa.
Drugi tip simptoma je žuti mozaik. U početku vegetacije svi delovi loze listovi, lastari, vitice i cvasti su svetlo žute boje. Ponekad se na žutoj lisci pojavljuju žute prstenaste forme ili linije, koje mogu prerasti u šarenilo i potpuno žutilo liske.
Zaraženi čokot se lako u proleće uočava u vinogradu.
Nekada se na čokotu ne uočavaju značajne promene, ali su grozdovi sitni i rehuljavi. U uslovima visokih temperatura tokom leta čokot dobija normalno zelenu boju, dok stariji žuti deo prirasta postaje beličast i postepeno vene i propada.
Treći tip simptoma je trakavost nerava. U početku se javlja zlatno žuta boja duž glavnih nerava, a onda se širi na međunervalni prostor. Ta promena boje se javlja u drugom delu leta i obično se ispoljava na ograničenom broju listova. Takvi listovi nemaju većih deformacija. Formirani grozdovi su rehuljavi i prinos može biti jako snižen.
Uvijenost lišća loze
Uvijenost lišća loze (Grapevine leaf roll virus – GLRV) napada podloge i vioke svih kultivara vinove loze. Procenat uspešnosti kalemljenja je manji. Stoga su podloge opasni prenosioci skrivenih zaraza.
Primećen je kao latentan i u nekim komercijalnim sortama, što povećava njegovu važnost i štetnost. Kvantitet kao i kvalitet, posebno procenat šećera je manji.
Između zaražene i nezaražene loze, nema vidljive razlike, sve do sredine leta.
Tada dolazi do uvijanja najdonjeg lišća i pojave intervenalne hloroze. List je na dodir zadebljao, hrapav i krt.
Simptomi se šire od osnove čokota prema vrhu. Do kraja vegetacije, zahvaćena je većina lišća, a najjače zaraženo otpada pre vremena.
Na tamnim se sortama loze, početkom juna i jula, javljaju nekrotične pege, koje se s vremenom šire i spajaju, pa gotovo ceo list postaje crvenkaste boje (osim tkiva uz glavne i sporedne žile).
Lišće belih sorata je srebrnastog sjaja, a pege koje se jave, svetlo su hlorotične, pa je na njima teže ustanoviti zarazu nego kod tamnih sorti.
Štete se odnose na propadanje asimilacijske površine, nepravilno i kasnije dozrevanje grožđa, manji prinos i niže koncentracije šećera u grožđu.
Najznačajniji izvor viroza vinove loze je zaraženi sadni materijal.
Kako taj materijal postoji u međunarodnoj razmeni i prometu u velikim količinama, glavni je uzrok rasprostranjenosti virusa loze u svetu. Lozni sadni materijal, dobija se spajanjem vegetativnih delova dveju biljaka u zajednički organizam. Budući da su virusi obligatni paraziti, submikroskopske građe, prenose se iz zaražene podloge u vioku, ali i obrnuto.
Dakle, zaraženi matični čokoti izvor su zaraze za buduće sadnice.
Inficirani čokoti ne mogu se izlečiti i ostaju zaraženi do kraja života. Pri tome je vreme latentnosti od izuzetnog značaja.
Tako kod zaraze loznog materijala infektivnom degeneracijom, od infekcije do vidljivih simptoma zaraze sledi duže razdoblje, tokom kojeg biljka ničim ne pokazuje da je zaražena.
Udeo u širenju viroza loza u prirodi imaju i vektori, među kojima su najznačajnije nematode.
Suzbijanje viroza
Suzbijanje viroza je jako teško i složeno.
Pre svega se sastoji u suzbijanju vektora-nematoda, selekciji otpornih sorti i korišćenju bezvirusnog sadnog materijala.
Pre podizanja zasada utvrditi da u zemljištu nema nematoda iz grupe Longidoridae, Xiphinema index i X. italiae te ukoliko su u zemljištu prisutne nematode izvršiti fumigaciju.
Savetodavac: Slavica Stojkić
