Fito farmacija

LG Seeds
ogledni vocnjak

Šta učiniti nakon dejstva grada u voćnjacima?

Grad u samo par minuta može uništiti rod u koji smo ulagali i materijalna sredstva i rad.

Negativne posledice grada su višestruke, a voćnjaci ili vinogradi se oporavljaju duže vreme. Potrebno je da biljkama pomognemo da prebrode krizni period i obnove se.
 
Šta učiniti kada grad “obere”voćnjak, ili stigne u krošnje pre berača? Na koji način da zaštitimo voćnjak od grada? Odgovore daje mr Dejan Marinković, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Srbije.
 

Zaštita od grada i njegovih posledica

Poslednjih nedelja svedoci smo velikih problema koje naši poljoprivredni proizvođači imaju u svojim njivama sa udarima grada, koji su naročito velike štete naneli višegodišnjim zasadima (voćnjacima i vinogradima). 
 
Posredne štete od grada u ovim zasadima su mnogo veće:

– Stabla i čokoti su iznureni;
– Povećana je njihova osetljivost na bolesti i štetočine;
– Umanjena je njihova otpornost na mrazeve, naročito na one pozne (zima-proleće);
 – Umanjena je bujnost i ograničena rodnost.

U ovakvim situacijama neophodno je u roku od 24 h izvršiti najpre intervenciju putem prskanja fungicidima (preparati na bazi bakra i dr.), a onda izvršiti i folijarne tretmane sa preparatima koji stimulišu zarašćivanje rana i pogoduju održavanju i razvoju biljne mase u stresnim situacijama, tj. sa preparatima na bazi amino i huminskih kiselina, vitamina (tzv. fiziološki biostimulatori).
 
Time se stimuliše obnova lisne površine u zasadima opterećenim rodom.
 
Ukoliko je procenjena količina oštećenih mladara veća od 50 % –  narednih  dana biljke će zaustaviti rast i razvoj svoga roda, dok je pri manjim oštećenjima zaustavljanje porasta biljnih organa ograničeno na period od 2 nedelje.

Karenca preparata na bazi bakra je u intervalu 21-35 dana, pa ih treba primeniti odvojeno od folijarnih tretmana sa biostimulatorima.

Tretiranje aminokiselinskim preparatima treba ponoviti 2-3 puta, s vremenskim razmacima od 10-15 dana.

Takođe je neophodno izvršiti odstranjivanje oštećenih grana i delova krune, kao i prekraćivanje delimično oštećenih  grančica putem rezidbe u narednom periodu, čime se forsira obnova oštećenog biljnog sklopa.

Na oštećenja od grada posebno su osetljive vrste sa velikom lisnom površinom.

Rezidbom oštećene krune i intenzivnijom prihranom sa azotnim đubrivima kao i maksimalnom agrotehnikom do kraje vegetacije kod ovih voćaka moguće je potencirati obnovu lisne površine i biljnog sklopa iz novih prirasta, izniklih iz suočica i zaperaka, čiji razvoj ima prednost nad preostalim rodom. Ovo je slučaj u situaciji kada su lastari mali (do 5 cm dužine) pa ih grad lako očene. Ukoliko grad padne u fenofazi cvetanja voćaka, najvažniji fiziološki procesi (cvetanje i zametanje plodova) biće poremećeni pored svih ostalih nepogodnosti, čime se dovodi u pitanje rod u ovoj ali i sl. godini.

Protivgradne mreže najsigurnija odbrana od grada

U lokalitetima gde se grad javlja veoma često, najsigurnija mera odbrane je postavljanje protivgradnih mreža.

Danas je tehnologija njihove izrade toliko odmakla da se prave i fotoselektivne mreže raznih boja koje propuštaju različite delove  sunčevog spektra, utičući tako na različit stepen zasenjenosti (4-20 %). Pojedine obojene protivgradne mreže doprinose mogućem odlaganju vremena berbe usled stvaranje veće/manje sume temperatura, zatim boljoj ili manjoj obojenosti ploda uz poboljšanje/pogoršanje njegovog KV u smislu nakupljanja veće količine šećera, antocijanina, itd.

Protivgradne mreže, u kombinaciji sa zaštitom od insekata (kada se npr. kompletni biljni špaliri jabuke obmotavaju njima u cilju zaštite od jabučnog smotavca), ili zaštitom od kiše (protivgradna i protivkišna mreža u zasadima trešnje) značajno utiču na održivost proizvodnje u gradobitnim regionima, iako im je cena impozantna.

Osiguranje

S obzirom na štete koje grad može učiniti, voćnjake i vinograde treba osiguravati protiv vremenskih nepogoda kod osiguravajućih kuća. Jedna od mera kojim Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije doprinosi rešavanju ovog problema svakako je subvencionisana isplata 40 % vrednosti polise osiguranja proizvođačima koji reše da svoje zasade osiguraju.

U najintenzivnijem voćarskom području Evrope-Južnom Tirolu zaštitu od udaragrada sprovode takođe ili putem osiguravanja zasada ili postavljanjem protivgradnih mreža, koje su krajem 1. decenije XXI veka tamo bile zastupljene sa oko 20 %.                       
                                                            

 

Oznake:, , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam ove godine od 11. do 17. maja

Poljoprivredni sajam ove godine - izložbe, skupovi, edukacije, prezentacije, poslovni susreti, primena nauke u poljoprivredi ...
Detaljnije