Proizvodnja dunje, sortiment i uslovi uzgoja

leskovacka-jedinstven-kvalitet-ploda

Proizvodnja dunje stagnira i blago opada iako postoje odlični uslovi za njeno gajenje. O sortimentu i agroekološkim uslovima.

Propadanje zasada u poslednjoj deceniji dvadesetog veka – zbog niskih cena i žestokog napada bakteriozne plamenjače, nateralo je proizvođače da se okrenu manje ugroženim i profitabilnijim vrstama.

U sortimentu dunje i dalje dominira Leskovačka, iako neke od ispitivanih sorti imaju daleko bolje proizvodne karakteristike od nje. Veliki je i nedostatak sadnica dunje u Srbiji. Dunja je veoma interesantna za gajenje, ne samo u baštama i na okućnicama već i na većim plantažama, jer ima niz prednosti nad drugim vrstama voćaka.

Cveta među poslednjim voćkama (početkom maja), pa izbegava pozne prolećne mrazeve, omogućujući tako gajenje voćaka i u rečnim dolinama, pa čak i tamo gde je pojava mraza češća i ugrožava druge vrste.

Dunja rađa svake godine, što nije slučaj sa mnogim drugim drvenastim voćkama. Danas je proizvodnja dunje u Srbiji na najnižoj koti u poslednjih pola veka. Zadržala se na manjim parcelama i okućnicama širom Srbije, a većih zasada ima sporadično na nekoliko lokaliteta u Vojvodini, centralnoj Srbiji i u južnoj Srbiji u okolini Vranja.

Razlozi opadanja proizvodnje dunje su brojni, a među njima su najvažniji: ugroženost ove vrste od opakog bakterioznog oboljenja plamenjače kruške i dunje čiji je izazivač bakterija Ervvinia amylovora i strah proizvođača od ovog oboljenja, zatim niske cene plodova na tržištu tokom devedesetih godina. Za podizanje savremenih zasada dunje preporučuju se sledeće sorte: Leskovačka, Morava, Šampion, Asenica, Trijumf.

Sortiment dunje

Leskovačka

Najzastupljenija sorta dunje. Sazreva u prvoj dekadi oktobra. Plod je krupan, prosečne mase oko 260 g, okruglastog oblika sa karakterističnim bradavičastim ispupčenjem kod peteljke,

leskovacka-dunja-tehnoloska-zrelostlimunžute boje. Meso ploda je žućkasto, čvrsto, kompaktno i sočno. Odlična je za preradu u domaćinstvu i u industriji, a okruglast oblik posebno pogoduje za industrijsku preradu. Može da se čuva u običnom skladištu i više meseci (do februara). Stablo je srednje bujno i otporno na sušu i mraz. Delimično je samooplodna, pa je potrebno obezbediti oprašivača, za šta se najčešće sadi Vranjska dunja. Rađa veoma dobro i redovno.

Morava

Morava je nova sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku 1987. ukrštanjem Mamutove sa Leskovačkom. Sazreva sedam dana pre Leskovačke. Plod je krupan, prosečne mase oko 300 g, zarubljeno-kupastog oblika, limunžute boje pokožice. Meso je polučvrsto, kompaktno, sočno, kiselkastog ukusa i prijatne arome. Odlična je za sve vidove prerade.

Zbog relativno mekanog mesa, pogodna je za konzumiranje u svežem stanju. Samooplodna je, mada je poželjno da se u zasadu nađu i druge sorte. Rađa redovno i obilno. Šampion je stara američka sorta i kod nas se gaji sporadično.

Plod je vrlo krupan, preko 350 g, kruškolike forme, prilično ravan no površini, što olakšava mašinsku obradu. Limunžute je boje i prekriven je sitnim sivim tačkicama. Meso ploda je nežnožućkasto, umereno sočno, aromatično i prijatno nakiselo. Ima malo kamenih ćelija. Stablo je bujno i robusno, vrlo rodno. Takođe, može se gajiti i na manje pogodnim terenima za dunju.

Asenica

Asenica je novija bugarska sorta stvorena u Plovdivu. Sazreva 7 dana pre Leskovačke. Plod je vrlo krupan, mase oko 350 g, zatupasto-kruškastog oblika i limunžute boje. Meso ploda je žućkasto, krto i umereno kiselo. Pogodna je za sve vidove prerade i za svežu potrošnju. Ravna površina ploda olakšava mašinsku obradu u industriji. Samooplodna je sorta i rađa redovno i vrlo obilno.

Hemus

Hemus je novija bugarska sorta stvorena u Plovdivu. Samobesplodna je sorta i zahteva oprašivača. Sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Plod je krupan, prosečne mase oko 280 g, zatupaste kruškolike forme i glatke površine ploda. Pokožica je limunžuta, sjajna i bez malja. Meso ploda je krembelo, krto, nežno, umereno sočno, prijatno kiselo, specifične dunjeve arome, bez kamenih ćelija. Plod ove sorte može se konzumirati u svežem stanju jer je dovoljno mekan.

Trijumf

Trijumf je takođe novija bugarska sorta stvorena u Plovdivu. Sazreva 10 dana posle Leskovačke i spada u grupu poznih sorti koje produžavaju sezonu berbe

trijumfdunje. Plod je krupan, mase oko 300 g, orkuglaste do blago izdužene forme, zelenkastožute boje koja u punoj zrelosti prelazi u limunžutu. Meso ploda je bledožuto, krto, umereno sočno i prijatne arome, bez kamenih ćelija. Pogodna je za preradu i konzum u svežem stanju. Stablo je umereno bujno i savija se pod teretom roda. Samobesplodna je sorta i zahteva oprašivača. Podloge koje se koriste za dunju su Anžerska dunja i Provansalska dunja Ba 29. Prednost treba dati dunji Ba 29 jer ima snažniji koren, bolje podnosi veći sadržaj kreča u zemljištu, ima dobru kompatibilnost sa svim sortama dunje i bezvirusna je. Stabla na ovoj podlozi imaju veću rodnost. U našoj zemlji nažalost nje nema dovoljno, pa je treba što više umnožavati.

Agroekološki uslovi za uzgoj dunje

Dunja je voćka toplijeg podneblja i sa uspehom se može gajiti do 800 m nadmorske visine. Osetljivija je od jabuke i kruške na niske zimske temperature. U toplijim predelima daje krupnije plodove nego u hladnijim. Dunja bolje podnosi sušu od jabuke i kruške, ali u sušnim godinama plodovi ostaju sitniji i manje kvalitetni. Zahteva veliku vlažnost vazduha, oko 75-80%.

Zemljište za gajenje dunje treba da je duboko, plodno i rastresito. Kiselost zemljišta treba da je od 5,0 do 6,2. Za dunju su najbolja zamljišta: gajnjače, laka lesivirana zemljišta, aluvijum, lake smonice sa 35 % humusa. Nagib terena od 3-5% odgovara dunji. Treba izbegavati vetrovita područja jer jak vetar potpomaže isušivanje i izmrzavanje stabla u toku zime, ometa let pčela u vreme cvetanja i obara deo plodova pred berbu.

Savremene plantažne zasade dunje treba podizati na međurednom rastojanju od 5 i 3 m u redu. Najčešći sistem gajenja dunje je kotlasta kruna. Rezidba se mora obavljati redovno u proleće, u vidu proređivanja krošnje za bolje osvetljenje i provetravanje i za pospešivanje mladog prirasta. Zelena rezidba se obavlja u junu, proređivanjem vodopija i usmeravanjem grana.

Treba redovno uklanjati trule, sasušene i moniliozne plodove, da bi se sprečilo širenje truleži plodova. Berba dunje obavlja se početkom oktobra, kada plodovi počnu dobijati intenzivnu limunžutu boju, a semenke su potpuno crne. Plod dunje uglavnom se koristi za preradu u slatko, kompot, žele, sok, rakiju a i za jelo u svežem stanju.

Autor: Nenad Stefanović, dipl. inž. polj.

psss.rs

Fotografije preuzete sa: mavmrasadnik.com      

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede