Smeđa trulež ploda (Monilinia fructicola) dovodi do ogromnih šteta

Smeđa trulež ploda, koju izaziva gljiva Monilinia fructicola za veoma kratko vreme može dovesti do gubitka prinosa.

Ova gljiva napada cvetove, pupoljke, plodove, letoraste.

Monilinia fructicola je karantinski štetni organizam. Sećamo se kada su Rusi stopirali uvoz srpskog voća upravo zbog ove gljive.

Monilinia fructicola je najdestruktivnija vrsta roda Monilinia. Ako u nezaštićenom voćnjaku imamo ovu gljivu i još Monilinia laxa i Monilinia fructigena možemo očekivati potpuno uništenje prinosa.

Zaraza može zahvatiti plodove pred berbu, što je pogubno za plasman.

Kako prepoznati simptome i kako suzbiti opasnu gljivu saznajemo od savetodavca zaštite bilja Ljijane Jeremić (PSSS).

Monilinia fructicola se javlja na koštičavom voću kao što su breskva, nektarina, kajsija, trešnja i šljiva.

Кada se ostvare povoljni uslovi za razvoj bolesti može doći do velikih šteta.

Simptomi

Simptomi bolesti se najčešće primećuju na plodovima, može doći i do zaraze cvetova, lišća, izdanaka.

Cvetovi postaju smeđi, lepe se za izdanke, pojavljuje se masa spora. Bolest se širi na izdanke.

Najveće su štete breskvama i nektarinama.

Na zrelim plodovima pojavljuju se male kružne pege koje se spajaju ili povećavaju vrlo brzo tako da plodovi mogu da propadnu i u roku od 2 dana.

Na plodu su vidljive mase spora. Oboleli plodovi pocrne, padaju ili ostaju na grani od kojih se formiraju mumificirani plodovi. Simptomi na nezrelim trešnjama su u vidu malih upalih nekrotičnih pega. Na zrelim plodovima su isti kao kod breskve i nektarine.

Monilinia vrste mogu prezimljavati u zaraženim izdancima i rak-ranama na stablu.

Kod Monilinie fructicole izvor prvih zaraza najčešće su otpali zaraženi plodovi na zemljištu, kao i mumificirani plodovi koji su ostali na stablu.

Ti mumificirani plodovi potpuno su prorasli gljivom, i pretvoreni su u gljivičnu masu (stromu).

Ukoliko se takvi truli ili mumificirani plodovi ne uklone iz zasada, gljiva će sledeće godine sa porastom temperatura na njima početi sa stvaranjem spora (konidija) koje će ponovo vetrom, kišom ili insektima dospeti na izdanke, cvetove i plodove i ostvariti zarazu.

Može doći do infekcije cvetova, grančica i to je inokulum za zarazu plodova tokom zrenja.

Кoštičavo voće postaje osetljivije na smeđu trulež tokom zrenja naročito kada su u to vreme više temperature i vlažnost vazduha. Veća su oštećenja ako ima povreda plodova od insekata.

Ako su plodovi inficirani i tokom skladištenja može se širiti infekcija na zdrave plodove.

Zeleno voće takođe može biti osetljivo, rane infekcije se mogu ostvariti a da budu latentne i da se ispolje tek u fazi zrenja. Ako su vlažni uslovi može doći i do sušenja plodova u toku vegetacije.

Mere suzbijanja

Primena pomotehničkih mera-prilikom rezidbe otvoriti krošnju da se poveća provetravanje i prodor sunčeve svetlosti, to smanjuje period vlaženja u krošnjama i omogućava bolju pokrivenost fungicidima prilikom tretmana.

Prilikom razređivanja plodova kod breskve paziti da se napravi dovoljno prostora za svaki plod da se ne dodiruju u fazi zrenja.

Primena mehaničkih mera-tokom perioda mirovanja vegetacije vršiti odstranjivanje zaraženih mumificiranih plodova i zaraženih grančica,a u toku vegetacije ako dođe do pojave sasušenih cvetova i grančica potrebno je obaviti njihovo odstranjivanje.

Primena hemijskih mera – kao kod Monilia laxa, u fazi belih balona, u fazi cvetanja i tretmani protiv truleži ploda 2-3 nedelje pre berbe gde treba voditi računa o karenci primenjenih fungicida.

Ne koristiti stalno iste fungicide zbog mogućnosti stvaranja rezistnosti, otpornosti gljivice.

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu