Ribizla, crna ili crvena, perspektivna voćna vrsta

Ribizla u uslovima intenzivne proizvodnje gde je moguće i navodnjavanje, donosi prinos i do 30.000 kg/ha.

Ribizla kao voćna vrsta nije nova na našim prostorima.

Za ishranu je veoma korisna, kako u svežem stanju tako i u prerađevinama.

Ribizla je izvor zdravlja

Ribizla sadrži velike količine vitamina, mineralnih materija, šećera, organskih kiselina.

Sadržaj suvih materija u ribizli je oko 18 %.

Šećera ima od 8-13 % i to uglavnom glukoze i fruktoze.

Prosečan sadržaj ukupnih kiselina je 3,1 % kod crne i 2,5 % kod crvene ribizle.

Po sadržaju C vitamina crna ribizla je najbogatija umereno kontinentalna voćna vrsta.

Crna ribizla je veoma bogata mineralnih materijama.

Gajenje ribizle 

Životni vek zasada ribizle je oko 15-20 godina.

Prinosi u ekstenzivnijim uslovima gajenja su oko 12-15 tona po hektaru.

U uslovima intenzivne proizvodnje gde je moguće i navodnjavanje, prinos prelazi i 30.000 kg/ha, što odgovara prinosu od preko 1o kg po žbunu.

Ribizla se najčešće sadi na rastojanju 3×1,5 m, što čini sklop od 2.222 sadnice na hektar.

Troškovi podizanja i nege zasada ribizle su dosta manji nego kod maline.

Velika olakšica je i uzgoj ribizle u sistemu žbuna, gde nije potreban naslon.

Manji su troškovi rezidbe, nema vezivanja izdanaka, lakše je suzbijanje korova, berba je jedno ili dvofazna za razliku od najmanje 13-17 berbi kod maline.

Lakša je zaštita od bolesti i štetočina, plodovi su transportabilniji, daleko manje podložni truljenju po berbi.

Veoma bitna je činjenica da se gajenje ribizle nadopunjuje gajenju maline, jer se najveće potrebe za radnom snagom ne preklapaju, pogotovu u berbi plodova.

Klimatski i zemljišni uslovi su kod nas daleko pogodniji za uzgoj ribizle nego maline, jer je ona manje zahtevna.

Gajenjem ribizle omogućava se dodatni izvor prihoda za domaćinstvo, upošljava se radna snaga u dužem vremenskom periodu, tako da bi uz proizvodnju maline i šljive činila najinteresantniju voćnu vrstu za gajenje kod nas. Tim pre, što se radovi u berbi plodova, koji traže najviše radne snage, uglavnom ne preklapaju u značajnijem obimu.

Nadamo se da će pre svega hladnjače biti zainteresovane za podizanje zasada ribizle, čime će upotpuniti svoje skladišne kapacitete i povećati paletu proizvoda u izvozu.

Nebojša Brzaković dipl. inž. poljoprivrede

psss.rs

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu