Prekraćivanje zelenih lastara vinove loze – pinsiranje i zalamanje

Vinograd Knezevic Melenci

Prekraćivanje zelenih lastara je u stvari odstranjivanje vrhova sa nekoliko razvijenih listova.

U zavisnosti od vremena i cilja obavljanja ove operacije prekraćivanje zelenih lastara se deli na pinsiranje i zalamanje.

Kako uraditi ove operacije i zašto je to važno? Razliku između pinsiranja i zalamanja objašnjava Danko Petrović, dipl. inž. voćarstva PSSS.

Prekraćivanje pinsiranjem u određenim situacijama

Pinsiranje glavnih lastara se izvodi u proleće kada se vizuelnim pregledom utvrdi mali broj cvasti po jednom čokotu.

Ovom ampelotehničkom merom se inicira razvoj rodnih zaperaka koji nam obezbeđuju dodatni prinos u tekućoj godini.

Pinsiranje glavnog lastara se obavlja 10 do 20 dana pre cvetanja, odstranjivanjem vrha lastara sa 2 do 3 kolenca, tako da na lastaru ostane bar 8 razvijenih listova, ukazuje savetodavac Petrović.

Pinsiranje nije redovna ampelotehnička mera i primenjuje se samo u situacijama ako je potencijalni prinos čokota jako mali.

Zalamanje je redovna mera

Zalamanje glavnog lastara za razliku od pinsiranja je redovna ampelotehnička mera koja se obavezno obavlja svake godine i to bez obzira na sortu, uzgojni oblik ili namenu grožđa.

Ako se ne bi izvelo zalamanje na čokotu bi ostao veoma veliki broj listova koji zbog zasenjenosti ne bi mogli da vrše fotosintezu pa bi samim tim više pravili štetu neko što bi bili korisni.

Sama mikroklima vinograda koji se ne bi zalomio bila bi mnogo nepovoljnija po čokot zbog povećane vlažnosti i temperature a samim tim i povećava se rizik od pojave biljnih bolesti.

Zalamanje obuhvata sve lastare na čokotu. Po pravilu se izvodi kada lastari dostignu određenu dužinu koja je različita kod pojedinih sorata i uzgojnih oblika.

Uobičajeno je u praksi da se zalamanje izvodi kada lastari provučeni kroz zadnji par žica naslona svojim porastom dostignu toliku dužinu da više ne rastu vertikalno već padaju ka zemlji.

U zavisnosti od lokaliteta vreme zalamanje je druga polovina juna meseca, pa sve do polovine jula, savetuje Petrović.

Visina na koju se vinograd zalama obično je 15–20 cm iznad poslednjeg para žica na naslonu. Ovo je obično dovoljno dana na lastaru ostane 10–15 listova neophodnih za vršenje fotosinteze i ishranu grožđa. Međutim, u starijim vinogradima u kojima se primenjuje mešovita rezidba može doći do izduživanja rodnih čvorova pa je u takvim situacijama neophodno izvršiti blaže zalamanje ostavljanjem dovoljne dužine lastara, navodi Petrović, savetodavac stručne službe.

Zalamanje se može vršiti ručno ili mašinski. Ručno se zalamanje vrši na manjim površinama dok se na većim plantažama primenjuje mehanizovano zalamanje.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?