Fito farmacija

LG Seeds
osteceni grozdovi

U ovoj godini manje i grožđa i vina

U vinogradima će biti manje grožđa, a u buradima, nažalost, i manje vina od domaćeg grožđa. I pored truda vinogradara da zaštite vinovu lozu od bolesti, štete su vidljive i na grozdovima.

osteceni grozdovi

„Retke su godine sa ovoliko padavina. Štete nam pravi i suša, ali veći danak uzima vlažno vreme, bez dovoljno sunčanih dana. U nekim vinogradima nema ni lišća, a grozdovi su bolesni. Tu prihoda neće biti“, kaže vinogradar iz Orlovata, Rade Ostojin.

Vinogradari su u više navrata obavljali zaštitu vinove loze, ali su pljuskovi kojih je bilo i nekoliko puta u toku dana spirali zaštitna sredstva.

Rade Ostojin u vinogradu

 

„Ove godine smo dosta štitili vinovu lozu, ali nas je kiša „pobedila“. Kolege vinogradari se žale da su neki preparati slabije delovali. Predviđenim dozama nisu uspeli da sačuvaju lozu. Zadovoljni su oni vinogradari koji imaju umanjenje roda od oko dvadeset odsto“, smatra naš sagovornik.

Rane sorte vinove loze su najmanje oštećene bolestima. Vinogradari očekuju da će berba tih sorti početi za nekoliko dana.

Muskat

 

U ovoj kišnoj godini stare sorte vinove loze su pokazale veću otpornost na bolesti, kaže Ostojin. Sorta muskat krokan, koja se na terenu Banata uz Tamiš uzgaja od davnina, nije stradala od plamenjače i pepelnice. Bobice su pucale od viška vode, ali će se takve bobice osušiti i neće „pokvariti“grozd. U vinogradu Ostojina ovog grožđa će biti manje za oko 20%. Tu je i kreacer koji je poneo malo više roda. Sada sakuplja šećer. Naš domaćin kaže da je neizvesno kako će proći kasnije sorte koje će vinogradari brati za dvadesetak dana.

 

Pročitajte i ovohttp://goo.gl/kXE6VC

 

plodovi jabuke

Analiza sadržaja biogenih elemenata u listu voćaka

Listovi voćaka bogatiji su mineralnim supstancama od drugih biljnih organa upravo zbog velikog odavanja vode iz lišća putem transpiracije (isparavanja). Smanjenjem koncentracije vode u listu povećava

plodovi jabuke

 

se koncentracija mineralnih supstanci, a njihovo nagomilavanje veće je što je zemljište plodnije, a klima suvlja. Pepeo dobijen sagorevanjem lišća sadrži 13 biogenih elemenata i izvrstan je izvor Ca, K, Mg i mikroelemenata za đubrenje, nešto je manji izvor P2O5, a značajan je i kao đubrivo za smanjenje kiselosti zemljišta.

S obzirom na to da između sadržaja pojedinih biogenih elemenata u listu i prinosa postoji uska zavisnost, analiza sadržaja mikro i makro elemenata u listu voćaka našla je široku primenu u određivanju normi đubriva u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji. U naprednim voćarskim regionima izrađeni su tzv. višegodišnji standardi optimalnog sadržaja pojedinih biogenih elemenata u listu uzorkovanom svake godine tokom perioda jul-avgust mesec (period diferenciranja začetaka cvetnih elemenata u pupoljku) za svaku kombinaciju sorta/podloga/gustina sadnje. Upoređivanjem podataka dobijenih folijarnom analizom sa standardnim vrednostima može se izvesti zaključak o stanju ishrane voćaka i potrebama za đubrenjem, čime se mogu korigovati norme đubriva utvrđene redovnom kontrolom plodnosti zemljišta. 

Metoda folijarne dijagnostike je veoma brza ali ima i mane:

  1. Informacija o zastupljenosti biogenih elemenata u voćki dobija se u delu vegetacije kada nije vreme za izvođenje đubrenja. Dobijena informacija može se iskoristiti za korigovanje đubrenja i sagledavanje efekta korekcije tek naredne godine;
  2. Ova metoda je nedovoljno precizna, s obzirom na promenu nivoa hraniva tokom vegetacije kao i uticaja ostalih faktora abiotičke i biotičke prirode na njihovu promenu.

Stoga folijarnu analizu treba kombinovati sa ostalim metodama poput agrohemijske analize zemljišta, vizuelne kontrole izgleda voćke (stanje lisne površine i veličina prirasta), kao i količine hranljivih materija iznetih prinosom iz zemljišta. Rezultanta ove 3 metode dovodi do valjanog obračuna potrebne količine hraniva za dobar prinos voćaka. Ovaj obračun valja dodatno  korigovati s obzirom na različit stepen iskorišćenosti hraniva iz đubriva, koji je pod uticajem različitih faktora (pH i mehanički sastav zemljišta, vremenske prilike, fiziološko stanje voćke itd.).

Mr Dejan Marinković

www.psss.rs

Vocnjak jabuka

Zelena rezidba voćaka

Uvođenjem novih tehnologija u proizvodnju voća, primena zelene rezidbe kao pomotehnčke mere, dobija sve veći značaj.

Sprovođenje ove mere značajno je kako kod jabučastih tako i kod koštičavih voćnih vrsta, pri čemu su efekti ovog zahvata dali najbolje rezultate u visokointenzivnim zasadima gustog sklopa.

Vocnjak jabuka

Osnovni zadatak i cilj zelene rezidbe jeste osvetljenje i prozračivanje krošnje što se prvenstveno postiže uklanjanjem iz krune prebujnih mladara koji izbijaju pod oštrim uglom na provodnici, kao i uklanjanjem vodopija koje za svoj bujan porast nepotrebno troše vodu i hranljive materije iscrpljujući nepotrebno biljku.

Rezidbom na zeleno postiže se i bolja obojenost plodova, što se posebno odnosi na sorte jabuka sa crvenom pokožicom, a ujedno omogućava se i bolja i lakša zaštita od biljnih bolesti i štetočina. Iz tih razloga zelena rezidba se najviše preporučuje kod bujnih sorti koje su kalemljene na bujnim podlogama kao što su: Gloster, Greni Smit, Jonagold i druge.

U zavisnosti od klimatskih uslova i stadijuma razvoja voćke, sa zelenom rezidbom može se početi neposredno nakon kretanja vegetacije i sa pojavom prvih letorasta pri čemu se suvišni i po položaju neodgovarajući letorasti u startu odstranjuju. Ali u većini slučajeva zelenu rezidbu treba obaviti krajem juna i početkom jula, što je period posle završetka aktivnog rasta voćaka. U tom periodu dolazi i do diferencijacije cvetnih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.

Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30% zelene mase sa stabala, jer odstranjivanjem veće količine lisne mase može doći do smanjene mogućnosti normalnog odvijanja procesa fotosinteze a samim tim i slabije ishranjenosti plodova, kao i do stvaranja sunčanih ožegotina na plodovima.

Autor: Maja Martinov, Master inž. polj.

Jagode foto Poljosfera

Obilne padavine mogu ugroziti jagode

Jagodama je prijala blaga zima, ali obilne padavine u maju utiču na umanjenje roda, jer su plodovi počeli da se kvare. U toku je berba ranih sorti jagoda.

Antonel Bugar iz Ečke proizvodi jagode na površini od oko jednog jutra.

Jagode foto Poljosfera

“Jagode su osetljive na preteranu vlagu i ne bi valjalo da bude još obilnih padavina. Na mojoj plantaži su bokori bujni, pa se tu i pojavila bolest. Niske noćne temperature izazvale su stres kod biljaka. Nadam se da će vremenske prilike u narednom periodu biti stabilne i da će berba teći u kontinuitetu”, kaže Bugar.

Antonel Bugar proizvođač jagoda

U proizvodnji je šest sorti, od ranih do kasnih. Uspešna proizvodnja jagoda je moguća samo ako se primenjuje adekvatna tehnologija. Na ovoj plantaži postoji sistem za navodnjavanje kap po kap. Da se plodovi ne bi prljali živići su na foliji, a između redova je raspoređen sloj slame. Starost živića je od jedne do četiri godine.

“Sa ove površine očekujem rod od oko osam tona. Zadovoljan sam cenom koju postižem na pijacama. Berbu sam počeo pre dve nedelje kada sam kilogram jagoda prodavao za 230 dinara. Sada je cena nešto niža, jer je zbog kiša bio usporen otkup kupaca iz Rusije, pa je ponuda bila veća. Berba na mojoj plantaži trajaće do polovine juna”, planira ovaj proizvođač.

Na pitanje zašto se proizvođači jagode ne udruže i svoju robu zajedno ponude kupcima iz inostranstva, Bugar odgovara da oni koji imaju manje površine jagode prodaju pored saobraćajnica ili na pijacama i nisu zainteresovani da se interesno povezuju. Kako kaže, izgleda da ne želimo da radimo zajedno.

 

 

Plantaža 1

Bugar još poručuje da najviše problema ima sa kradljivcima. Godinama pokušava, na različite načine, da ih spreči da kradu.

“Verujte, da mi je lakše da rešim bilo koji problem u proizvodnji i prodaji. Lopovluku ne mogu da stanem na kraj. Iz godine u godinu ista priča. Zbog kradljivaca moram da dežuram i spavam na plantaži. Čak i kada ih uhvatim na delu i prijavim nadležnima, oni se nakon određenog vremena vrate. Smatram da su kazne za počinioce blage i da to treba promeniti.”

 

 

 

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije