Fito farmacija

LG Seeds
sadnice jabuka

Knip sadnice – prednosti i nedostaci

Knip sadnice predstavljaju dvogodišnje sadnice sa već formiranim rasporedom grana. Karakteriše ih veliki porast voćaka već u prvoj godini gajenja. Ovim

sadnice jabuka

sadnicama se postiže da se prevremene grane dobijaju na višem, željenom nivou. 

Prednosti KNIP sadnica: 

– razvoj velikog broja prevremenih grančica i na željenoj visini

– veliki uglovi prevremenih grana, tako da savijanje nije potrebno

– dužina prevremenih grana se postepeno smanjuje od osnove prema vrhu i sadnica formira konusnu krunu

– visoka početna rodnost

knip sadnica shema

Nedostaci KNIP sadnica:

– visoka cena

– mali broj sadnica po jedinici površine rastila

– obavezna jesenja sadnja ili navodnjavanje

Jesenja sadnja ili sadnja uz sistem za navodnjavanje se preporučuje zbog intenzivnog porasta voća i stvaranja velike lisne mase. To stvara veliku potrebu biljke za vodom kako bi se održao turgor i omogućila regeneracija korenovog sistema dok on potpuno ne preuzme svoju ulogu. Nedostatak vode u tom periodu bi uzrokovao veliki broj neprimljenih sadnica kao i zastoj u vegetaciji.  

Autor: Srećko Vukašinović dipl. inž.

psss.rs

voce krupno

Integralna proizvodnja u voćarstvu

Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, u prvom redu zbog velike upotrebe hemijskih sredstava, dolazi do kontaminacije životne sredine, do pogoršanja kvaliteta hrane i do ugrožavanja zdravlja ljudi i životinja.

voce krupno

U prilog tome govori podatak da se u svetu godišnje registruje tri miliona teških trovanja pesticidima, a od toga 95% se desi u zemljama u razvoju. Zato smo suočeni sa potrebom da se sve više uključujemo u procese proizvodnje hrane bez negativnih posledica po zdravlje i životnu sredinu. 

Najnoviji  trendovi u vezi  sa zaštitom životne sredine i sve češći zahtevi za proizvodnjom hrane uz što manju upotrebu hemijskih sredstava dovodi do toga da se sve više razmišlja o integralnoj proizvodnji (IP). Integralni koncept zasnovan je na primeni kombinacije  genetskih, agronomskih, biotehničkih i hemijskih metoda u cilju dobijanja visokog kvaliteta ploda, ekonomski prihvatljive proizvodnje i očuvanja zdravlja i okoline. Da bi se integralna proizvodnja voća realizovala u praksi  mora biti organizovana na nacionalnom nivou.

Ona u osnovi obuhvata sledeće mere: 

Stručna obuka proizvođača i njihova opredeljenost ka očuvanju životne sredine Proizvođači moraju poznavati ciljeve i principe IP voća. U tom smislu treba da se organizuju predavanja o aktuelnoj problematici (nove sorte, podloge, sistemi gajenja, novi sistemi praćena bolesti, štetočona i korova, novi pesticidi)

Izbor lokaliteta, zemljišta, podloge, sortimenta i planiranje podizanja novih zasada sa adekvatnim sistemima Izbor kombinacije sorta/podloga treba da obezbedi ekonomski uspeh uz što manju primenu agrohemije (mineralna đubriva, pesticidi, i sl.). Sadnice teba da budu sertifikovane, a pri izboru vrste i sorte birati tolerantnije na važnije bolesti i štetočine. 

Obrada zemljišta i ishrana stabla po principima IP voća Obrada zemljišta je minimalna da bi se sačuvala struktura, plodnost i mikro-flora. Đubrenje se vrši samo na osnovu plodnosti zemljišta. Analiza zemljišta mora se raditi svake četvrte, a folijarna analiza svake godine. Na osnovu analiza se donosi odluka kako će se vršiti đubrenje.

Podizanje biljnih pojaseva i održavanje travnih traka između redova U pojasevima oko voćnjaka ili u rednom prostoru treba sejati biljke koje su atraktivne za korisne insekte i na taj način uticati na smanjenje korišćenja herbicida. Biljni tepih u međurednom prostoru treba da omogući rad mehanizacije u svim vremenskim uslovima.   

Navodnjavanje Navodnjavanje mora biti u funkciji deficita vode i kapaciteta zemljišta i prilagođeno fazama organogeneze. Time se postiže optimalna vlažnost i ekonomska opravdanost navodnjavanja.  

Održavanje stabla i rezidba Stabla treba pomotenički održavati i orezivati po principima IP voća – sa kratke preći na dugu rezidbu; pored zelene rezidbe praktikovati i podsecanje korena i sl.

Kontrola rodnosti – održavanje ploda U slučaju zametanja velikog broja plodova neophodno je vršiti njihovo proređivanje. U integralnoj proizvodnji se tačno zna kojim se preparatima vrši proređivanje plodova. 

Integralna zaštita U IP voća akcenat se stavlja na što manju upotrebu hemijskih sredstava u zaštiti biljaka, međutim sa realnog aspekta znamo da su i upotreba đubriva i sredstava za zaštitu bilja esencijalni za postizanje visokih prinosa. Svi pesticidi moraju biti nacionalno ili lokalno identifikovani na osnovu kriterijuma IP. Na osnovu ovih kriterijuma kreiraju se liste: ZELENA – zadovoljava kriterijume, ŽUTA – delimično zadovoljavaju kriterijume i mogu se koristiti samo kada nema preparata sa zelene liste i CRVENA – lista pesticida koji se ne mogu koristiti.   

Veoma važna pravila koja se moraju poštovati pri upotrebi pesticida su:

  • Tretirati samo u vreme kada postoji potreba za tretiranjem
  • Primeniti pesticide sa Zelene liste ili one koji su najmanj štetni za životnu okolinu
  • Upotrebiti optimalnu dozu i tehniku tretiranja
  • Skidanje useva ili berba tek po isteku karence

Jedan od najznačajnijih ciljeva i zahteva IP je očuvanje životne sredine voćnjaka, tako da posebna pažnja mora biti posvećena zaštitnim ogradama, utrinama i zaštitnim pojasevima. Osnovno pravilo IP voća je da se iz voćnjaka mogu iznositi samo plodovi, a unositi ekvivalentne količine unete materije. Na taj način se želi očuvati ravnoteža na nivou voćnjaka, stabla i ploda. Naša tehnologija voćarske proizvodnje mora se uskladiti sa ovim zahtevima i to imperativno za svaku vrstu proizvoda, a ne samo onu namenjenu izvozu. Zdravstvena i ekološka bezbednost poljoprivrednih proizvoda mora postati obavezna za sve učesnike u ovoj proizvodnji.   

Autor: Dragoljub Glišić 

psss.rs 

lesnik

Zasnivanje zasada leske

Leska i orah su voćne vrste jezgrastog voća u kontinentalnim uslovima gajenja. Do sada je orah bio isključivo zastupljen u zasadima ovog voća, dok poslednjih godina sve više raste interes za podizanje zasada leske.

lesnik

Razloga za to ima više, a najvažniji je u daleko redovnijem plodonošenju leske u odnosu na orah. Naime , van vinogradarske zone gajenja oraha, pojava poznih prolećnih mrazeva veoma često dovodi do izmrzavanja ženskih cvetova i izostanka roda te godine. Orah je najosetljiviji od svih voćnih vrsta na pozne prolećne mrazeve, te je njegovo gajenje van vinogradarske zone dosta rizičan.

Za razliku od oraha, leska je dosta tolerantnija prema zemljišnim i klimatskim uslovima, te redovnost rađanja leske je pouzdanija. Leska dobro podnosi i skromnije zemljišne uslove. Sreće se na visinama i iznad 1.000 m nadmorske visine, mada su optimalni uslovi do 600 m. Podnosi dobro niske zimske temperature do -30°C, dok u vreme cvetanja temperature ispod -6°C mogu umanjiti rod.

lesnik plod zeleno

Za gajenje leske pogodna su ilovasta zemljišta, ne podnosi teška i kisela zemljišta. Plod ima veoma visoku hranljivu vrednost. Sadrži oko 7% vode, 50-75% masti, 12-18% belančevina, dosta mineralnih soli i vitamina. Plod se može koristiti u svežem stanju, a nalazi i veliku primenu u prehrambenoj industriji i medicini. Veoma lako se transportuje i dugo čuva. Plod leske ima za oko dva puta veću cenu od jezgre oraha.

Zasadi leske se podižu sadnicama izdanačke leske ili kalemljenjem na mečju lesku. Razlika je u dužem životnom veku, kasnijem početku rađanja kao i izostanku pojave izdanaka kod leske koja je kalemljena. Koren leske se 90% nalazi na dubini od 20-40 cm, dok je kod mečje leske on nešto dublji. Najčešće se gaji na rastojanju 4×4 m ili 5×4 m. Pri podizanju zasada obavezno koristiti veći broj sorata zbog sigurnog oprašivanja i oplođenja. Naime, kod leske je veoma česta pojava nejednovremenog cvetanja muških i ženskih cvetova, te gajenjem većeg broja sorata se izbegava pojava izostanka rađanja zbog toga. Prenošenje polena kod leske je vetrom, nije zavisno od prisustva pčela, kao i kod oraha, a za razliku od ostalih voćnih vrsta.

Gaji se u sistemu stablašice kod kalemljene, odnosno ili stablašice ili vaze kod izdanačke leske. Vaza podrazumeva gajenje leske sa 3 ili 4 izdanka iz zemlje, pravilno raspoređena u prostoru. Veoma je skromnih prohteva za rezidbom kao i zaštitom od bolesti i štetočina.  

lesnik plodovi

 Najčešće sorte leske kod nas su:

Istarski dugi, poreklom je iz Italije. Najviše je zastupljen u zasadima. Dobro i redovno rađa. U grupi, odnosno grozdu, se nalazi 3-5 plodova, omotač ploda je duži od ploda. Ima kvalitetnu jezgru, radman jezgre je 43,5%.

Tonda đentile romana, poreklom je iz Italije. Srednje bujna, veoma rodna . Plod je krupan, loptastog oblika, omotač ploda je malo duži od ploda koji lako ispada. U grozdu se nalazi 2-4 ploda. Radman je 45%. Preporučuje se više za širenje od istarskog dugog , jer bolje podnosi sušu, kvalitetniji je i rodniji.

Tonda đentile dele lange, takođe poreklom iz Italije. Srednje je bujna, otporna na zimske mrazeve, dosta rodna. Ovojnica ploda je malo duža od ploda, iz koje lako ispada. Prosečno u grozdu ima 2-3 ploda, radman jezgre je čak 47%. Zahteva nešto plodnije zemljište za gajenje. 

Enes, novija sorta za gajenje, poreklom je iz SAD. Stablo je bujno, nije dobar oprašivač. Veoma je rodna, krupnoća ploda je oko 4 grama, loptastog oblika. Radman jezgre je 47-49%. Nije osetljiv na niske temperature.

Pored navedenih sorata za gajenje se preporučuju sorte: Halski džin, Rimski lešnik, Nokione Ludolf.                                                                                                 

Autor: Nebojša Brzaković

psss.rs

ubrana jabuka

Određivanje optimalnog vremena berbe voća

Određivanje optimalnog vremena berbe analiziranjem uzoraka plodova, od posebnog je značaja zbog pogodnosti skladištenja plodova koje može biti: dugo, srednjedugo ili kratkoročno.

ubrana jabuka

Posledice prerane berbe ogledaju se u smanjenju težine ploda, nepravilnom obliku, lošijoj teksturi mezokarpa, smanjenom sadržaju šećera, nepotpunoj aromi, većoj podložnosti fiziološkim oboljenjima.

Ukoliko se pak plodovi beru prekasno, takvo voće nastavlja sa ubrzanim sazrevanjem, nivo etilena je veoma visok, plodovi omekšavaju, imaju nizak sadržaj kiselina, podložni su pojavi staklavosti.

Dozrelost plodova za branje može se oceniti na različite načine i u tu svrhu primenjuje se čitav niz subjektivnih i objektivnih metoda.

Subjektivne metode – su metode na osnovu kojih se utvrđuju neka organoleptička svojstva ploda kao što su: boja ploda, lakoća odvajanja peteljke, boja semenki, broj dana od cvetanja do berbe, broj dana od T-faze do berbe.

Objektivne metode – podrazumevaju: jodno-skrobni test, određivanje čvrstine mezokarpa ploda, promena osnovne boje pokožice ploda, količina rastvorljive suve materije ploda, količina ukupnih kiselina ploda.

1. Jodno-skrobni test

Ovom metodom vrši se praćenje procesa razgradnje skroba u plodovima tokom njihovog sazrevanja, pri čemu se skrob razgrađuje na proste šećere. Obzirom na činjenicu, da se skrob u 0,5 % vodenom rastvoru joda u kalijumu- jodidu boji plavo, to omogućava kvalitativno praćenje njegovog razlaganja i precizno određivanje najpogodnijeg momenta berbe. Za sprovođenje testa uzima se uzorak od najmanje 20 plodova iz svakog zasada, sa raznih stabala i iz različitih delova krune. Poprečno presečeni plodovi potapaju se u pripremljeni rastvor, i nakon nekoliko minuta vrši se ocenjivanje na osnovu petostepene skale (1-5) po A. Celujku ili novijom podelom (1-10). Udeo prisustva skroba u plodu određuje se vizuelnim poređenjem, te ukoliko je plod obojeniji ocena je veća a samim tim i plod zreliji.

jabuke za Majin tekst

2. Čvrstina mezokarpa ploda

Za merenje čvrstine mezokarpa ploda u fazi zrelosti, koriste se ručni ili stoni penetrometar. Penetrometri rade na principu merenja sile otpora izražene u (N/cm2), koju pruža mezokarp ploda prilikom utiskivanja ubodne igle u plod (za jabuku ona je prečnika 11 mm). Merenje se započinje 10-15 dana pre očekivanog vremena berbe. Sazrevanjem ploda čvrstina mezokarpa opada pa se praćenjem ove promene i upoređivanjem sa preporučenim vrednostima za svaku sortu, može odrediti momenat berbe.

3. Promena osnovne boje pokožice ploda

Tokom sazrevanja usled razgradnje hlorofila plodovi postepeno gube zelenu boju a sve više dolazi do izražaja dopunska boja (u većini slučajeva žuta ili crvena). Za određivanje stepena obojenosti pokožice koriste se karte tj. Kodovi boja, a u poslednje vreme u upotrebi su i aparati kolorimetri. Najčešće su u upotrebi tablice boja: INRA CTIFL, HCC, Stolove tablice boja itd.

4. Količina rastvorljive suve materije ploda

Količina rastvorljive suve materije određuje se ručnim refraktometrom ili stonim Abeovim. Uzima se isceđeni profiltrirani ili centrifugirani sok iz jednog ili više plodova, i u vidu kapi nanosi na refraktometar a zatim se vrši očitavanje vrednosti izražene u procentima.

5. Količina ukupnih kiselina ploda

Ovom laboratorijskom metodom količina ukupnih kiselina određuje se titracijom profiltriranog soka jabuke koji je razblažen vodom sa 0,1 M NaOH u prisustvu indikatora fenolftalejna do promene boje rastvora. Vrednosti se izražavaju u (g/l).

Prilagođavanje uslovima tržišta koje zahteva plasman visoko kvalitetnih plodova tokom cele godine, neophodno je proizvodnju jabuke usmeriti na primenu najsavremenijih mera nege, berbe i skladištenja plodova. Da bi se to postiglo, berbu plodova treba uraditi pravovremeno a manipulaciju i skladištenje sa što manje oštećenja. Utvrđivanje optimalnog roka početka berbe od izuzetne je važnosti zbog činjenice što se jedino plodovi koji su ubrani u optimalnoj fazi zrenja mogu čuvati dugo i zadržati svoj kvalitet i posle iskladištenja.

Autor: Maja Martinov

PSS  Zrenjanin

 

 

lesnik

Raspored sorti u voćnjaku prema odnosima oplođenja

O rasporedu sorti prema odnosima oplođenja treba posebno voditi računa, zato što je to jedan od osnovnih uslova uspešne proizvodnje nekih voćnih vrsta. Voćnjaci u kojima se oko ove stavke prilikom podizanja

lesnik

nije vodilo računa, morali su se prekalemljivati sa sortama oprašivača, ili su se nakon izvesnog perioda krčili.

Pri podizanju voćnjaka, ako se u njemu podižu autosterilne vrste, neophodan je izbor i raspored sorti prema odnosima oplođenja. To je jedan od osnovnih uslova rodnosti voćaka. Ukoliko je izražena samobesplodnost sorti, potrebno je da u svakom takvom voćnjaku bude zastupljeno najmanje po dve do tri sorte. Samo u voćnjacima gde su zastupljene samooplodne vrste može se u jednom zasadu održavati samo jedna sorta.

Rešenje se postiže izborom sorti i njihovim pravilnim rasporedom prema međusobnim odnosima sa oprašivačima. Treba saditi najmanji broj sorti, ali koje daju zadovoljavajuće prinose. Dve do tri, pa i više sorti gaje se kao osnovne za proizvodnju plodova, a druge prvenstveno služe kao oprašivači, a istovremeno daju i plodove.

Gajenje većeg broja sorti u zasadu ima prednosti, ukoliko su voćnjaci u blizini većih potrošačkih centara, dobro je snalaženje na tržištu, jer se voće plasira u više navrata. Takođe, takvi voćnjaci imaju manje rizika, od onih sa manjim brojem zastupljenih sorti.
Homogeni zasadi su sa dobrim iskorišćavanjem klimatskih uslova, lakšim izvođenjem mera održavanja i nege, dobijaju se ujednačeniji plodovi i dr. Jednosortni voćnjaci važe samo za samooplodne sorte.

Trebalo bi da sorte oprašivači budu prilagođene uslovima sredine, da su diploidne, da imaju dobru klijavost polena, kako bi dobro vršile svoju funkciju i oplođavale glavne sorte. Važno je da cvetaju istovremeno sa ostalim, zastupljenim sortama, kao i da im se period plodonošenja, dugovečnosti podudara sa glavnim sortama u zasadu.

Ako su sorte diploidne, mogu se gajiti najmanje dve, koje međusobno vrše oplodnju. Ukoliko je jedna od glavnih sorti diploidna, mogu se gajiti po tri sorte, zato što diploidna sorta mora imati oprašivača, jer tu ulogu ne vrši triploidna sorta. Oprašivači mogu imati različit raspored u voćnjaku. Na primer, moguća su tri do pet reda glavne sorte, a jedan do dva reda sorte oprašivača. Takođe, oprašivač može biti u svakom trećem redu zasada, svaka treća voćka. U špalirskim zasadima na svakih pet redova osnovne sorte, dolazi jedan do dva reda oprašivača.

Kod samobesplodnih sorti o rasporedu oprašivača treba posebno voditi računa. Ali i kod samooplodnih sorti pravilnim rasporedom oprašivača uticaće se na veću rodnost. Zato bi trebalo da u svakom četvrtom ili petom redu bude druga sorta.
Raspored sorti u voćnjaku bi trebalo vršiti prema podacima o odnosima oplođenja.

Autor: Ljiljana Gvozdić, savetodavac voćarstva i vinogradarstva

psss.rs

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

novi-sad-sajam

Porodični dan na Poljoprivrednom sajmu je sreda, 15. maj

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi od 11. do 17. maja ...
Detaljnije