Fito farmacija

LG Seeds
vinograd rano prolece

Prihrana vinove loze azotnim đubrivima

Tokom ranog proleća se vrši đubrenje vinove loze. Prihrana vinove loze azotnim đubrivom KAN-om obavlja se kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo

vinograd rano prolece

azota vinova loza iskoristi do cvetanja.Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota dodatu prethodno u jesenjem đubrenju, 10 g/m2 KAN-a 27% N.

Prihrana se obavlja u dva navrata: ½ početkom vegetacije i posle cvetanja ili 2/ ½ početkom vegetacije, ¼ posle cvetanja, a ¼ mesec dana posle drugog prihranjivanja.

Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati jer prekomerna količina azota, pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja, izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa, slabo dozrevanje grožđa.

Vina dobijena sa zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabilizuju i čuvaju.

Uz redovno jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2. Primenom stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskim materijama, popravljaju se odnosi vode i vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe.

Autor: Vladan Trandafilović, mast. polj.

psss.rs

stabla vocki

Presađivanje starijih voćaka

Postoji mnogo razloga zbog kojih je potrebno premestiti stariju voćku na drugo mesto. Moguće je starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod.

stabla vocki

Treba imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, lakše se primaju, brže obnavljaju.

Uslove presađivanja stabla ne određuje samo starost, već i vrsta: koštičave voćke se uspešno mogu presaditi i do 10 godina starosti, jabuke, kruške, dunje, orah i leska i do 15 godina starosti. Idealno bi bilo da se stablo presadi do sedme ili osme godine starosti.

Presađivanje starijih stabala se obavlja za vreme mirovanja vegetacije, znači u jesen, zimu ili rano proleće. Najbolji rezultati presađivanja postižu se ipak zimi – jer se stablu ne narušava vitalnost pošto je u fazi fiziološkog mirovanja, a i smrznuta zemlja čvršće se drži oko korena i omogućava presađivanje stabla sa velikim busenom, što bolje utiče na primanje. Ako se radi u proleće, onda treba presađivanje obaviti što ranije.

Jamu na mestu gde želimo premestiti stablo treba pripremiti ranije: ako presađivanje vršimo u proleće jamu kopamo u jesen, a za jesenje i zimsko presađivanje na leto. Jama treba da bude dovoljno duboka i široka bar za 20-30 cm veća od busena korena koji presađujemo. Pri kopanju jame prvi sloj zemlje (prvi ašov dubine) odvajamo na jednu stranu, drugi sloj zemlje na drugu stranu. Prilikom sadnje zemlju vraćamo obrnutim redom – prvo gornji sloj. Zemljište treba obogatiti sa 2-3 kg NPK đubriva (neki autori preporučuju formulaciju 7:14:21).

Prilikom vađenja starije voćke mora se pažljivo postupati. U krugu oko voćke na širini od oko 70-100 cm kopa se jarak čija širina treba bude 20-30 cm i pri tome se ašovom iseku sve žile. Dubina jarka kopa se po potrebi da bi se izvadio što veći busen i da se na žilama zadrži što više zemlje. Poželjno je da se koren sa busenom obloži vlažnim materjalom da bi se sprečilo odvajanje zemlje od žila. Ovako pripremljena voćka može da se prenosi i na veća rastojanja.

Pre stavljanja stabla u zemlju treba sve preseke na žilama, debljim od 2 cm zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom plavog kamena. Stabla treba zasaditi u novu rupu na isti dubinu na kojoj je bilo ili malo pliće. Presađivanje treba obaviti što brže, najbolje po oblačnom vremenu, da ne dođe do isušivanja žila. Prazninu oko krena treba popuniti finom, plodnom zemljom izmešanom sa 50% dobro zgorelog stajnjaka, dobro i čvrsto sabiti zemlju da bi se postigla bolja stabilnost stabla. 

Da ne bi došlo do krivljenja stabla pri naletima vetra. dobro bi bilo pričvrstiti ga za potporni kolac. Rano u proleće, pre kretanja vegetacije, na presađenom stablu obavezno se mora obaviti oštra rezidba krošnje (sve grane bi trebalo prekratiti na pola dužine). Rane od rezidbe premazati kalemarskim voskom. Ova mera je veoma važna da bi se uspostavila ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela voćke, jer osakaćen i smanjen koren ne bi mogao da ishrani i održi celu krošnju.

Presađenoj voćki u prvoj godini treba posvetiti maksimalnu negu. Okopati je 4-5 puta, prikraniti je u aprilu i junu sa oko 2 kg KAN-a. Obavezno je zalivati u sušnom periodu i pružiti joj dobru zaštitu od bolesti i štetočina. Zelenom rezidbom prorediti mladice. Na taj način, pojačanom negom, pomažemo voćki da lakše podnese stres i osiguravamo uspešno presađivanje.

Autor: Dragoljub Glišić

psss.rs 

voćnjak zima

Zimski pregled voćaka na prisustvo štetočina

Zimski pregled voćaka je veoma značajan, jer se tako može ustanoviti prisustvo i brojnost prezimljujućih formi štetočina. Na osnovu tih rezultata moguće je

voćnjak zima

predvideti njihovu pojavu u toku vegetacije, da bi se moglo pravovremeno reagovati – prvim zimskim prskanjem, te na taj način izbeći iznenadne štete. Tako se štetočine posle mogu lakše suzbijati i držati pod kontrolom.

Da bi se znalo koje su štetočine pronašle utočište u voćnjaku, prvo ih treba prepoznati, vizuelnim pregledom i lupom, u periodu mirovanja pa do početka vegetacije. U zavisnosti od mesta gde prezimljavaju potrebno je pregledati debla (površina ili ispod ispucale kore), korenov vrat, grane (na površini, u pukotinama, na mestu grananja, oko pupoljaka) i opalo lišće. 

Polifagne štetočine koje se javljaju u koštičavim i jabučastim voćnim vrstama prezimljavaju u stadijumu jaja oko pupoljka (veliki i mali mrazovac, crveni voćni pauk), ili se jaja nalaze pod štitom uginulih ženki (zapetasta štitasta vaš), ili u jajnim leglima (gubar i kukavičja suza). Druga grupa ovih štetočina prezimi u stadijumu larve različitih uzrasta na stablu (krvava vaš, kalifornijska štitasta vaš) ili formiraju zimske gusenične zapretke (žutotrba i glogovac).      

Imajući u vidu značaj zimskih pregleda, savet voćarima je da obavezno provere prisustvo jaja lisnih vašiju, crvenog voćnog pauka, pojedinih štetnih leptira (gubar, kukavičja suza), zatim larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, zapredene gusenice smotavca… Prag štetnosti se mora utvrditi za svaku štetočinu da bi se donela odluka da li, kada i kojim preparatima treba sprovesti hemijsku zaštitu.

Ako se uoče ove štetočine, njihova brojnost se može smanjiti mehaničkim putem – skidanjem jajnih legala, guseničnih zapredaka, odsecanjem naseljenih grana i izdanaka, čišćenjem naseljene kore… Zimsko prskanje je neophodno da bi se suzbila kruškina buva, a to se mora obaviti pre polaganja jaja, jer se tada postiže najveći uspeh, a može znatno i da smanji populaciju štitastih vašiju. Kod ostalih voćnih vrsta treba sačekati da se prezimljujući stadijumi štetočina „probude“, da bi nanesena mineralna ulja dala najjači efekat.        

Lisne vaši koje imaju veliki broj generacija godišnje prezime u obliku crnih jaja koja su smeštena pojedinačno na kori jednogodišnjih i dvogodišnjih grančica. Grančice za pregled treba uzimati sa slučajno odabranih stabala na više mesta u voćnjaku. Ako se pronađe više od 25 jaja lisnih vaši na jednom metru grančica, to znači da se prva generacija može očekivati u kritičnom broju. Breskvina zelena vaš zimska jaja polaže uz pupoljke.

Osim lisnih, tokom zime možemo na voćkama i vinovoj lozi susresti i populacije štitastih vašiju. Većina su polifagne vrste. Šljivina štitasta vaš je jedna od najvećih štetočina šljive. Pored šljive, napada i vinovu lozu. Odrasla vaš je ljubičastosmeđa, a prezimi kao larva drugog uzrasta na granama i stablu. Vrlo je otporna na niske temperature.

vasi-sljiva-t5-sl12 agropartner.rsKalifornijska štitasta vaš je izraziti polifag. Najčešće se nalazi na jabuci, krušci, brekvi, ribizli, dunji, a napada i vinovu lozu. Uzrokuje sušenje stabla. Vaš ima okrugli tamnosivi štitić, a prezimi kao larva prvog ili drugog stadijuma.       

Poseban problem poslednjih godina predstavlja sve veće širenje jabučne krvave vaši. Prezimljava kao larva oko korenovog vrata na dubini 10-15 centimetara, a manji deo prezimi u pukotinama ili ispod kore drveta jabuke. Prag tolerancije je deset odsto naseljenih stabla jabuke. Kolonije se vrlo lako zapažaju u vidu bele vataste navlake u pukotinama kore, ranama od rezidbe, jednogodišnjim ranama i deblu. Krvava vaš sisanjem sokova izaziva ubrzano deljenje ćelija i na oštećenom mestu dolazi do hipertrofije tkiva. To zadebljalo tkivo odumire, kora puca, suši se i dolazi do stvaranja rak-rana na granama. Rak – rane potom naseljavaju gljivice paraziti rana i staklokrilac. Krvava vaš može da podnese veoma niske temperature, i do -27 Celzijusovih stepeni.  

Crveni voćni pauk prezimi u stadijumu zimskih jaja koja su izrazito crvene boje. Za utvrđivnje njihovog broja uzimaju se dvogodišnje grančice sa po dva pupoljka. Kritičan broj u zimskom mirovanju je 1.000 jaja po uzorku (na jedan metar višegodišnje grančice), odnosno deset jaja po pupoljku, što znači da ako ima više, može prouzrokovati znatne štete. Da se to ne bi dogodilo potrebno je kontrolisati piljenje larvi iz jaja, a i njihovo naseljavanje na listove. Za suzbijanje se koriste akaricidi.

Moljac (miner) kružnih mina prezimljuje u stadijumu lutke u belom kokonu koji je sa dva kraja vezan i nalazi se u pukotinama. Kritičan broj u vreme zimskog pregleda je 10-20 lutki po stablu.

Jabučni cvetojed prezimljava kao odrasla štetočina u voćnjaku. Smotavci popoljaka prezimljavaju na voćkama kao gusenice na zaklonjenim mestima ili kao jajna legla. U zemlji prezimljavaju jabučne, kruškine i šljivine osice, trešnjina, kruškina stenica, voćne pipe, a u opalom lišću mineri.                                        

Autor: Sandra Miletaković, dipl. inž.

psss.rs   

rezidba vinove loze

Tri osnovna principa rezidbe vinove loze

Tri osnovna principa rezidbe vinove loze na osnovu kojih se reguliše visina prinosa i kvalitet grožđa,

rezidba vinove loze

vegetativnog potencijala čokota, održavanje pojedinih delova na čokotu i oblik čokota u celini, kao i obezbeđenje dugovečnosti čokota.

1. Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni zdravi i zreli jednogodišnji lastari koji su izrasli iz prošlogodišnjeg dvogodišnjeg drveta reznika, kondira ili luka. Najrodniji su lastari prečnika 6 – 12 mm, dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa prečnikom od 4 – 6 mm, kao i lastari sa prečnikom preko 12 mm.

2. Drugi osnovni princip rezidbe polazi od činjenice da će prinos grožđa po čokotu biti utoliko veći, ukoliko se na čokotu ostavi veći broj kondira i lukova i veći broj okaca na njima, vodeći računa pri tom o vegetativnoj snazi čokota sa kojom mora biti usklađeno optimalno opterećenje čokota rodnim okcima.

3. Treći osnovni princip rezidbe polazi od toga da se ne dozvoli brzo izduživanje glave čokota i krakova na njoj, krakova kordunica i rodnih čvorova na njima, kao i izumiranje rodnih čvorova na početku i u sredini krakova i njihovo pomeranje na održavanje samo na krajevima krakova kordunice.

Treći princip rezidbe, ustvari, predstavlja borbu protiv sile polariteta.

Radi usporavanja brzog izduživanja rodnih čvorova na čokotu treba se pridržavati pravila da se prilikom rezidbe dugi kondir, kratki ili dugi luk u rodnom čvoru ostave uvek iznad kratkog kondira, jer se dugi kondiri, kratki i dugi lukovi prilikom svake redovne rezidbe odbacuju i zamenjuju novim po pravilu vršnim lastarom iz kondira.

Prilikom isključivo duge rezidbe prošlogodišnji luk se zamenjuje rodnim lastarom koji je izrastao iz crnog okca rodnog lastara ili jalovaka.

Sila polariteta

Ispoljava se u tome što na lastarima čokota najpre kreću i razvijaju se vršna okca u snažne lastare, dok se okca ispod njih razvijaju slabije i daju manje razvijene lastare. Pod uticajem ove sile dešava se neki put i to da donja okca na lastaru uopšte ne krenu.

Posledice sile polariteta se manifestuju u neravnomernom kretanju okaca i razvoju lastara naročito na veoma dugim i dugim lukovima i kondirima, pa i na kratkim kondirima koji se nalaze na krajnjim rodnim čvorovima krakova kordunica.

Od načina rezidbe u borbi sa silom polariteta najbolji rezultati se postižu:

– primenom kratke rezidbe – rezidbe na kratke kondire sa 1 – 3 okca. Ovaj način borbe sa silom polariteta je najjednostavniji i najefikasniji, a osnovni nedostatak mu je smanjenje prinosa grožđa po čokotu zbog kratke rezidbe.

– primenom duge rezidbe na čokotima sa visokim stablom i vezivanjem lukova polulučno nadole kao kod Silvo kordunice i svih tipova Amrela.

– primenom mešovite rezidbe, kada se uz svaki luk redovno ostavlja po jedan kratak kondir sa dva okca, čiji će viši lastar po položaju u narednoj godini biti orezan na novi luk, a niži na kondir sa dva okca.

Autor: Vladan Trandafilović, dipl. ing.

spec. ampelografije

POZIVAMO VAS DA PROČITATE I Zalamanje prirasta kod vinove loze

 

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

ZRBizNet o digitalnoj transformaciji i ženskom preduzetništvu

ZRBizNet sajam privrede, treći po redu, održaće se u Zrenjaninu od 19. do 21. septembra 2019. godine u Hali sportova ...
Detaljnije