Fito farmacija

LG Seeds
Vocnjak jabuka

Zelena rezidba voćaka

Uvođenjem novih tehnologija u proizvodnju voća, primena zelene rezidbe kao pomotehnčke mere, dobija sve veći značaj.

Sprovođenje ove mere značajno je kako kod jabučastih tako i kod koštičavih voćnih vrsta, pri čemu su efekti ovog zahvata dali najbolje rezultate u visokointenzivnim zasadima gustog sklopa.

Vocnjak jabuka

Osnovni zadatak i cilj zelene rezidbe jeste osvetljenje i prozračivanje krošnje što se prvenstveno postiže uklanjanjem iz krune prebujnih mladara koji izbijaju pod oštrim uglom na provodnici, kao i uklanjanjem vodopija koje za svoj bujan porast nepotrebno troše vodu i hranljive materije iscrpljujući nepotrebno biljku.

Rezidbom na zeleno postiže se i bolja obojenost plodova, što se posebno odnosi na sorte jabuka sa crvenom pokožicom, a ujedno omogućava se i bolja i lakša zaštita od biljnih bolesti i štetočina. Iz tih razloga zelena rezidba se najviše preporučuje kod bujnih sorti koje su kalemljene na bujnim podlogama kao što su: Gloster, Greni Smit, Jonagold i druge.

U zavisnosti od klimatskih uslova i stadijuma razvoja voćke, sa zelenom rezidbom može se početi neposredno nakon kretanja vegetacije i sa pojavom prvih letorasta pri čemu se suvišni i po položaju neodgovarajući letorasti u startu odstranjuju. Ali u većini slučajeva zelenu rezidbu treba obaviti krajem juna i početkom jula, što je period posle završetka aktivnog rasta voćaka. U tom periodu dolazi i do diferencijacije cvetnih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.

Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30% zelene mase sa stabala, jer odstranjivanjem veće količine lisne mase može doći do smanjene mogućnosti normalnog odvijanja procesa fotosinteze a samim tim i slabije ishranjenosti plodova, kao i do stvaranja sunčanih ožegotina na plodovima.

Autor: Maja Martinov, Master inž. polj.

Jagode foto Poljosfera

Obilne padavine mogu ugroziti jagode

Jagodama je prijala blaga zima, ali obilne padavine u maju utiču na umanjenje roda, jer su plodovi počeli da se kvare. U toku je berba ranih sorti jagoda.

Antonel Bugar iz Ečke proizvodi jagode na površini od oko jednog jutra.

Jagode foto Poljosfera

“Jagode su osetljive na preteranu vlagu i ne bi valjalo da bude još obilnih padavina. Na mojoj plantaži su bokori bujni, pa se tu i pojavila bolest. Niske noćne temperature izazvale su stres kod biljaka. Nadam se da će vremenske prilike u narednom periodu biti stabilne i da će berba teći u kontinuitetu”, kaže Bugar.

Antonel Bugar proizvođač jagoda

U proizvodnji je šest sorti, od ranih do kasnih. Uspešna proizvodnja jagoda je moguća samo ako se primenjuje adekvatna tehnologija. Na ovoj plantaži postoji sistem za navodnjavanje kap po kap. Da se plodovi ne bi prljali živići su na foliji, a između redova je raspoređen sloj slame. Starost živića je od jedne do četiri godine.

“Sa ove površine očekujem rod od oko osam tona. Zadovoljan sam cenom koju postižem na pijacama. Berbu sam počeo pre dve nedelje kada sam kilogram jagoda prodavao za 230 dinara. Sada je cena nešto niža, jer je zbog kiša bio usporen otkup kupaca iz Rusije, pa je ponuda bila veća. Berba na mojoj plantaži trajaće do polovine juna”, planira ovaj proizvođač.

Na pitanje zašto se proizvođači jagode ne udruže i svoju robu zajedno ponude kupcima iz inostranstva, Bugar odgovara da oni koji imaju manje površine jagode prodaju pored saobraćajnica ili na pijacama i nisu zainteresovani da se interesno povezuju. Kako kaže, izgleda da ne želimo da radimo zajedno.

 

 

Plantaža 1

Bugar još poručuje da najviše problema ima sa kradljivcima. Godinama pokušava, na različite načine, da ih spreči da kradu.

“Verujte, da mi je lakše da rešim bilo koji problem u proizvodnji i prodaji. Lopovluku ne mogu da stanem na kraj. Iz godine u godinu ista priča. Zbog kradljivaca moram da dežuram i spavam na plantaži. Čak i kada ih uhvatim na delu i prijavim nadležnima, oni se nakon određenog vremena vrate. Smatram da su kazne za počinioce blage i da to treba promeniti.”

 

 

 

pupoljci visnja

Stanje voćnih zasada u srednjem Banatu

Tokom praćenja fenoloških faza razvoja kajsije kretanje vegetacije u regionu srednjeg Banata registrovano je 19. februara, dok je 28. februara konstatovano 100% pupoljaka sa pojedinačno formiranim, još uvek zatvorenim cvetnim pupoljcima.

pupoljci visnja

Poslednjeg dana februara kod višnje je registrovano 60% pupoljaka koji su na kraju faze bubrenja, dok je kod šljive u istoj fazi zabeleženo 10% pojedinačnih pupoljaka. 

Kod jabuke sorte Zlatni delišes 28. februara je registrovano mirovanje, a pupoljci su zatvoreni i pokriveni ljuspama kore. Kod sorte Ajdared na 30% pupoljaka konstatovano je bubrenje pupoljaka.

Rast temperatura intenzivno utiče na kretanje vegetacije voća, odnosno dolazi do intenzivnijeg pucanja i bubrenja pupoljaka. Ove fenološke faze vrlo su osetljive jer može doći do infekcije gljivama koje prezimljavaju u plodonosnim telima (na opalom lišću, mumificiranim plodovima i sl.), a vremenski uslovi utiču na širenje infekcije na tek formiranim lisnim i cvetnim pupoljcima voća. Zato je preventivna zaštita neophodna.

Preporuka je da se u zasadu kajsije obave tretmani protiv prouzrokovača šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) i prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica (Monilia laxa). 

Moniliju treba sprečiti i u zasadima višnje i šljive.

Preporuka je da se u zasadima jabuke, ukoliko do sada nije obavljeno, primeni bakarni oksihlorid ili bakar-sulfat protiv prouzrokovača bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) i to do faze “mišjih ušiju”.

 

Autor: Snežana Parađenović

Za PIS PSS Zrenjanin

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Dan dobavljača – Agrobiznis 2019 u Novom Sadu

Dan dobavljača - Agrobiznis 2019, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine 9. aprila. Događaj će okupiti domaće kompanije, strane investitore koji ...
Detaljnije