Fito farmacija

LG Seeds
obmotane sadnice

Zaštita stabala voća od zečeva

Divljač, a naročito zečevi (Divlji zec – Lepus europaeus L.) nanosi štetu mladim sadnicama svih voćnih vrsta, a naročito jabukama. U zimskom periodu, kada je

obmotane sadnice

veliki sneg, a posebno pri mrazu kada se stvori čvrsta kora, zec lako dohvati niže pa i više grane i u znatnoj meri ih oštećuje. Ukoliko su oštećena mesta glatka, to je učinio zec.

Da bi se izbegla šteta od zečeva neophodno je zaštititi voćnjak od ulaska divljači. Najsigurniji, ali i najskuplji način zaštite je ograđivanje voćnjaka žičanom mrežom. Moguće je i pojedina stabla zaštititi omotavanjem žičanom mrežom, plastičnim perforiranim trakama, slamom, kukuruzovinom, vrbovim prućem i sl. Međutim, omotavanje stabla slamom, kukuruzovinom i sličnim materijalom privlači  miševe.

Zečevi naprave štetu i pri kraju zime, odrezane grane i grančice prilikom zimskog orezivanja se ostave na pogodnim i pristupačnim mestima u voćnjaku, da bi se zečevi njima hranili.

Za zaštitu stabla jabuke od zečeva, koriste se i sredstva koja svojim neprijatnim mirisom odbijaju nepoželjnu divljač. Ta sredstva su: krv životinja, razne smeše sa uljem i druga koja svojim smradom odbijaju divljač. Ova sredstva se koriste u jesen, a tretiranje se ponovi tokom zime.

Krečenje mladih i starijih zasada, takođe daje zadovoljavajuće rezultate u zaštiti od divljih zečeva. Krečenje se obavlja rano u jesen i mora se ponoviti u toku zime kada su uslovi za ovu aktivnost povoljni tj. kada je temperatura vazduha viša od 5ºC.

Najsigurniju zaštitu od zečeva pruža zavijanje sadnica vodootpornim papirom ili drugim pogodnim materijalima.
Premazivanje sadnica slaninom ili lojem se ne preporučuje zbog negativnog dejstva na stablo i samu voćku, jer obično prouzrokuje sušenje voćke.  

Autor: Silvija Hodžić, dipl.inž.

psss.rs

badem

Badem

Plodovi badema od davnina se koriste kao značajan i bogat izvor hrane. Gajen još pre 4000 godina iz Azije je najpre stigao u Grčku, a zatim je rasprostranjen u mnoge zemlje Evrope.

badem

Rodonačelnik pitomih sorti badema je Amugdalus comunis (Prunus Amugdalus) listopadna voćka sa izrazitim korenovim sistemom.

Badem se razmnožava semenom i kalemljenjem. Za podizanje intenzivnih zasada upotrebljavaju se sadnice proizvedene kalemljenjem. Kao podloge najčešće se koriste: sejanci slatkog i gorkog badema, sejanci šljive požegače, canarike, sejanci breskve, sejanci kajsije i sejanci badema i breskve (GF 677). Koja će se od podloga upotrebiti zavisi od osobina zemljišta.

Badem se najbolje razvija na peskovito-ilovastom zemljištu koje je rastresito i dobro obezbeđeno humusom. On je heliofitna voćka kojoj pogoduju dosta svetla i toplote. Ističe se velikom otpornošću prema suši. Međutim, potrebna mu je određena količina vode u zemljištu i vazduhu za obezbeđivanje obilnih prinosa i plodova dobrog kvaliteta. Kod badema je najveća potreba za padavinama u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova).

Cvetni pupoljci počinju sa obrazovanjem u toku avgusta, a sa razvojem nastavljaju i u toku zimskog odmora u vegetaciji koja predhodi cvetanju. Cvetanje kod badema počinje vrlo rano, pri temperaturi 8-10C. Cvetovi se formiraju na majskim kiticama, a retko na ostalim kategorijama rodnog drveta. Otvaranje cvetova se odvija pre listanja. Zbog ranog cvetanja veoma je česta pojava da cvetovi stradaju od prolećnih mrazeva, kada izostaje rod. Poželjno je birati sortiment sa kasno cvetajućim sortama jer je u vreme njihovog cvetanja temperatura viša, pa je oplođenje potpunije. Badem samobesplodna voćka pa u zasadima treba da bude više sorata.

Uzgojni oblici u intenzivnim zasadima u obliku vaze sa tri ili četiri skeletne grane. Rastojanja voćaka između redova i u samom redu se kreću od 4×5 do 5x6m.

Plod badema je koštunica koja se nalazi u suvoj nejestivoj ljusci (egzokarp i mezokarp) i predstavlja endokarp, čije je jezgro jestivo. U endokarpu se najčešće razvija jedna semenka, a retko i dve. Biljka je dugovečna. Punu rodnost postiže između dvamaeste i petnaeste godine, ali nakon 45. godine prinosi opadaju.

Autor: Radomir Bušatović dipl.inž.

psss.rs

1418729103 30 FT0 rezidba2

Sadržaj šećera i skroba u vinovoj lozi u periodu mirovanja

U našem području vinova loza prolazi kroz period zimskog mirovanja, period kad ne ispoljava vidljivu fiziološku aktivnost. U ovom periodu prestaje rastenje

1418729103 30 FT0 rezidba2

organa, a disanje i transpiracija se svode na minimum. Ulaskom u period zimskog mirovanja vinova loza prelazi u posebno kvalitetno stanje, koje ima drugačije procese od onih koji dominiraju u vreme perioda vegetacije, ali između kojih postoji uzajamna povezanost. 

Period zimskog mirovanja, period u kome se vinova loza odmara, počinje sa opadanjem lišća i traje do početka faze suzenja i traje od 130 do 150 dana.

U većem broju godina, ceo period zimskog mirovanja vinove loze praćen je niskim temperaturama. On se deli na dva podperioda: 

  • period fiziološkog zimskog mirovanja – faza niskih temperatura počinje sa sniženjem temperature na 8 do 0 celzijusa i okca vinove loze u ovoj fazi ne počinju vegetaciju bez obzira na spoljnje uslove; ako se okca, stavljena pod uslove povišene temperature, za 8 do 10 dana počnu aktivirati, prvi je znak da je faza niskih temperatura završena;
  • period ekološkog zimskog mirovanja – faza prinudnog mirovanja nastaje po završetku prve faze i u to vreme loza ne počinje vegetaciju samo zato što nisu obezbeđeni povoljni uslovi.

Trajanje faze niskih temperatura kod pojedinih sorti vinove loze je različito i ima praktičan uticaj pri rejoniranju sorti.

Stanje čokota, posebno lastara u periodu zimskog odmora je pokazatelj uslova rastenja i razvića lastara u prethodnoj godini. Lastari su dobro sazreli i u njima se nalazi veća količina rezervnih hranljivih materija ako je period vegetacije tekao pravilno. Ako u lastarima ima više šećera nego skroba njihova trenutna otpornost prema zimskim mrazevima je veća.

Udeo skroba i šećera i njihov međusobni odnos u svim delovima čokota menja se kako u periodu vegetacije, tako i u periodu zimskog mirovanja. Ukupna količina ugljenih hidrata je minimalna u proleće, u periodu cvetanja i intenzivnog rasta lastara, a dostiže maksimum u jesen pri završetku vegetacije i tada može biti dva puta veća u odnosu na količinu u proleće.

Na isti način kao i ugljeni hidrati, varira i količina skroba u lastarima vinove loze. Minimalni sadržaj ukupnih ugljenih hidrata praćen je skoro potpunim odsustvom skroba u lastarima. Jesenji maksimum skroba poklapa se sa maksimum ukupnih ugljenih hidrata. Količina ugljenih hidrata uslovljena je odnosom procesa sinteze i razgradnje, a sadržaj skroba zavisi od procesa transformacije jednih oblika ugljenih hidrata u druge – skroba u šećer i obrnuto. Sadržaj skroba može pokazivati i zimski minimum i rani prolećni maksimum. Zimski minimum se javlja kao rezultat stvaranja zaštitnih materija koje štite vinovu lozu od izmrzavanja (skrob prelazi u šećer), a prolećni maksimum se javlja pri kraju zimskog mirovanja kada dođe do povišenja temperature jer tada se šećer transformiše u skrob. Količina šećera i skroba u lastarima iznosi i do 15% suve materije. Dinamika kretanja ugljenih hidrata (šećera i skroba) zapaža se i u drugim delovima čokota – stablu i korenu, ali se količine i brzine transformacije razlikuju.

Uslovi u toku zime, kao i spoljni uslovi u toku vegetacije utiču na proticanje pojedinih faza u toku razvića vinove loze. Kod nekih sorti oštre zime produžavaju period fiziološkog mirovanja. Sorte sa dugim vegetacionim periodom, a kratkom fazom fiziološkog mirovanja slabo su otporne na mrazeve, daju neujednačene i male prinose. Sorte sa kraćim vegetacionim periodom, a sa dužom fazom fiziološkog mirovanja imaju veliku otpornost prema izmrzavanju i mogu se gajiti na područjima sa oštrim zimama.

Autor: Violeta Petrović Luković, dipl.inž. agronomije

Foto i tekst: psss.rs

 

vinova loza

Jesenje đubrenje vinograda

Jesenje đubrenje vinograda obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne eksploatacije. Od mineralnih materija za svoju ishranu vinova loza najviše

vinova loza

koristi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), gvožđe (Fe) i sumpor (S), a u manjim količinama i ostale elemente.

Najčešće nedostaju azot, fosfor, kalijum i kalcijum. Za jedan hektar vinograda godišnje je potrebno, zavisno od tipa i stanja zemljišta: 37-80 kg čistog N; 11-100 kg čistog fosfora; 40-250 kg čistog kalijuma. Otuda je utrošak mineralnih đubriva u različitim područjima različit. Da bi se utvrdila prava potreba za hranljivim elementima, neophodno je povremeno izvršiti analizu zemljišta. Kao orijentacione količine mineralnih đubriva koje se godišnje unose na jedan hektar vinograda najčešće su sledeće:

  1. KAN-a 150-300 kg/ha
  2. Superfosfata 300-800 kg/ha
  3. Kalijum sulfata 150-400 kg/ha
  4. Kalcijum karbonata 8-10 t/ha
  5. Mikroelemenata 3-5 kg/ha

Dobar deo mineralnih materija koje se unose godišnje po jednom hektaru vinograda može zameniti i unošenje na svakih tri-četiri godine po 10 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Stajnjak se postepeno koristi od strane biljaka tako da se u prvoj godini iskoristi oko 31 odsto, u drugoj godini 32 odsto i u trećoj i četvrtoj godini oko 37 odsto. Stajnjak se može zameniti i odgovarajućom količinom treseta, komposta, glistenjaka i dr.

Stajnjak kao i fosforna i kalijumova mineralna đubriva treba unostiti u jesen pre jesenje obrade zemljišta kako bi se nakon oranja đibrivo unelo u dublje slojeve zemljišta. Za dublje unošenje đubriva koriste se i depozitori, a za unošenje đubriva u tečnom stanju injektori.

Azotna đubriva treba unositi u toku vegetacije jer unos azota tokom jeseni nema mnogo koristi jer se brzo ispira u dublje slojeve.

Autor: Snežana Nikolić

psss.rs 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

vino boce

Interfest u Novom Sadu uz vrhunska vina, delikatese, radionice i muziku

Interfest, najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, održaće se od 13. do 15. juna ...
Detaljnije