Zaštita jabuke – visok rizik od infekcija. Obezbediti zaštitu
Jabuka: U narednih nedelju dana prognozira se intenzivno oslobađanje askospora i visok rizik od infekcija.
Sajam vinogradarstva i voćarstva VIVO u Irigu 14. aprila
Na sajmu će se razgovarati o tržištu voća, posebno jabuke, pčelarstvu, vinarstvu i ruralnom turizmu.
Zaštita zasada breskve i nektarina
Monilia laxa može izazvati velike štete ako je tokom cvetanja kišovito vreme i ako se zasad pravovremeno ne tretira fungicidima.
Zaštita koštičavog voća od monilioze – Pregledati zasade
Prilikom zaštite treba se pridržavati uputstva za upotrebu sredstava i preduzeti sve mere u cilju zaštite oprašivača.
Na području Srbije, koštičave voćne vrste se nalaze u različitim fazama razvoja, u zavisnosti od vrste, sortimenta, lokaliteta i ekspozicije terena.
Registruju se faze od formiranih cvetnih pupoljaka do punog cvetanja.
U periodu cvetanja koštičavog voća i u uslovima vlažnosti, može doći do infekcije cveta gljivom koja prouzrokuje sušenje cvetova i grančica (Monilia laxa).
Ova gljiva u kasnijim fazama razvoja prouzrokuje i trulež plodova.
Infekcija cveta se ostvaruje preko žiga tučka. Ukoliko je već ostvarena infekcija nemoguće je sprečiti razvoj simptoma primenom fungicida, te je neophodno sporovesti preventivne mere zaštite.
Prema trenutnim prognozama vremena, u pojedinim delovima naše zemlje najavljene su padavine za ponedeljak i utorak.
Proizvođačima koštičavog voća se preporučuju redovni pregledi zasada i utvrđivanje faza razvoja biljaka, preporuka je Centra prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS).
U periodu cvetanja i pred najavljene padavine, preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida:
- Octave (prohloraz) u koncentraciji 0,04% – kajsija, breskva, višnja, trešnja, šljiva
- Signum (boskalid+piraklostrobin) u količini 0,562 – 0,75 kg/ha – višnja, breskva
- Ciprodex (ciprodinil) u koncentraciji 0,05% – breskva, višnja, šljiva
Prilikom primene fungicida treba se pridržavati uputstva za upotrebu i preduzeti sve mere u cilju zaštite oprašivača.
OVDE pročitajte ostale preporuke PIS.
“Vino prijatelja” je najbolje vino Banata
U Kulturnom centru Zrenjanina održana je završnica manifestacije „Najbolje vino Banata“.
Jubilarni, deseti put organizovano je takmičenje i degustacija banatskih vina.
Organizatori manifestacije su zrenjaninski Klub vina, Kulturni centar i Turistička organizacija, a pokrovitelj manifestacije je Grad Zrenjanin.
Branislav Prohaska, iz zrenjaninskog “Kluba vina” kaže da je ranijih godina to bila manifestacija na kojoj su učestvovali vinari iz srednjeg Banata, a od pre dve godine takmiče se vinari iz celog Banata.
Želja organizatora je da od sledeće godine manifestacija bude internacionalna. Tada će se, veruju, u Zrenjaninu na manifestaciji “Najbolje vino Banata” predstaviti i vinari iz Rumunije i Mađarske.
Ove godine vina su predstavili vinari iz Iđoša, Gudurice, Pančeva, Dolova, Mužlje, Melenaca, Taraša, Aradca, Orlovata.
Vina je ocenjivala međunarodna sudijska ekipa koju tradicionalno organizuje Igor Luković. Prema mišljenju članova komisije banatska vina su svake godine sve bolja.
Nakon žiriranja preko sto uzoraka vina, koje je održano 26. februara, juče su proglašena najbolja.
Prijatelji napravili najbolje vino
Prvo mesto u kategoriji belih vina osvojio je Hrubik Jano iz Aradca. Najbolje roze vino napravio je Podrum Mirković iz Pančeva, a šiler vino Urban Janoš iz Mužlje.
Nagrađeni vinari
Apsolutni pobednik manifestacije “Najbolje vino Banata” za 2019. godinu je kaberne sovinjon “Vino prijatelja”.
Saša Tolmač i Zoltan Kočmaroš vinari iz Taraša
Pobedničko vino proizveli su zajedno, prijateljski Saša Tolmač i Zoltan Kočmaroš iz Taraša. Pobednici kažu da za sada količine vina koje proizvode nisu velike, ali će ga biti više jer nameravaju da prošire svoje vinograde. Ocenjuju da, iako u Banatu nema mnogo vinograda, ima budućnosti u vinogradarstvu i vinarstvu. Vrhunska vina koja prave, Tolmač i Kočmaroš za sada poklanjaju prijateljima i koriste za svoje potrebe. Veruju da će se u narednim godinama situacija promeniti i da će početi sa prodajom.
Banatski šiler kao lokalni brend
Od prošle godine na ovoj manifestaciji izdvojeno se ocenjuje banatski šiler, pomalo zaboravljeno vino ovih krajeva. Želja organizatora je da se sačuva tradicija, nematerijalno kulturno dobro Banata.
Tradicionalni banatski šiler je vino koje se pravi po posebnom postupku i razlikuje se od drugih vina. Nekada se u svakom selu pravilo ovo vino. Berba grožđa u vinogradu obavljala se u jednom danu, sve sorte zajedno, i nakon muljanja i stajanja, blago crvenkasto vino se otakalo. Iz svakog vinograda “isticalo” je specifično aromatično vino. Ova vina pila su se do proleća.
Enološki gledano ovaj postupak u mnogome odstupa od akademskih tehnologija, ali je prepoznatljiv, autentičan i zato treba da bude zaštićen brendom Banata, sigurni su banatski vinari.
A. Mihajlović
Izvor: poljoprivrednik.net
