Orezivanje kruške – Ciljevi ove mere i saveti kako je uraditi

Orezivanje kruške ima za cilj da obrazuje krunu pogodnog oblika i da uz druge agrotehničke mere reguliše redovnu i obilnu rodnost i dobijanje visokokvalitetnih plodova.

Kruna treba da bude tako oformljena da može da zadovolji sve statističke i fiziološke norme.

Koje ciljeve treba ispuniti prilikom orezivanja kruške?

Orezivanjem treba da se stvori takvo stablo koje će u punoj rodnosti moći da ponese težinu obrastajućeg drveta i roda, odnosno plodova, a da pri tom ne dođe do lomljenja ili jačeg povijanja celog stabla ili pojedinih skeletnih grana.

Zato orezivanjem treba obezbediti uravnotežen razvoj svih delova krune, a posebno osnovnih grana, navodi Nebojša Brzaković dipl. inž. poljoprivrede PSSS Užice.

Orezivanjem se obezbeđuje da sunčeva svetlost nesmetano dopire do svih delova biljke. Takođe, i nesmetan i lak rad u krušiku (obrada i đubrenje zemljišta kao i berba plodova).

Pravilnim i pravovremenim orezivanjem uspostavljamo  ravnotežu između vegetativne aktivnosti i rodnosti.

Saveti za orezivanje kruške

Rezidbom treba svake godine zameniti oko 30% rodnog drveta, čime se prekobrojne rodne grane odbacuju i time stvaraju povoljne uslove za zametanje i razvoj plodova , kao i izbijanje novog rodnog drveta, ističe Brzaković.

U periodu formiranja krune kruška se ne sme jako orezivati jer jaka rezidba podstiče izbijanje brojnih letorasta, koje treba naredne godine ukloniti. Ovako se odlaže početak rađanja i istovremeno smanjuje porast čitavog stabla.

Ako se mlado stablo kruške ne orezuje, onda će se za relativno kratko vreme uspostaviti ravnoteža između korena i krune i ona će početi da rađa. Ali ovako rano prorođivanje stabla, pre formiranja njegovog oblika, nepovoljno utiče na dalji razvoj i na njegovu kasniju reproduktivnost.

Stoga rezidbu u periodu formiranja oblika krune treba svesti na neophodan minimum i ne sme se odstraniti više od 25% grana prošlogodišnjeg vegetativnog prirasta.

U pravilnom obrazovanju oblika krune, odnosno u izgradnji skeletnih grana, poseban značaj ima vršni pupoljak. On je najbolje snadbeven asimilativima pa stoga daje i najjače letoraste.

Pri orezivanju treba imati na umu da će se na kraće orezanoj grani razviti bujniji letorasti nego na dugačkoj.

Skraćivanjem grana podstiče se vegetativni prirast, a proređivanjem grana podstiče se rodnost.

Porast grana mnogo zavisi od mesta njihovog izbijanja. Ako su izbile na višem delu onda su bujnije i obično rastu pod oštrim uglom u odnosu na skeletnu granu. Ove grane kasnije prorode jer kasnije obrazuju cvetne pupoljke.

Grane izbile na nižem i još ako rastu više vodoravno, ranije počinju da obrazuju cvetne pupoljke.

Dok je rezidba mladih stabala potrebna zbog pravilnog formiranja oblika krune, dotle je rezidba starijih stabala nužna zbog regulisanja redovnog i obilnog rađanja.

Ako se stablo u toku rađanja ne orezuje, već posle nekoliko godina voćke će sve manje i neurednije da rađaju, pa samim tim i njihov vek  biće kraći.

Bez odgovarajuće rezidbe otežani su vegetativna aktivnost i obnavljanje rodnog drveta, zaključuje savetodavac Brzaković.

PREPORUČUJEMO: Kada i kako uraditi podmlađivanje jabuke

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?