Fito farmacija

LG Seeds

Najpovoljniji ekološki uslovi za gajenje dunje

Dunja heliofilna biljka, traži zemljišta dublja od 80-100 cm, sa bar 3 % humusa.

Pre zasnivanja voćnjaka neophodno je utvrditi da li su klimatski, zemljišni i orografski uslovi povoljni za vrstu koju želimo da gajimo.

Ukoliko se opredelimo za dunju važno je da znamo da je ona heliofilna biljka, voli vodu i terene do 550 metara nadmorske visine. 

Osim toga valja obratiti ina druge faktore. O čemu je reč saznajemo od dipl. inž. Milana Jeremića, savetodavca PSS Bačka Topola.

Ekološki uslovi za gajenje dunje

Dunja je voćka ograničenog areala, pa je za njenu proizvodnju potrebno birati odgovarajuće uslove sredine.

Pre podizanja zasada pogotovu na većim površinama treba ustanoviti da li postoje uslovi za njeno gajenje. To su klimatski uslovi, zemljišni uslovi i orografija terena.

Klimatski uslovi

Klimatski uslovi čine skup meteoroloških činilaca, a to su: svetlost, toplota, padavine, vlažnost vazduha i vetar.

Svetlost

Dunja je heliofilna voćka pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta.

U našoj zemlji ima dovoljno sunčeve svetlosti, jedino mogu oskudevati u svetlosti ako je dat pogrešan pravac redova (istok-zapad) i ako su im krune previše guste.

Toplota

Dunja može da raste i da se gaji na temperaturi od +45 ºC do -30 ºC.

Za redovnu proizvodnju i dobijanje kvalitetnih plodova njoj najviše odgovaraju temperature od +35 ºC do -22 ºC, pošto je dunja toplijih podneblja.

Dunja je prema niskim zimskim temperaturama osetljivija od jabuke i kruške.

Od nadzemnih delova najosetljivije su jednogodišnje i dvogodišnje grane i raklje u ramenim granama, dok je najotpornije deblo.

Korenov sistem je znatno osetljiviji od nadzemnih delova i on izmrzava već na -6,5 ºC.

Prema poznim prolećnim mrazevima dunja je praktično otporna, zbog kasnijeg cvetanja, zato u cvetu retko strada od poznih slana.

Visoke temperature mnogo bolje podnosi i u takvim uslovima daje krupne i kvalitetnije plodove.

Voda

Važan klimatski činilac za uspešno gajenje dunje je voda.

Pri podizanju većih zasada o ovome treba voditi računa, jer su leta sve duža i toplija i takvi plodovi imaju više kamenih ćelija nego u kišnim godinama ili bez sistema za navodnjavanje.

Vlažnost vazduha

Smatra se da je za uspešno gajenje dunje optimalana prosečna godišnja relativna vlažnost vazduha 75-80 %, a u letnjim mesecima 60-75 %.

Vetar

Najčešće vetar je nepovoljan za upešnu proizvodnju dunje.

Isušuje zemljište, a u periodu cvetanja isušuje žig tučka i ometa oplodnju.

Naročito je štetan pred berbu jer može da omlati sav rod.

Zemljišni uslovi

Zemljište predstavljaju osnovu za uspešnu proizvodnju u njemu se dunje ukorenjavaju, snabdevaju vodom i mineralnim materijama.

Fizičku osobinu zemljišta sačinjavaju više činilaca, a najznačajniji su dubina i struktura.

Najbolja su zemljišta dublja od 80-100 cm u kojima se ispod oraničnog sloja koji je od 30-40 cm nalazi propusni sloj.

Što se tiče strukture najpogodniji je odnos gline prema pesku 50:50 do 60:40.

Krečna zemljišta nisu pogodna jer se može pojaviti hloroza i po pravilu ne bi trebalo da sadrži više od 6-7% aktivnog kreča.

Hemijske osobine zemljišta

Najbolja zemljišta su ona čija je vrednost pH od  5,5-6,5.

Ako je ph vrednost ispod 4,8 onda je zemljište suviše kiselo, a ako je iznad 7 onda se na dunji javljaju simptomi nedostatka gvožđa, mangana, magnezijuma i drugih mikroelemenata.

Biološke osobine zemljišta

Od vrste i broja mnogobrojnih i raznovrsnih mikroorganizama zavise biološke osobine zemljišta. Zato treba nastojati da u zemljištu ima bar 3 % humusa.

Orografija

Nadmorska visina, ekspozicija i nagib (inklinacija) terena su veoma bitni činioci prilikom podizanja naročito plantažnih zasada.

Nadmorska visina

Pošto je dunja voćka toplijih predela ne može se uspešno gajiti na većim nadmorskim visinama i samim tim što sazreva u oktobru mesecu. Stoga dunju ne bi trebalo gajiti na visinama većim od 550 m.

Ekspozicija

Položaj prema stranama sveta ima priličan uticaj za uspevanje dunje.

Najbolje su osvetljene i ujedno najtoplije, ali zato i najsuvlje južne ekspozicije pod uslovom da se navodnjava.

Severne ekspozicije su ipak slabije osvetljene, hladnije i vlažnije i u takvim uslovima plodovi neće moći da sazru.

Nagib terena

Nagib terena u priličnoj meri utiče na osvetljenje, toplotu i količinu vlage u zemljištu.

Utiče i na pojavu erozije, pravilnu obradu zemljišta i održavanje njegove plodnosti.

Za intezivnu proizvodnju dunje najpogodnija su mesta sa blagim nagibom od 3 do 5 stepeni.

I ravnice su dobre jer su idealne za primenu mehanizacije, nešto su manje osvetljene pa zato prilikom podizanja dunjika međuredni razmak treba da bude nešto veći.

Strme terene treba izbegavati zbog otežane obrade i zbog češćeg izvaljivanja stabala.

Dunja je veoma interesantna voćna vrsta iz razloga što je na našem tržištu u deficitu i iz tog razloga treba joj posvetiti više pažnje.

Foto: pixabay.com

Preporučujemo: Rakija od dunje – dunjevača

Oznake:, , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije