Leska: Bakteriozna plamenjača – kako da sprečimo pojavu i širenje bolesti

Napisao/la Administrator 06/02/2018. Objavljeno u Voćarstvo i vinogradarstvo, Zaštita

Le­ska je dosta ot­por­na bilj­ka. Ne na­pa­da je ve­li­ki broj šte­to­či­na i bo­le­sti. I pored toga proizvođači lešnika moraju obratiti pažnju na ključne momente u zaštiti stabala.

Značajna bakterijska oboljenja izazivaju bakterije, a jedna je česta u našim zasadima leske.

Kako da prepoznamo bakterioze leske i kako da sprečimo pojavu i širenje saznajemo od Zorice Lazic, dipl. inž. zaštite bilja PSSS Užice.

Bakteriozne bolesti leske

U svetskim naučnim krugovima opisane su četiri vrste bakterija koje izazivaju značajna bakterijska oboljenja na leski:

Xanthomonas arboricola pv.corylina – prouzrokovač bakteriozne plamenjače

Pseudomonas avellanae – prouzrokovač bakterioznog raka

Pseudomonas syringae pv.coryli – prouzrokovač bakterioznog uvenuća grana i letorasta

Agrobacterium tumefaciens – prouzrokovač bakterioznog raka korenovog vrata

Kod nas je zabeležena i proučavana samo Xanthomonas arboricola pv.corylina – prouzrokovač bakteriozne plamenjače.

Prve podatke o pojavi Xanthomonas corylina objavio je Šutic (1956).

Tokom 2008. godine na gajenoj leski na na više lokaliteta uočeni su simptomi oboljenje bakteriozne prirode (Obradović i Ivanović, 2008).

Simpomi bakteriozne plamenjače

Simptomi se ispoljavaju na pupoljcima, lišću, letorastima, deblu…

Prvi simptomi uočavaju se na pupoljcima koji dobijaju braon boju i često se ne otvaraju.

Na lišću se javljaju pege, nekroza i često lišće ostaje slepljeno za letoraste tokom zime.

Izumiranje mladih grančica i letorasta je glavni simptom.

U osnovi jednogodišnjih i dvogodšnjih letorasta javljaju se prstenaste pege koje se šire i dovode do sušenja i izumiranja zaraženih letorasta.

Slične promene zahvataju koru grana i stabla. Na granama zahvaćenim infekcijom formiraju se rak-rane.

Kako se bolest prenosi?

Bolest se prenosi zaraženim sadnim materijalom.

Bakterija se umnožava na mladim i zaraženim biljkama sa kojih se prenosi na zdrave kišnim kapima, vetrom ili alatom za orezivanje, dok je prenošenje insektima od manjeg značaja.

Značajan izvor inokuluma predstavljaju rak-rane, dok su zaraženi pupoljci od manjeg epidemiološkog značaja.

Biljke su najosetljivije tokom jeseni i zime, kada su pupoljci skoro potpuno formirani. Ako se infekcija ostvari u septembru, prvi simptomi zaraze su vidljivi u martu ili aprilu naredne godine.

Kišovito vreme i temperature oko 20 ºC su povoljne za nastajanje infekcije. Naročito su osetljivi mladi zasadi koji su dodatno oslabljeni slabom ishranom.

Sprečavanje pojave i širenja bakteriozne plamenjače

U cilju sprečavanja pojave i širenja bolesti preporučuju se karantinske i ostale fitosanitarne mere.

Najznačajnija mera u prevenciji bolesti je upotreba zdravog sadnog matrijala.

Kad je bolest vec prisutna potrebno je pratiti pojavu prvih simptoma bolesti koje se ispoljavaju početkom proleća i tokom leta.

Oboleli biljni delovi, zaražena stabla i mladi izdanci koji rastu iz osnove žbuna moraju se ukloniti iz zasada i uništiti spaljivanjem.

Dosadašnja istraživanja ukazuju da gajenje biljaka na teškim, glinovitim, slabo dreniranim zemljištima kisele reakcije povećava osetljivost prema patogenu i doprinosi jačoj pojavi bolesti. 

Efikasnost u zaštiti leske može se postići primenom bakarnih jedinjenja 3-4 puta u toku vegetacije.

Prvim tretiranjem biljaka u proleće sprečava se primarna infekcija biljaka, drugi tretman štiti od moguće reinfekcije usled različitih faktora (povreda…). Poslednjim tretiranjem u jesen, nakon opadanja lišća, pravi se zaštitna barijera za prodiranje patogena u pupoljke i biljna tkiva.

PROČITAJTE KAKO ZAŠTITI ZASAD OD LEŠNIKOVOG SURLAŠA

Oznake:bakterije, bakterioze, bolest, leska, lešnik, tretiranje, voćnjak, zaštita