Krvava vaš – Preventivne i hemijske mere kontrole štetočine

krvava vas

Krvava vaš (Erisoma lanigerum) je prvensveno štetočina jabuke, a retko se može naći i na krušci, dunji i i srodnim biljkama (glog, oskoruša, dunjarica, vatreni trn, japanska dunja).

Prezime najmlađi larveni uzrasti na podzemnim organima jabuke, oko korenovog vrata, a manji deo populacije na nadzemnom delu stabla (u pukotinama kore stabla i grana, na mestima jačeg orezivanja ili drugim oštećenjima). Krvava vaš  dobro podnosi veoma niske temperature (do -27°C).

U proleće sa kretanjem vegetacije vaši migriraju na nadzemne delove stabla koje oštećuju svojom ishranom i partenogenetski (bespolno) razvijaju 10-15 generacija godišnje, tako da može biti prisutna u zasadima tokom cele godine. Reprodukcija novih kolonija nastupa rano u proleće (mart-april). Ženke rađaju žive larve, takođe ženke, koje odmah počinju da prave štete. Do polovine juna sreću se samo beskrilne ženke, a nakon toga se počinju javljati i krilate ženke. Pred jesen se povećava broj krilatih ženki koje preleću na druga stabla i formiraju nove kolonije koje uzrokuju dalje štete.

krvava vas stablo
Krvava vaš, kolonije. Foto: PIS

Krvava vaš može naseliti i plodove

Kolonije krvave vaši se vrlo lako zapažaju, jer su prekrivene belom gustom voštanom navlakom. Hrane se sisanjem biljnih sokova usled čega povređeno biljno tkivo buja. Na mestu ishrane formiraju se male gale koje pucaju, a spajanjem više ovakvih gala nastaju otvorene rane koje otežavaju kretanje soka kroz biljku, pa se iznad takvih rana biljni delovi suše. Ovakve rane su pogodne za razvoj i prezimljavanje drugih štetnih organizama (patogeni rana, štetni insekti).

Pri jakom napadu krvava vaš može naseliti i plodove. Štete na plodovima su izazvane mešavinom njihovih izlučevina (pepeljasta navlaka, izmet) koje predstavljaju podlogu za razvoj gljive čađavice. Napadnuti plodovi su neugledni i gube tržišnu vrednost. Kod napadnutih biljaka dolazi do zaostajanja u porastu  i smanjenja rodnosti. U slučaju jakog napada i sukcesivnog javljanja godinama može doći i do sušenja celih voćaka.

Na intenzitet prisustva krvave vaši  u zasadima jabuke utiče niz faktora: klimatski faktori, položaj terena, kondicija i starost zasada, osetljivost podloge i sorte, uzgojni oblik, rezidba, đubrenje, izbor insekticida. Najčešće je prisutna kod starijih i gustih zasada, na bujnijim podlogama, na vlažnijim i nižim položajima. Naročito je štetna na sadnom materijalu i u mladim zasadima, a njena pojava je posebno izražena u jače orezanim voćnjacima.

Preventivne i hemijske mere zaštite

Suzbijanje ove štetočine je kompleksno i zahteva primenu više mera. Preventivne mere kontrole ove štetočine podrazumevaju:

izbor manje bujnih sorti i podloga jabuke prilikom podizanja zasada,

kvalitetna rezidba u cilju stvaranja prozračne krune radi boljeg nanošenja depozita preparata i izbegavanje oštre rezidbe,

– izbalansirana ishrana; ne koristiti prekomerne količine azota, kako bi se postigao umeren rast izdanaka; ukoliko je moguće upotreba regulatora rasta.

Insekticidni tretmani

Hemijske mere zaštite u fazi mirovanja vegetacije se sprovode primenom mineralnih ulja. U toku vegetacije, prvi insekticidni tretman se po potrebi vrši neposredno pre, a drugi nakon cvetanja, kada još nema previše lisne mase. Ova tretiranja treba da budu kvalitetna, jer kasniji tretmani tokom letnjih meseci imaju samo dopunski efekat. Preporučuje se primena veće količine vode, dok dizne treba usmeriti i prema korenovom vratu i izdancima.

Prskanje treba obaviti na temperaturi višoj od 10°C, kako bi se uz želudačno i kontaktno delovanje, podstaklo i eventualno  delovanje insekticida putem para. Ukoliko se primeti pojačano prisustvo kolonija tokom jeseni, potrebno je prvo obaviti berbu, pa tek onda koristiti insekticide.

Hemijsko suzbijanje ove štetočine otežava gusta voštana navlaka koja je štiti i skriveni način života na korenovom vratu, pukotinama kore i rak ranama. Kvalitetnu aplikaciju preparata otežava i lisna masa u toku vegetacije, uz često nedovoljan utrošak vode po jedinici površine.

U toku vegetacije ova štetočina se može donekle držati pod kontrolom primenom insekticida za suzbijanje drugih insekata. Na brojnost populacije utiču i insekticidi koji negativno deluju na parazitsku osicu (Aphelinus mali) i uholažu (Forficula auricula), prirodne neprijatelje krvave vaši. Preporuka je, kad god je moguće, korišćenje selektivnih insekticida koji štede prirodne neprijatelje. Do ekspanzije krvave vaši dolazi krajem sezone, sa prestankom upotrebe insekticida, a toplo i suvo vreme u toku i nakon berbe dodatno favorizuju razvoj ove štetočine.

Poslednjih godina krvava vaš zadaje voćarima sve veći problem. Osim gore navedenih faktora, borbu dodatno otežava i povlačenje mnogih insekticida sa tržišta. Štete koje mogu nastati usled prenamnoženja ove štetočine i neadekvatnog suzbijanja mogu biti nepopravljive. Samo uz poštovanje svih raspoloživih mera, pravovremenu primenu i adekvatan izbor insekticida zasnovan na antirezistentnoj strategiji možemo očekivati da će borba sa ovom štetočinom biti uspešna.

Pripremila: Sanja Kuzmanović (PIS)

Foto: PIS

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?