Fito farmacija

LG Seeds

Kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella aplanata)

Kestenjasta pegavost lastara maline je bez sumnje najznačajnija bolesta maline u našoj zemlji.

Didymella aplanata se smatra jednim od glavnih uzročnika propadanja sorte valjevka, šezdesetih godina.

Nove sorte, krupnijih plodova takođe su osetljive, uz intenzivno đubrenje uslovljavaju jaku pojavu bolesti.

Didymella aplanata napada malinu i kupinu i hibride koji nastaju njihovim međusobnim ukrštanjem.

Bolest se prvo uočava krajem juna, početkom jula.

Zaraze lišća mladih izdanaka započinju na ivici i širi se prema glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu slova „V“. Zaraza se sa lišća, kroz lisnu dršku, širi na noduse. Zaraženo lišće se najčešće prevremeno osuši. Na zahvaćenim lastarima se javljaju mrke, tamne pege, često biva zahvaćen veći deo izdanka.

Kasnije, u toku jeseni pege se slabije primećuju jer lastari dobijaju tamniju boju.

Tokom zime se primećuje srebrnasta boja (izbeljivanje lastara) i u njima se uočavaju pseudotecije, kasnije piknidi.

Tokom proleća i leta, u okviru pega, dolazi do nekroze, pucanja kore i njenog odvajanja.

Pupoljci retko izumiru, često su oslabljeni i smanjeni pa ne uspevaju da se razviju u konkurenciji sa nezaraženim pupoljcima iste biljke. Zaraženi pupoljci lakše izmrzavaju u toku zime. Na zaraženim lastarima u proleće pupoljci ne kreću.

Prezimljava na zaraženim lastarima

Dydimella applanata se u toku zime održava u formi micelije, pseudotecija i piknida na zaraženim lastarima.

U vlažnim uslovima gljiva stvara askospore i konidije koje vrše zarazu lišća. Gljiva iz lista raste kroz peteljku i kolonizira koru lastara oko pupoljka.

Piknospore se obilato formiraju od juna do kraja jula i najverovatnije imaju primarnu ulogu u infekciji lista. List postaje vrlo osetljiv sa fiziološkim starenjem usled nedostatka svetla u osnovi lastara.

Osetljivost lastara je značajno povećana posle perioda visokih temperatura i taj faktor doprinosi pojavi simptoma na nodusima duž lastara.

Početkom avgusta lastari dozrevaju i manje su osetljivi na zarazu.

Suzbijanje

Didymella applanata nije lako ni jednostavno suzbiti.

Odmah posle berbe ukloniti biljke koje su donele rod, da se zaraza ne bi prenela na mlade lastare.

Ne sme se ostaviti da lastari prezime i da se uklanjaju u proleće, kako se to inače čini.

Ne treba držati guste, previše zakorovljene zasade maline, jer se u takvim uslovima bolest jače javlja.

Uklanjanje prvo izniklih lastara se vrši herbicidima, košenjem ili na druge načine. Ovo se može vršiti samo u jako bujnim zasadima i na sortama koje podnose uklanjanje lastara.

U toku vegetacije mogu se koristiti fungicidi sa kontaktnim i sistemičnim delovanjem. Za tretiranje rodnih lastara pre kretanja vegetacije preporučuje se primena sumpornokrečne čorbe. U toku vegetcije preparati na bazi azoksistobina pred cvetanje, 2 nedelje pred berbu preparati na bazi boksalida/piraklostrobina i fenheksamida, uz poštovanje propisane karence.

Vladimir Kostić dipl. inž. zaštite bilja, PSSS

Foto: PIS

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije