Eska destruktivna bolest vinove loze. Zaštita preventivnim merama

Eska je destruktivna bolest vinove loze poznata u mediteranskim krajevima od davnina.

Poslednjih godina vinogradari sve češće registruju ovu bolest u svojim vinogradima.

Prouzrokovači bolesti su gljive koje se nađu u unutrašnjem delu čokota i izazivaju truljenje i sušenje vinove loze.

Mere zaštite fungicidima za sada ne postoje. Rešenje je u primeni niza preventivnih mera.

Eska ili apoplektično uvenuće

Kako prepoznati ovu bolest i kako sprečiti pojavu i širenje? Saveti Gordane Cvetković, mast. inž. polj. za zaštitu bilja psss.rs.

Pod nazivom „eska“ podrazumeva se unutrašnja trulež čokota koja izaziva sušenje vinove loze i samo je jedan od simptoma ove bolesti.

To je bolest starih vinograda, mada mogu biti zaraženi i mladi čokoti starosti od 2 do 5 godina. To se objašnjava pojavom da su na tim mestima prethodno iskrčene zaražene biljke od kojih su ostale brojne spore kao izvor zaraze.

Na mladim vinogradima i ako dođe do infekcije, simptomi se vide mnogo godina kasnije jer parazit sporo napreduje.

Uzročnici sušenja vinove loze su patogene gljive koje nanose velike ekonomske štete u vinogradarskoj proizvodnji.

Simptomi

Karakterističan simptom je gubitak hlorofila na listu, a zelena boja se zadržava samo oko centralnih nerava.

Prvi simptomi su promena boje na listovima. Na listu između glavnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotiziranog dela nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled „tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći dio liske, list se suši.

Posledice mogu biti vidljive na svim organima čokota.

Apopleksija se pojavljuje u dva tipična oblika:

  • u hroničnoj formi kao degradacija lišća i
  • u akutnoj formi kao brzo sušenje ili smrt celog čokota. Ukoliko biljka s takvim simptomima na listovima preživi nekoliko godina bolest eske je prešla u hroničnu fazu.

Pojava simptoma na listovima u narednoj godini može izostati, ali moguće je da će se opet pojaviti nakon jedne ili dve godine.

Na čokotu se mogu pojaviti uzdužne pukotine. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega nastupa akutna apoplektična faza. Za vreme toplih letnjih meseci nastupi iznenadno sušenje. Istovremeno se suše lastari, bobice na grozdu smežuravaju i na kraju se čitav čokot osuši.

Sve te promene na listovima i na spoljašnjem izgledu čokota su posledice promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota.

Na preseku stabla vide se različite promene.

Oboleli čokoti normalno započinju rast i razvoj, cvetanje i oplodnja se ne razlikuju u odnosu na zdrave biljke.

Prve neželjene promene su vidljive tek u toplim letnjim mesecima.

Meteorološki uslovi utiču na razvoj apopleksije, a u pojedinim godinama simptomi na zaraženim čokotima mogu izostati ili biti prikriveni.

Preventivne mere zaštite

Mere zaštite od ove bolesti su isključivo preventivne.

Prva preventivna mera je sadnja sertifikovanih loznih kalemova.

Podizanje novih vinograda je uglavnom na površinama na kojima rastu šume, stari voćnjaci ili stari vinogradi, pa je potrebno nakon krčenja “odmarati” zemljište 2-3 godine.

Ostale preventivne mere obuhvataju premazivanje rana od rezidbe zaštitnim voćarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku, a u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda.

Dezinfekcijom alata sprečavamo prenošenje bolesti

Pošto je uzročnik ove bolesti patogena gljiva, glavni način na koji prenosimo ovu bolest u vinogradu jeste makazama prilikom rezidbe. Da bi se sprečio prenos bolesti potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat, odnosno makaze.

Obavezna dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom, čist ili uz dodatak kalijum permanganata.

Što se tiče direktnih ili hemijskih mera zaštite fungicidima, za sada ne postoje preparati kojima bi se uspešno mogla sprečiti pojava ili širenje ove bolesti.

Foto: pisvojvodina.com

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu