vocnjak 2

Đubrenje voćaka je kompleksan, ali višestruko isplativ posao

Đubrenje višegodišnjih zasada zavisi od mnogo činilaca i vrlo je kompleksan posao.

Prvo i najvažnije je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta da bismo utvrdili trenutnu obezbeđenost našeg zemljišta sa hranjljivim materijama, zatim zavisi od voćnje vrste, starosti voćaka, gustine sadnje, podloge i dr.

Za normalan rast, razvoj i plodonošenje voću je neophodno prisustvo 16 biogenih elemenata. To su ugljenik, kiseonik, azot, vodonik, fosfor, kalijum, sumpor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bor, cink, mangan, molibden, bakar i kobalt.

Agrohemijskom analizom se određuju sledeći parametri: pH, CaCo3, sadržaj humusa, fosfora, kalijuma i azota.

pH vrednost zemljišta 

pH – reakcija zemljišta ima velikog značaja prilikom izbora voćnih vrsta i izbora đubriva.

Na osnovu pH vrednosti zemljišta su podeljena na pet grupa:

  1. Alkalna pH > 7,5
  2. Neutralna 6,5 −7,5
  3. Slabo kisela 5,5 – 6,5
  4. Kisela od 4,5 – 5,5
  5. Jako kisela < 4,5

Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su: jabučasto i koštičavo 5,2 – 7,7, jagodasto od 5,5 do 6,5 i jezgrasto od 6 do 7.

CaCO3

CaCO3  svojim prisustvom direktno utiče na visinu pH vrednosti.

On često ograničava proizvodnju, jer sprečava usvajanje mikroelemenata (gvožđa i cinka), takođe višak karbonata u zemljištu dovodi do smanjene količine pristupačnog kalijuma.

Humus

Humus je glavni činioc plodnosti i predstavlja izvor hranjljivih materija za biljke. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranjljive materije.

Prema sadržaju humusa zemljišta se dele na :

Peskovita

− > 2,5 visoko obezbeđena

− 1− 2,5 srednje obezbeđena

− < 1 nizak nivo

Ilovasta

− > 4,0 visoko obezbeđena

− 1,5 – 4,0 srednje obezbeđena

− < 1,5 nizak nivo obezbeđenosti

Glinovita

− > 5 visok nivo obezbeđenosti

− 2,0 – 5,0 srednji nivo obezbeđenosti

− < 2,0 nizak nivo obezbeđenosti

Azot ulazi u sastav belančevina i hlorofila, utiče na rodnost voćaka. Prema sadržaju ukupnog azota zemljišta su podeljena na siromašna do 0,10 %, srednje obezbeđena 0,10 – 0,20 % N i preko 20 % dobro obezbeđena.

Fosfor je neophodan za deobu ćelija i meristemskog tkiva. On takođe utiče na brže sazrevanje voćaka i skraćenje perioda vegetacije. Optimalne količine lakopristupačnog fosfora su oko 15 mg P2O5 na 100 mg suvog zemljišta.

Kalijum je u prvom delu vegetacije bitan za porast vegetativnih  organa, a u drugom delu vegetacije za pigmatanciju ploda i sakupljanje suve materije i šećera. Optimalna količina K2O je oko 25 mg na 100 mg.

Đubrenje rodnih zasada

Kod đubrenja višegodišnjih zasad razlikujemo: redovno i meliorativno đubrenje.

Redovno đubrenje mineralnim đubrivima u višegodišnjim zasadima obavlja se u dva do tri navrata. Da bi ona mogla da se u potpunosti iskoriste neophodno je i đubrenje organskim đubrivima zbog snabdevanja zemljišta humusom.

Po vremenu izvršenja razlikujemo osnovno đubrenje i prihrana. Osnovno đubrenje se izvodi u periodu mirovanja vegetacije i za to se koriste kompleksna đubriva sa manjim sadržajem azota, dok se u prihrani koriste azotna đubriva. Vreme izvođenja osnovnog đubriva je vezano i za osnovnu obradu, jer se osnovnom obradom đubriva unose u dublje slojeve.

Prvo prihranjivanje je neposredno po kretanju vegetacije, a druga prihrana se izvodi posle cvetanja i zametanja plodova. Izbor izneđu UREA ili KAN zavisi od reakcije zemljišne sredine i voćne vrsta.

Đubrenje mladih zasada

Mladi zasadi su zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja. Mlade zasade treba redovno đubriti kako bi se voćke pravilno razvile i što pre ušle u period plodonošenja. U prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno zbog nerazvijenosti korenovog sistema i zona đubrenja treba da bude u širini krošnje. Od treće godine đubrenje se obavlja po celoj površini.

Meliorativno đubrenje

Pod meliorativnim đubrenjem podrazumevamo unošenje hraniva radi postizanja optimalnih vrednosti hranjljivih materija u zemljištu, čime se obezbeđuju pristupačni hranjljivi elementi dugi niz godina.

Koriste se visokokoncentrovana kompleksna đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.

Osim popravke hemijskih osobina ovom merom se popravljaju i biološke i fizičke osobine zemljišta unošenjem organskih hraniva. Takođe ovim đubrenjem s može korigovati i pH vrednost. Ukoliko je zemljište kisele reakcije potrebno je izvršiti kalcifikaciju.

Prilikom izračunavanja potrebnih količina đubriva koristi se sledeća formulu:

___PRINOS X IZNOŠENJE 

                  100

 

Pripremila: Jelena Kljajić dipl. inž.

psss.rs

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu