Đubrenje jabuke i breskve nakon analize plodnosti zemljišta

plodovi jabuke na drvetu

Potrošnja hranjivih elemenata kod voćnih vrsti gde zasadi mogu da budu u podizanju i u eksploataciji, odnosno u plodonošenju, je različita.

Iz tog razloga i količina hranjiva koja trebamo da unesemo varira, a na prvom mestu se određuje prema trenutnoj obezbeđenosti zemljišta, starosti zasada i projektovanom i očekivanom prinosu. 

Na teritoriji podunavskog regiona gde su breskva i jabuka dominantne voćne vrste, u zasadima koji su u plodonošenju, unos mineralnih đubriva uglavnom se vrši iz dva navrata.

Kada uneti NPK đubriva?         

NPK đubriva se unose polovinom novembra, pa do kraja decembra i obično se ova đubriva razbacuju pred obradu zemljišta da bi se izvršila njihova inkorporacija.

Način aplikacije ovih đubriva i dalje je ostao isti (ručno razbacivanje ili ciklonom po površini gde nemamo maksimalno dobro iskorišćenje) ali ima sve veći broj voćara koji uvode unos đubriva depozitorom.

Kada uneti azotna đubriva?

Azotna đubriva je poželjno uneti iz dva navrata sa razmakom od oko 30 dana i koja voćari uglavnom unesu odjednom u periodu nakon zametanja i početka intezivnog porasta plodova.     

Pre đubrenja obavezno uraditi analizu plodnosti zemljišta

Najtačnije i najekonomičnije đubrenje dobija se na bazi agrohemijske analize plodnosti zemljišta koju sve veći broj ozbiljnih voćara koristi.

U Smederevkom kraju ipak, i dalje je nazastupljenije pravilo od ranije da proizvođači u poznom jesenjem periodu koriste najviše kod jabuke i breskve klasično 15:15:15 ili kako oni kažu ,,jabukan“ formulacije 8:16:24, u proseku 400-500 kg/ha. Ova navika je ostala iz ranijeg perioda jer su samo ove formulacije postojale na tržištu.

Međutim, iz pregleda laboratorijskih analiza prosečna obezbeđenost zemljišta na kome se gaje breskva i jabuka kalijumom je dobra, pa čak i preko optimalnih vrednosti dok je obezbeđenost fosforom veoma mala. U velikom broju uzoraka on čak nije ni utvrđen, tako da se preporučivala intervencija ili čistim fosfornim đubrivima tipa MAP-a ili DAP-a ali on nije najpodesniji na zemljištima koja su kisela i u koja nije unet stajnjak.

Poslednjih 7-8 godina na tržištu se već mogu naći i druge formulacije tipa 8:25:25, 0:20:10, 0:30:20, 5:19:10…  kao i različite formulacije Jarinih đubriva koja imaju odlično usvajanje od strane biljaka i u jako kisellim zemljištima.

U prihrani od azotnih đubriva u proleće pored klasičnih AN-a, SAN-a i uree koja zbog kisele ph vrednosti, koja karakteriše najveći broj parcela, nisu preporučljiva, i dalje najviše unosi KAN u količini 400-600 kg/ha.

Takođe na tržištu može da se nađe i Sulfano, Jara Mila… gde je preporučena količina 200-300 kg/ha.

Takođe, u periodu vegetacije sve više su u upotrebi i folijarna i mikrobiološka đubriva i tu nam je paleta kako po proizvođačima tako i po formulacijama veoma velika (Vuksali, Fitofert, Jara Folikare, Slavol …), kao i vodotopiva koja se dodaju kroz sisteme za navodnjavanje.    

Savetodavac: Boban Marković                               

PSSS Smederevo  

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede