Đubrenje šljive mineralnim i organskim đubrivima – nekoliko saveta

sljive plodovi

Đubrenje zasada šljive mineralnim i organskim đubrivima direktno utiče na stanje biljaka i prinose.

Ovo je obavezna mera koju treba obavljati svake godine u zasadima šljive.

Đubrenje obavljati nakon opadanja lišća i ulaska voćki u period mirovanja. Đubri se mineralnim i organskim đubrivima.

Đorđe Sovilj, agronom PSSS savetuje kako organizovati đubrenje zasada šljive, kojim količinama određenih đubriva i kada obaviti ovu važnu meru.

Količine đubriva i formulacije najbolje je odrediti kombinovanjem agrohemijske analize zemljišta i vizuelnim stanjem zasada tj. rodnim potencijalom za sledeću godinu, porastom i brojem letorasta.

Od hranljivih materija šljivi je najbitniji sadržaj kalijuma (K) u zemljištu i prilikom određivanja formulacije NPK đubriva prednost davati đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma.

Sadržaj lakopristupačnog oblika kalijuma u 100 grama vazdušno suve zemlje na dubini od 0 do 40 cm trebalo bi da bude minimalno 20 mg/100 grama zemlje.

Cilj đubrenja na zemljištima koja imaju optimalan sadžaj osnovnih hraniva je održavanje tog sadržaja, a u obzir prilikom određivanja količina se uzima gubitak hraniva koje voćke iskoriste za prinos i za vegetativan porast, prelazak hraniva u nepristupačne oblike i gubitak ispiranjem u dublje slojeve zemljišta.

Podaci za iznošenje hraniva iz zemljišta

Za prinos od 25 t/ha šljive su 80-100 kg/ha azota , 20-50 kg/ha fosfora , 100-150 kg/ha kalijuma iz zemljišta što odgovara količini od 400 do 500 kg/ha NPK 6:12:24 ili 8:16:24 uz prolećnu prihranu sa 250-350 kg/ha KAN-a.

U zasadima gde je sadržaj kalijuma minimalan ili ukoliko se vizuelnim pregledom ustanovi slabiji porast letorasta, manji broj cvetnih pupoljaka ili su mlađi zasadi koji slabije napreduju potrebno je povećati količine NPK đubriva kako bi se podigao sadržaj kalijuma u zemšištu, a pojačanom prihranom azotnim đubrivima uticati na bujnost voćki.

Količinu potrebnih azotnih đubriva za đubrenje zasada u rodu podeliti na dve ili tri prihrane, prvu obaviti pred cvetanje, a drugu u prvoj polovini maja.

Ukoliko se radi o sortama šljive osetljivim na virus šarke (Požegača ili Čačanska rodna) druga ili treća prihrana može se obaviti krajem maja.

Razbacano azotno đubrivo je najbolje dopunskom obradom tanjiranjem ili freziranjem uneti u zemljište a u ekstenzivnim uslovima gde je nedostupna obrada đubrivo razbacati pred kišu.

Ukupne količine KAN-a po stablu su od 500 gr do 1 kg koje treba podeliti na dve ili tri prihrane.

Nedostatak fosfora je često povezan sa povećanom kiselosti zemljišta, pa je kalcifikacija korisna mera kojom se utiče na povećanje sadržaja lako pristupačnog fosfora. Potrebne količine krečnog materijala razbacati po celoj površini pa obradom uneti u zemljište.

Ukoliko se pored NPK đubriva koristi zgoreli goveđi ili ovčiji stajnjak, količine NPK đubriva se mogu smanjiti jer pored popravke strukture i karakteristika zemljišta sa 10 t/ha goveđeg stajnjaka u zemljište se unosi oko 50 kg azota, 30 kg fosfora i 60 kg kalijuma.

Stajnjak se iskorišćava 3 do 4 godine, a prve godine se iskoristi oko 50%.

U zasadu šljive u punoj rodnosti NPK đubrivo i stajnjak ne razbacivati uz deblo već nešto šire od projekcije krošnje ili po celoj površini ukoliko je manji međuredni razmak. Odmah nakon razbacivanja osnovnom obradom đubrivo uneti u zemljište, poruke su savetodavca.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede