Saveti za đubrenje jabuke i breskve: Đubriti nakon analize zemljišta, u 2 navrata

djubrenje

Đubrenje, najtačnije i najekonomičnije, na bazi agrohemijske analize plodnosti zemljišta, starosti zasada i očekivanom prinosu

Potrošnja hranjivih elemenata kod voćnih vrsta gde zasadi mogu da budu u podizanju i u eksploataciji odnosno u plodonošenju, je različita. Iz tog razloga i količina hranjivih materija koja trebamo da unesemo varira, a što se na prvom mestu se određuje prema:

  • trenutnoj obezbeđenosti zemljišta,
  • starosti zasada i
  • projektovanom i očekivanom prinosu.

O đubrenju jabuke i breskve piše Boban Marković dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva. Na teritoriji podunavskog regiona gde su breskva i jabuka dominantne voćne vrste, u zasadima koji su u plodonošenju, unos mineralnih đubriva uglavnom se vrši u dva navrata.

NPK đubriva

Unose se polovinom novembra pa do kraja decembra i obično se ova đubriva razbacuju pred obradu zemljišta da bi se izvršila njihova inkorporacija. Način aplikacije ovih đubriva i dalje je ostao isti, ručno razbacivanje ili ciklonom po površini gde nemamo maksimalno dobro iskorišćenje. Sve je veći broj voćara koji uvode unos đubriva depozitorom.

Azotna đubriva

Ova đubriva je poželjno uneti u dva navrata sa razmakom između od oko 30 dana i koja voćari uglavnom unesu odjednom u periodu nakon zametanja i početka intezivnog porasta plodova.

jabuka vocnjak

Đubrenje nakon analize plodnosti zemljišta

Najtačnije i najekonomičnije đubrenje dobija se na bazi agrohemijske analize plodnosti zemljišta koju sve veći broj ozbiljnih voćara koristi. U Smederevskom kraju, ipak, i dalje je nazastupljenije pravilo od ranije da proizvođači u poznom jesenjem periodu koriste najviše kod jabuke i breskve klasično 15:15:15 ili kako oni kažu ,,jabukan“ formulacije 8:16:24, u proseku 400-500 kg/ha. Ova navika je ostala iz ranijeg perioda jer su samo ove formulacije postojale na tržištu.

Međutim, iz pregleda laboratorijskih analiza prosečna obezbeđenost kalijumom zemljišta na kome se gaje breskva i jabuka je dobra, pa čak i preko optimalnih vrednosti, dok je obezbeđenost fosforom veoma mala. U velikom broju uzoraka on čak nije ni utvrđen, tako da se preporučivala intervencija ili čistim fosfornim đubrivima tipa MAP-a ili DAP-a, ali on nije najpodesniji na zemljištima koja su kisela i u koja nije unet stajnjak.

Poslednjih 7-8 godina na tržištu se već mogu naći i druge formulacije tipa 8:25:25, 0:20:10, 0:30:20, 5:19:10… kao i različite formulacije Jarinih đubriva koja imaju odlično usvajanje od strane biljaka i u jako kiselim zemljištima.

U prihrani od azotnih đubriva u proleće pored klasičnih AN-a, SAN-a i uree koja zbog kisele ph vrednosti koja karakteriše najveći broj parcela nisu preporučljiva, i dalje se najviše unosi KAN u količini 400-600 kg/ha. Takođe, na tržištu može da se nađe i Sulfano, Jara Mila… gde je preporučena količina 200-300 kg/ha, navodi savetodavac PSSS Marković.

Dodaje i da su u periodu vegetacije sve više u upotrebi i folijarna i mikrobiološka đubriva i tu je paleta, kako po proizvođačima tako i po formulacijama, veoma velika (Vuksali, Fitofert, Jara Folikare, Slavol …), kao i vodotopiva koja se dodaju kroz sisteme za navodnjavanje.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?