Crna pegavost vinove loze može umanjiti rod za trećinu

vinova loza spalir

Crna pegavost vinove loze, bolest poznata i kao Ekskorioza vinove loze, je vrlo štetna bolest. Često se simptomi ove bolesti zanemare.

Usled pojave ove obolesti, lastari bivaju najčešće oštećeni u osnovi, zbog čega dolazi do njihovog zaokruživanja i lomljenja. Pri jačoj zarazi, prinos se može smanjiti i za 30%, prva rezidba je otežana.

Prouzrokovač crne pegavosti je fitopatogena gljiva Phomopsis viticola.

Ova bolest napada samo vinovu lozu (Vitis vinifera), a kako je prepoznati, sprečiti razvoj bolesti i zaštititi vinograd piše Aleksandar Petković.

Prepoznajmo simptome crne pegavosti

Na listovima se javljaju svetlozelene svetlo zelene kruzne pege sa tamnim centrom. Pri jakoj zarazi list požuti i otpadne. Na lastarima boslet se javlja najčešće na donjim (3-4) internodijama.

Krajem proleća, početkom leta, početkom leta, na lastarima su svejasniji simptomi.

Na pokožičnom tkivu nastaju razne promene:

1) Tamno ljubičaste nekrotične pege, delimično ulegnute, jasno ograničene pege oko 1cm dužine.
2) Izolovane crne kraste
3) Površinske plutaste strukture koje mogu zahvatiti 1-2 internodije

U jesen javljaju se završni simptomi u vidu izbeljivanja kore lastara, često u vidu ograničenih oaza. U Izbeljenoj kori se u toku zime i narednog proleća javljaju piknidi, napominje Petković.

Piknidi mogu biti toliko brojni, usled čega podižu epidermis, pa vazduh prodire ispod tkiva i tako lastaru daje srebrnastu boju.

Iz kore lastara, micelija prelazi u sekundarnu koru i u unutrašnjost drveta, te dolazi do truleži i raspadanja kore. Ovo kasnije izaziva uginuće čitavih izdanaka, po čemu je bolest dobila ima u SAD-u „Mrtva ruka“.

Ciklus razvoja

Prezimi u obliku micelije i piknida u kori i u pupoljcima vinove loze. Piknidi se javljaju u proleće ispod u proleće ispod epidermisa lastara, kao i kroz pukotine u kori.

U vlažnim uslovima, spore cure iz piknida i raznose se kišnim kapima, gde dospevaju na nove lastare i druge delove.

Bolest crna pegavost može biti značajna ako se rano u proleće po kretanju vegetacije jave pljuskovi kada lastari dostignu 3-10 cm dužine i kada je srednja temperatura 5-7 ºC, jer na toj temperaturi lastari slabo rastu i vrlo su osetljivi.

Na malim rastojanjima bolest se širi tu u vinogradu, a na većim rastojanjima putem sadnog materijala.

Suzbijanje

Pri rezidbi, savetuje Petković, treba odstraniti sve zarazene lastare i izneti i spaliti. Staru koru na stablu sastrugati i spaliti.

Obavezno izvršiti zaštitu posle rezidbe, a pre kretanja vegetacije preparatima na bazi bakra.

U početku vegetacije u fenofazi 1-2 lista, vršiti zaštitu protektivnim fungicidima kao što je kaptana i folpeta. Od sistemičnih fungicida se mogu se koristiti preparati na bazi a.m. tebukonazola, dodaje Petković.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?