Fito farmacija

LG Seeds

Borovnica – Priprema zemljišta za sadnju

Borovnica je voćna vrsta koja ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti, sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta.

Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju.

Andrija Radulović dipl. inženjer poljoprivrede PSSS podseća da učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji se teško ispravljaju i imaju velike posledice i savetuje kako na najbolji način pripremiti zemljište za sadnju borovnice.

Kako pripremiti zemljište za sadnju borovnice?

Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata.       

  1. Uništavanje višegodišnjih korova, 
  2. Nivelisanje i ravnanje valovitih terena,
  3. Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta,     
  4. Meliorativno đubrenje,    
  5. Duboko oranje (do dubine oraničnog sloja),
  6. Površinska priprema zemljišta (drljanje, tanjiranje, freziranje) .     

Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki, popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje.

Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera omogućava bolju primenu mehanizacije u obradi zemljišta, pravilnu sadnju i sprečava zadržavanje vode na neravnim površinama.

Na većim površinama ravnanje terena se vrši teškom mehanizacijom, (buldožerima, skrejperima, grejdderima). Uništavanje višegodišnjih korova podrazumeva kombinaciju intenzivnih agrotehničkih mera i upotrebu herbicida. Ovu meru treba početi 2-3 godine ranije pogotovu ako se planira proizvodnja borovnice u organskom postupku. 

Zemljišne štetočine i nematode su često problem prilikom podizanja zasada. One se najefikasnije suzbijaju pravilnim izborom predkulture,a samo u nuždi i fumigacijom.     

Borovnica najbolje prinose daje na zemljištima pH vrednosti 4,2-4,8

Kiselost zemljišta mora se redovno kontrolisati. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se vizuelno uočava na biljci.

Borovnica najbolje rezultate postiže na zemljištima sa pH vrednosti 4,2- 4,8. Reakcija zemljišta se može povećavati ili smanjivati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih djubriva. Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine ili iglica četinara, čime se povoljno utiče na bilans vode u zemljištu.

Acidifikacija (zakišeljavanje) se postiže đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljište se najčešće unosi sulfat gvoždja (FeSO4) a u toku vegetacije, za prihranjivanje,amonijum sulfat(NH4)2SO4, zelena galica ili povećana količina azotnog djubriva-UREA, koja unešena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do povećanja kiselosti.

Ako npr. želimo da smanjimo pH zemljišta sa 8,0 na 6,5 potrebno je da kod peskovitog zemljišta unesemo 1.300kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih 1.570 kg/ha i glinovitih 1.700 kg/ha. 

Kalcifikacija se vrši na ekstremno kiselim zemljištima. Za ovu meru se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim , a živi (negašeni ) kreč na težim zemljištima u količinama koje zavise od veličine kiselosti.

Orijentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 na lakšim, ili oko 2,16 t kreča (negašenog) na težim zemljištima. Planirane količine za kalcifikaciju unose se u zemljište u dva do tri navrata , i to pre dubokog oranja2/3 predvidjene količine  a 1/3 neposredno pred plitko oranje.

Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcifikaciju unose i odgovarajuće količine organskih đubriva (stajnjak, zelenišno đubrivo). 

Meliorativno đubrenje ima za cilj da zemljište obogati osnovnim hranljivim elementima  do plodnosti koja je neophodna za uspešnu proizvodnju i plodonošenje borovnice. Ako se hemijskom analizom plodnosti konstatuje nedostatak nekog od ovih elemenata ili humusa, pored stajnjaka unosi se i mineralno  djubrivo.

Orijentacione količine potrebnog fosfora (P2O5) u 100 grama vazdušno suve zemlje je oko 10 -12 mg. a kalijuma(K2) 20-22 mg. Ovi elementi se mogu nadoknaditi unošenjem adekvatnih đubriva i ona se unose pre oranja kada i stajnjak. 

Oranje i površinska priprema

Duboko oranje izvodi se traktorima jače snage na dubini 30 cm i više a ima za cilj da se izvrši bolja aeracija zemljišta i uspostavljanje dobrog vodno vazdušnog režima, bolji unos stajskog i mineralnog đubriva u zonu korenovog sistema. 

Ovu radnju poželjno je izvesti bar mesec dana pre sadnje, a samu površinsku pripremu neposredno pred sadnju. 

Površinska priprema podrazumeva usitnjavanje i ravnanje površinskog sloja uzoranog zemljišta i stvaranje sitno mrvičaste strukture zemljišta kojom će se pravilno izvršiti sadnja sadnica borovnice.

U zavisnosti od tipa zemljišta može se vršiti drljačama, tanjiračama ili frezerima.       

Sadnja se obavlja u otvorene rovove ili u iskopane rupe.

Foto: pixabay.com

 

Oznake:, , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

ZRBizNet o digitalnoj transformaciji i ženskom preduzetništvu

ZRBizNet sajam privrede, treći po redu, održaće se u Zrenjaninu od 19. do 21. septembra 2019. godine u Hali sportova ...
Detaljnije