Fito farmacija



vetrenjaca

Zadruge za spas sela u Srbiji

Poznato je da su zadruge značajne za razvoj ruralnih sredina.

To potvrđuju iskustva zemalja u kojima su poljoprivredne, ali i zadruge u drugim sektorima, pokretači razvoja sela i sigurnost za poljoprivrednike. U zemljama Evropske unije ima više od 90 miliona članova zadruga, a u svetu više od 800 miliona.

Zadruge su i u našoj zemlji u prošlosti omogućavale život u selima. 

Da je vrlo važno obnoviti zadrugarstvo odavno upozoravaju članovi SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), Akademijskog odbora za selo.

Akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, piše u tekstu “Zadruge mogu da pomognu spasu srpskog sela” da odbor podržava projekat 500 zadruga, sa želјom da to bude samo prvi korak u promenama na selu.

ZADRUGE MOGU DA POMOGNU SPASU SRPSKOG SELA

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju.

Prva zadruga je osnovana u Bačkom Petrovcu (Vojvodina) 1846, a u centralnoj Srbiji u selu Vranovo 1894. godine. Znači, zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju sa velikim usponima i padovima.

Novi Zakon o zadrugama je usvojen 2015. godine. U ovom kratkom periodu nisu se desile neke krupne promene.

Zadrugarima nije vraćeno nekoliko hilјada objekata i blizu 200.000 hektara zadružne zemlјe. Zadrugari i dalјe nemaju svoje štedno-kreditne zadruge, a koje bi mnogo značile u poslovanju zadruga.

Dobra vest se desila za zadrugare ovih dana. Doneta je Odluka Vlade Srbije i ministra Milana Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća da u naredne tri godine (2018-2020) bude uloženo 25 miliona eura u oživlјavanje zadrugarstva.

Ovim sredstvima treba da budu osnovane nove i revitalizovane postojeće zadruge. Praktično 500 zadruga treba da učini prve velike korake u obnovi zapuštenih srpskih sela. Država će u svim odabranim zadrugama zaposliti barem po jednog stručnjaka, koji treba da širi znanje i nove tehnologije.

Poseban naglasak u zadrugama treba da bude pored primarne proizvodnje i formiranje prehrambenih zadružnih i porodičnih prehrambenih firmi, kako bi naši selјani prodavali na domaćem i stranom tržištu finalne proizvode sa oznakom geografskog porekla , a ne samo sirovine.

Veliku pažnje treba posvetiti organskoj proizvodnji hrane i menjati strukturu useva, sveobuhvatnom reonizacijom i povećanjem udela intezivnih kultura (voća, vinove loze-kvalitetnih vina, povrtarskih kultura u zatvorenom i otvorenom prostoru.

Stočarstvo treba da bude nosilac promena na selu, sa širokom paletom kvalitetnih finalnih proizvoda.

Cvećarstvo treba da bude važan novi faktor u proizvodnji na selu.

Putem razvoja zadrugarstva treba da povećamo konkurentnost naših neposrednih proizvođača na domaćem i inostranom tržištu.

Veliki zadatak zadrugara i šire društvene zajednice treba da bude dobrovolјno ukrupnjavanje poseda, gde treba pružit šansu mladnim bračnim parovima koji treba da zasnuju svoju budućnost na selu.

Šire udruživanje zadruga na nivou opštine, regiona i Srbije je primarni zadatak svih nas kako bi povećali konkurentnost na svetskom tržištu.

Ima mnogo toga o čemu treba otvoriti javnu raspravu, kako bi udruženi selјani imali svoje hladnjače, otkupne centre, marketinške službe, sami određivali cene na tržištu i mnogo čega drugog što trba da doprinese oporavku srpskog sela.

Zbog svega napred iznetog podržavamo projekat 500 zadruga, sa želјom da to bude samo prvi korak u promenama na selu.

 

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018” u prodaji

"Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018" - nova znanja, dostignuća, iskustva ...
Detaljnije

Najave događaja

ogledni vocnjak

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća u Novom Sadu

Savetovanje za voćare u subotu, 15.12.2018. na Poljoprivrednom fakultetu ...
Detaljnije