Fito farmacija

LG Seeds
ljudi sa leđa

Osnivanje zadruge – korak po korak

Početno istraživanje (ideja, prvi zadatak – prikupiti podatke, suština – da li je zadruga zaista potrebna)

Ocena zainteresovanosti (cilj – prezentovati adekvatne informacije potencijalnim članovima, organizovati jedan ili dva sastanaka, novi predlozi i ideje) 

ljudi sa leđa

Formiranje inicijalnog odbora(inicijalni odbor nosi odgovornost za ceo procesIzveštavanja članova o napredovanju procesa osnivanja, inicijalni odbor mora biti kompaktan)

Definisanje namene zadruge (prvi zadatak – definisanje misije zadruge, procena tržišne situacije, procena potencijalnog broja članova, procena obima poslovanja zadruge,osnova studije izvodljivosti)

Izrada studije izvodljivosti (realnost i održivost u datom poslovnom okruženju, izvođač: treće lice ili članovi inicijalnog odbora, objektivnost i realnost: ko će koristiti usluge zadruge? Kakva je situacija na tržištu relevantnih proizvoda? Kako će zadruga funkcionisati? Koliko je novca potrebno za osnivanje zadruge? Ko će upravljati radom zadruge?

Okupljanje članstva (da li treba nastaviti sa daljim procesom? Proces okupljanja članstva: organizovati niz sastanaka sa potencijalnim članovima, pisani materijal, ugovori koji će postati punovažni u momentu osnivanja zadruga, uplata određenog novčanog iznosa, da li je ukupan broj upisanih članova dovoljan?

Izrada biznis plana (šablon po kojem će funkcionisati zadruga, zasniva se na pripremljenoj studiji izvodljivosti, izradu biznis plana – profesionalci; glavni razlozi za izradu biznis plana: procena veličine neophodnog kapitala, zajmodavne institucije zahtevaju biznis plan. Osnivački kapital – vlasnički udeo poljoprivrednika u zadruzi, procena adekvatnog iznosa, izbor najpovoljnijeg izvora)

Priprema zakonskih dokumenata i osnivanje zadruge 

Početna faza rada zadruga (zadaci upravnog odbora: odabir i zapošljavanje direktora zadruge, zakup ili kupovina građevinskih objekata i opreme, nakon pokretanja poslovanja Upravni odbor mora redefinisati svoju ulogu.                                                    

Autor: Robert Širtov DVM sci  

balirka

Evropske zadruge i kako da se srpske zadruge ugledaju na njih

Zadruge, koje u Evropi i svetu najčešće zovu kooperative, postale su najbolja brana za suprotstavljanje interesima velikih i dovođenje malih proizvođača u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa velikima.

balirka

Poljoprivrednici i zanatlije u zemljama Evrope odavno su shvatili da se međusobno povezani mogu izboriti za svoj položaj, posebno u odnosu na one koji predstavljaju krupni kapital.

U zemljama Evropske unije zadruge su uglavnom specijalizovane. Proizvođači sami vode svoje farme, a zadruge im služe da zajednički nabave neophodne inpute, ili da zajednički prodaju ili prerade svoje proizvode. Specijalizaciju je nametnulo okruženje u kome su evropske zadruge poslovale. Kada su se specijalizovale, mogle su do savršenstva da dovedu svoje poslovanje i ostanu u tržišnoj utakmici sa krupnim kapitalom. Zbog toga često čujemo da su evropski farmeri članovi više zadruga, jedne nabavno – prodajne, jedne mlekarske, jedne zadružne klanice itd..

Farmeri u većini evropskih država imaju svoju zadrugu koja se bavi preradom proizvoda koje oni proizvode na svojim farmama (mleko, meso itd.). Ona radi kao zadružna mlekara ili zadružna klanica, pa je njihov položaj bolji nego kad svoje proizvode prodaju drugima jer proizvode za svoju zadrugu koja uvek preuzima proizvode sa njihovih farmi. Vrednost njihovih proizvoda, zahvaljujući njihovoj prerađivačkoj zadruzi, bila je veća. Preradom su oplemenili svoj primarni proizvod i bolje naplatili svoj rad, jer su dobili veću cenu.

U sadašnjem trenutku za poljoprivrednike u Srbiji je najvažnije da se organizuju u zadruge na lokalnom nivou. Zadrugu treba organizovati za jedno ili više okolnih sela i tako obezbediti da poljoprivrednici zajedno nastupaju na tržištu. Zajedno će postati jači i sposobniji da se suprostave onima koji imaju interes da im prisvoje deo rezultata njihovog rada samo zato što nisu organizovani. To su, pre svega, vlasnici silosa, hladnjača, mlekara, mlinova itd. koji im u ovom trenutku trebaju, ali kojima trebaju njihove žitarice, uljarice, maline, mleko, tovna stoka itd.. Nije svejedno ako svaki pojedinac nudi svoje žitarice, uljarice, povrće ili voće, ili kad ponudu čine zajedno. Razloge za zajedničku ponudu naveo sam na početku ovog teksta.

U bliskoj budućnosti lokalne poljoprivredne zadruge iste vrste treba da se međusobno povezuju u zadruge koje deluju na većem proizvodnom područiju, ili u poslovne zadružne saveze i da tako jačaju svoju poziciju na tržištu. Čim dovoljno ojačaju, zadruge treba da grade svoje silose i hladnjače, da u njima koncentrišu proizvode svojih zadrugara, čuvaju ih, razvrstavaju po kvalitetu i prodaju po cenama koje su mnogo više nego kad to čine pri samoj žetvi ili berbi.

Perspektivno, kada zadruge i zadrugari budu uspeli da kupe ili izgrade svoje mlekare ili klanice, svoje mlinove ili pekare, tek tada će biti rame uz rame sa evropskim zadrugama. To vreme treba dočekati jer ono neće doći samo po sebi. Poljoprivrednici Srbije moraju sami da se izbore za to i takvo vreme.

Da li će se priključiti uspešnom putu Evropskih zadruga ili neće – zavisi, pre svega od poljoprivrednika u Srbiji i njihove spremnosti da se, na iskustvima drugih i tradicijama svojih predaka, opredele za takav put.   

Autor: Zoran Kozlina, savetodavac

www.psss.rs

yajedno su jaci

Zašto i kako se organizovati u zadruge?

Prema Zakonu o zadrugama (Službeni list SRJ, broj 41/96 i 12/98) zemljoradničku zadrugu može osnovati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica, koji u svojini imaju ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte

yajedno su jaci

ili sredstva za rad u poljoprivredi.

Kada odlučite da pokrenete inicijativu za osnivanje zadruge, uradite to sa najboljim domaćinima u selu koji, pored uglednog imanja, imaju preduzetnički duh, a dovoljno su spremni i iskreni da otvoreno razgovaraju o načinu kako da se reše zajednički problemi. Ako su, uz to, mlađi i obrazovaniji to im, u odnosu na druge, daje dodatnu prednost.

Nemojte razgovarati sa onima koji su skloni prevarama ili prevrtljivosti (danas jedno – sutra drugo), jer oni ne mogu biti pouzdani partneri u radu zadruge. Nemojte ih potpuno isključiti iz saradnje u kasnijem radu zadruge, ali ih stalno držite na oku (članovi zadruge treba da deluju i tako da daju šansu i onima koji se mogu promeniti). Dakle, samo najnapredniji treba da budu uvereni i odlučni u tome da im zadruga treba, između ostalog, i zbog razloga navedenih u ovom vodiču za interesno organizovanje zemljoradnika.

To je i osnovna pretpostavka za uspeh i nada da trud za osnivanje zadruge neće biti uzaludan i da se pokretači inicijative neće kompromitovati u svojoj sredini, nego će, uspehom zadruge, povećati svoj ugled.

Osnivački akt zadruge je Ugovor o osnivanju, koji potpisuju svi osnivači i overavaju svoj potpis. Ugovor obavezno sadrži poslovno ime zadruge, sedište, pretežnu delatnost, podatke o osnivačima, iznos udela i rok uplate, odgovornost zadruge i zadrugara za obaveze, način i rok sazivanja osnivačke skupštine, kao i druga pitanja (načini i principi raspodele i sl.) od značaja za uspešan rad zadruge. Svako od ovih pitanja zaslužuje posebno objašnjenje, ali se mi ovom prilikom nećemo time baviti.

Zemljoradnička zadruga se može osnovati samo sa udelima osnivača. Udeli su sredstva koja osnivači obezbeđuju za osnivanje zadruge i predstavljaju početni kapital zadruge koji se mora uknjižiti na ime svakog osnivača. Zakon predviđa da udeli budu jednaki. To ne znači da treba da budu simbolični, odnosno mali. Treba proceniti koliki je minimalno potreban kapital da bi zadruga mogla da počne da radi.

Nikada nemojte ući u osnivanje zadruge samo sa onima koji su spremni da uplate osnivački ulog u vrednosti jedne ture pića. Iskreno, takve zadruga ne interesuje i oni su spremni da se odreknu svog udela u zadruzi i da ne učestvuju u radu i poslovanju, a u upravljanju mogu samo da smetaju.

Nivo ukupnog početnog kapitala zadruge u osnivanju predstavlja zbir svih pojedinačnih udela potpisnika Ugovora o osnivanju zadruge. Pojedinačni udeli moraju (po Zakonu) biti jednaki, zato je bolje ići na povećani broj osnivača, a ne na zakonski minimum (10 osnivača). U tom slučaju ćete uvažiti potrebu da veličina pojedinačnog udela ne ugrozi ekonomsku mogućnost poštenog domaćina kome treba zadruga.

Osnivačka skupština se održava sa svim licima koja su potpisala Ugovor o osnivanju zadruge. Nemojte na skupštinu zvati one koji nisu hteli da potpišu osnivački ugovor, jer takvi mogu samo da smetaju. Potpisnici Ugovora o osnivanju usvajaju zadružna pravila i biraju prve organe zadruge – predsednika Skupštine zadruge, predsednika i članove Upravnog odbora (ako zadruga ima više od 20 osnivača), Nadzorni odbor i vršioca dužnosti direktora.

Ako se bira Upravni odbor on mora imati najmanje pet članova, a Nadzorni odbor najmanje tri člana. Svi moraju imati status člana zadruge, odnosno zadrugara (potpisnici Ugovora o osnivanju).

Vršilac dužnosti direktora zadruge može biti i neko od zadrugara, ali ne onaj koji je prethodno izabran za predsednika Skupštine, predsednika ili člana Upravnog i Nadzornog odbora. Vršilac dužnosti direktora je, po pravilu, lice koje sprovodi sve radnje oko upisa zadruge u registar u Agenciji za privredne registre i obavlja druge radnje potrebne za početak rada zadruge (izrada pečata, otvaranje računa kod poslovne banke, prijava u poreskoj upravi itd.) i bira se do izbora direktora, ali ne na period duži od godinu dana.

Upis zadruge u privredni registar obavlja se u Agenciji za privredne registre.

Prijava se predaje u jednom primerku (druge zadržite za potrebe zadruge) i ona obavezno sadrži:

1. zahtev za registraciju osnivanja zadruge;

2. overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje na OP obrascu (VD direktor zadruge);

3. ugovor o osnivanju sa overenim potpisima najmanje 10 osnivača;

4. fotokopije ličnih karata svih potpisnika Ugovora o osnivanju zadruge;

5. zapisnik sa osnivačke skupštine;

6. zadružna pravila – usvojena na osnivačkoj skupštini;

7. potvrda poslovne banke o uplati osnivačkih udela na privremeni račun, ili potvrda ovlašćenog skladištara ako su udeli u robi;

8. potvrda o uplati takse na registraciju na račun Agencije za privredne registre, Beograd – broj računa 840-29770845-52, model 97, poziv na broj 01 (pre uplate proveriti iznos i žiro račun u najbližoj kancelariji Agencije za privredne registre);

9. potvrda o uplati takse Republičkom zavodu za statistiku Beograd – broj računa 840-742221843-57, model 97, poziv na broj prema šifri opštine u kojoj će biti sedište zadruge (pre uplate utvrditi šifru, iznos i žiro račun – sve proverite u najbližoj kancelariji Agencije za privredne registre).

Zadruga se smatra osnovanom donošenjem rešenja o registraciji, a rešenje sadrži matični broj firme (MB) i poreski identifikacioni broj (PIB) pa se, na osnovu rešenja, može uraditi pečat i otvoriti poslovni račun kod banke, a nakon toga i početi sa poslovanjem.

Izvor: “Zašto i kako se organizovati u zadruge” (SANU)

Priredila: Petrović Duška, savetodavac

beraci 2

Zadruge – rešenje za preduzeća u restrukturiranju

Zadruga (kooperativa) po mnogo čemu se razlikuje od preduzeća (korporacija). Najznačajnije razlike između kooperativnog i korporativnog menadžmenta (David Griffiths) ogledaju se u sledećem:

beraci 2

Kooperativni menadžment:

  1. Maksimiranje usluga prema članovima
  2. Prosečan profit kooperative
  3. Ograničen ekonomski rast
  4. Konsultacije sa svim članovima(vlasnicima)
  5. Ograničenja u distribuciji

Korporativni menadžment:

  1. Maksimiranje dividende vlasnika
  2. Maksimiranje profita korporacije
  3. Neograničen ekonomski rast
  4. Konsultacije sa većinskim vlasnicima
  5. Nema edukacije akcionara
  6. Nema limita u distribuciji 


Zadruga kao poslovni oblik ima mnoštvo prednosti u odnosu na preduzeće. Najveća prednost ogleda se u mogućnosti svakog člana da učestvuje u donošenju ključnih odluka.   

Zadruge mogu biti dobro rešenje za preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja. Neka od takvih preduzeća imaju ideju za proizvod, uslugu, imaju ljude, tržište, iskustvo, što im daje mogućnost da pribegnu udruživanju u zadrugu i šansu za uspeh na tržištu.   

Iskustva Španije i Italije pokazuju da su zadruge u vreme krize iskazivale rast, pa one mogu biti i stabilizacijski faktor u ekonomiji zemlje.   

Prema podacima Ministarstva privrede u Srbiji ima 155 preduzeća koja su u restrukturiranju, od toga 18 iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, koja bi mogla da u novoj poslovnoj formi-zadruzi pronađu izlaz iz krize i odu u oporavak, a ne stečaj i likvidaciju.

Autor: Zorica Zdravković, dipl.inž.

www.psss.rs

 

 

udruzeni su jaci

Značaj i perspektiva udruživanja

U cilju podsticanja konkurentnosti poljoprivrede i obezbeđivanja prehrambene sigurnosti  stanovništva, Evropska komisija se obavezala da promoviše i podstiče stvaranje dobrovoljnih organizacija poljoprivrednih proizvođača.

udruzeni su jaci

Ove organizacije igraju važnu ulogu u pomaganju farmerima da:

  1. Osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije proizvoda;
  2. Smanje rizik poslovanja;
  3. Smanje troškove transakcija;
  4. Olakšaju pristup resursima i inputima;
  5. Olakšaju uvođenje marketinga (uvođenje i brendiranje novih proizvod) i dr.

Najdominantniji oblici udruživanja u poljoprivredi su:

  1. Zadruge
  2. Udruženja poljoprivrednika
  3. Klasteri

Zbog porasta broja stanovnika i relativne ograničenosti prirodnih resursa u svetu je izražena zabrinutost za prehrambenu sigurnost svetske populacije, a kroz razne oblike udruživanja nastoji se naći rešenje za ove izazove.

Poljoprivrednici koji su organizovani u neki od ovih oblika udruženja mogu ostvariti određene koristi koje se ogledaju u sledećem:

  1. Poboljšanju života i rada u ruralnim područjima;
  2. Uvođenju novih tehnologija;
  3. Razmeni iskustva sa drugim poljoprivrednim proizvođačima;
  4. Nabavci inputa pod povoljnim tržišnim uslovima;
  5. Stvaranju tkz. agregatne ponude – objedinjavanje ponude većeg broja manjih proizvođača čime se olakšava prodaja poljoprivrednih proizvoda.

Prema našoj zakonskoj regulativi udruženja poljoprivrednika mogu osnovati najmanje tri osnivača, od kojih makar jedan mora ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Udruženja mogu osnivati fizička i pravna lica. Udruženja se osnivaju na osnivačkoj skupštini kada se usvajaju osnivački akt, statut i vrši izbor ovlašćenog lica za zastupanje udruženja. Udruženja poljoprivrednika, kao i ostala pravna lica, su u obavezi da vode poslovne knjige i da sačinjavaju finansijske izveštaje.Zadrugarstvo kao oblik organizovanja poljoprivrednika ima veoma dugu i bogatu tradiciju. Poljoprivredne zadruge su oblik organizovanja fizičkih lica – zadrugara u kojoj oni poslovanjem u skladu sa zadružnim principima ostvaruju svoje pre svega ekonomske, ali i socijalne i kulturne interese.

Međunarodni zadružni principi predstavljaju temelj na kome počivaju gotovo sve zadruge u svetu i podrazumevaju sledeće:

  1. Dobrovoljno i otvoreno članstvo u zadrugama;
  2. Demokratičnost u vođenju zadruge i donošenju poslovnih odluka;
  3. Ekonomsko učešće i participacija u poslovanju zadruge;
  4. Samostalnost, što podrazumeva da su zadruge izolovane od raznih spoljnih uticaja;
  5. Međuzadružnu saradnju.

Prema našem zakonu zadruge su pravna lica koje moraju biti upisane u odgovarajući registar. Zakonom je definisano da zadrugu mogu osnovati minimum deset fizičkih lica, a prilikom osnivanja nije propisan minimum – maksimum osnivačkog kapitala. 

Klasteri u poljoprivredi čine složen sistem i podrazumevaju povezivanje preduzeća i drugih institucija srodnih i različitih delatnosti koje povezuju zajednički interesi na području nabavke inputa, plasmana proizvoda, razvoja i uvođenja novih tehnologija i inovacija.

Autor: dipl. inž. Radovan Ševarlić

http://www.psss.rs/

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije