Fito farmacija

LG Seeds
udruzeni su jaci

Značaj i perspektiva udruživanja

U cilju podsticanja konkurentnosti poljoprivrede i obezbeđivanja prehrambene sigurnosti  stanovništva, Evropska komisija se obavezala da promoviše i podstiče stvaranje dobrovoljnih organizacija poljoprivrednih proizvođača.

udruzeni su jaci

Ove organizacije igraju važnu ulogu u pomaganju farmerima da:

  1. Osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije proizvoda;
  2. Smanje rizik poslovanja;
  3. Smanje troškove transakcija;
  4. Olakšaju pristup resursima i inputima;
  5. Olakšaju uvođenje marketinga (uvođenje i brendiranje novih proizvod) i dr.

Najdominantniji oblici udruživanja u poljoprivredi su:

  1. Zadruge
  2. Udruženja poljoprivrednika
  3. Klasteri

Zbog porasta broja stanovnika i relativne ograničenosti prirodnih resursa u svetu je izražena zabrinutost za prehrambenu sigurnost svetske populacije, a kroz razne oblike udruživanja nastoji se naći rešenje za ove izazove.

Poljoprivrednici koji su organizovani u neki od ovih oblika udruženja mogu ostvariti određene koristi koje se ogledaju u sledećem:

  1. Poboljšanju života i rada u ruralnim područjima;
  2. Uvođenju novih tehnologija;
  3. Razmeni iskustva sa drugim poljoprivrednim proizvođačima;
  4. Nabavci inputa pod povoljnim tržišnim uslovima;
  5. Stvaranju tkz. agregatne ponude – objedinjavanje ponude većeg broja manjih proizvođača čime se olakšava prodaja poljoprivrednih proizvoda.

Prema našoj zakonskoj regulativi udruženja poljoprivrednika mogu osnovati najmanje tri osnivača, od kojih makar jedan mora ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Udruženja mogu osnivati fizička i pravna lica. Udruženja se osnivaju na osnivačkoj skupštini kada se usvajaju osnivački akt, statut i vrši izbor ovlašćenog lica za zastupanje udruženja. Udruženja poljoprivrednika, kao i ostala pravna lica, su u obavezi da vode poslovne knjige i da sačinjavaju finansijske izveštaje.Zadrugarstvo kao oblik organizovanja poljoprivrednika ima veoma dugu i bogatu tradiciju. Poljoprivredne zadruge su oblik organizovanja fizičkih lica – zadrugara u kojoj oni poslovanjem u skladu sa zadružnim principima ostvaruju svoje pre svega ekonomske, ali i socijalne i kulturne interese.

Međunarodni zadružni principi predstavljaju temelj na kome počivaju gotovo sve zadruge u svetu i podrazumevaju sledeće:

  1. Dobrovoljno i otvoreno članstvo u zadrugama;
  2. Demokratičnost u vođenju zadruge i donošenju poslovnih odluka;
  3. Ekonomsko učešće i participacija u poslovanju zadruge;
  4. Samostalnost, što podrazumeva da su zadruge izolovane od raznih spoljnih uticaja;
  5. Međuzadružnu saradnju.

Prema našem zakonu zadruge su pravna lica koje moraju biti upisane u odgovarajući registar. Zakonom je definisano da zadrugu mogu osnovati minimum deset fizičkih lica, a prilikom osnivanja nije propisan minimum – maksimum osnivačkog kapitala. 

Klasteri u poljoprivredi čine složen sistem i podrazumevaju povezivanje preduzeća i drugih institucija srodnih i različitih delatnosti koje povezuju zajednički interesi na području nabavke inputa, plasmana proizvoda, razvoja i uvođenja novih tehnologija i inovacija.

Autor: dipl. inž. Radovan Ševarlić

http://www.psss.rs/

 

Sela u kojima nema zadruga

Zadruge posluju u vrlo teškim uslovima

Situacija u zadrugarstvu nije za hvalu, ali i pored svega zadruge nisu nestale. Ne treba zaboraviti da je udruživanje naša perspektiva.

Sela u kojima nema zadruga

Kod nas zadruge posluju u vrlo teškim uslovima. U poređenju sa drugim privrednim subjektima imaju dodatno breme poslovanja, rekao je za „Poljosferu“ predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović.

Razloga za to je nekoliko, smatra naš sagovornik.

Prvi razlog je sistemski, što podrazumeva izostanak zakonske regulative. Postojeći zakon je prevaziđen, a i ne primenjuje se u praksi.

Na drugom mestu je problem dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine.

„To je osnovni razlog nedonošenja novog zakona. Zadruge su u ranijem periodu kupovale zemljište. Prema nekim podacima u Vojvodini je to površina od blizu 100.000 hektara. U centralnom delu zemlje ima i objekata i preradnih kapaciteta koje su izgradili zadrugari kroz sistem zadruga. Nakon privatizacije sve se prilično zamrsilo“, smatra Mihailović.

Tu je i problem sivog tržišta. Zadruge koje posluju legalno plaćaju i poreze i doprinose i radnike. Rezultat je takav da one ne mogu odoleti konkurenciji koja radi „ispod žita“, kaže naš sagovornik.

Na nedavno održanom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu naši gosti iz Holandije bili su iznenađeni činjenicom da je kod nas zadrugarstvo na margini. Za Holanđane je takav odnos prema zadružnom obliku organizovanja neprihvatljiv. Razvoj poljoprivrede u Holandiji je u osnovi razvoj zadruga.

„Sa Holandijom možemo da se poredimo samo po površinama. I dobro je što su upravo oni neke od nas podsetili koliko su zadruge važne za razvoj poljoprivrede i privrede u celini. U Holandiji novi ministri poljoprivrede nastavljaju da rade kako je zacrtano, a kod nas sve se menja promenom ministra. Nema sigurnosti i doslednosti. Kod nas su 2007. godine administartivnim putem ukinute šteditno-kreditne zadruge, a 2010. godine nekim zakonom obrisano je 930 zadruga. Dok ne dobijemo domaćinsku vlast nema razvoja zadruga, a ni ostale privrede u zemlji. Sa druge strane poljoprivrednici su postali nepoverljivi i ne žele da se udružuju. Moramo da se menjamo. Kada na terenu spomenemo udruživanje u zadruge, većina pomisli kako će u zadruzi biti nešto džabe. To nije tako. Prvo moramo da zasučemo rukave i nešto stvorimo, pa onda možemo razmišljati o dobiti“, poručio je Mihailović.

A kako je nekada bilo

Zadrugarstvo na ovim prostorima ima dugu tradiciju. Prva kreditna zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovo, kod Smedereva, piše na sajtu Zadružnog saveza Srbije. Naredne godine osnovana je Asocijacija zemljoradničkih zadruga – Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu, zadružnu oblast – Zakon o zanatskim i zemljoradničkim zadrugama.

Tradicija zadružnog organizovanja na prostorima današnje Vojvodine postoji više od 150 godina, prenosi Zadružni savez Vojvodine. Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini, koja je osnovana 1846. godine u Bačkom Petrovcu, bila je treća zadruga u svetu.

Pročitajte i ovo:

https://www.poljosfera.rs/oko-nas/160-zadrugarstvo-se-u-holandiji-podrazumeva

https://www.poljosfera.rs/agro-teme/39-deset-zapovesti-za-zadrugare

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije