salame slanina

Potrebna moć brenda – Delovati hitno i na kratak rok

Proizvodnja hrane je delatnost kroz koji Srbija može najbrže da stvori svoj proizvod, odnosno brend, koji će biti konkurentan na svetskom tržištu.

Mora se hitno delovati, na kratak rok, sa proizvodima iz viših faza prerade.

Domaći brend se mora promovisati i zaštiti, uz poštovanje svetskih standarda i kvaliteta. To će doprineti da se i bolje koriste preradni kapaciteti u zemlji.

Izvozu srpskih proizvoda na svetsko tržište može da pomogne i zapostavljena dijaspora. Ona treba da bude most prema drugim zemljama. Kapital kojim raspolaže dijaspora (oko četiri miliona ljudi na svim kontinentima) procenjuje se na 50 do 80 milijardi dolara, a samo deset odsto od tog novca investiranog u Srbiju, preporodilo bi njenu privredu.

Srbija je na putu stvaranja brendova.

Da bi neka robna marka stigla na ovu listu, mora da ima vrednost veću od milijardu dolara, a to je vrednost svih izvoznih proizvoda iz Srbije, zatim da trećina njene zarade potiče van domicilne države, i da ima javno dostupne finansijske i marketinške podatke.

U ovom trenutku srpski brend teško se može u pravom smislu definisati.

Kod nas je brend zajednički imenitelj za naziv proizvoda, pakovanje i sve što se nudi potrošaču.

USPEŠAN BREND MORA DA IMA ČETIRI KARAKTERISTIKE: NEPONOVLjIV, BESMRTAN, UBEDLjIV I KONSTANTNOG KVALITETA.

Neke naše brendove već su drugi zaštitili. Međutim, najveći problem koji se javlja prilikom uspostavljanja brenda na tržištu jeste kako ga učiniti autentičnim i prvi se pojaviti sa tim proizvodom!

Važan je i kvalitet, ali je na kraju najvažnije proizvod prodati.

Proizvodni programi za porodične firme se sistematizuju po grupama proizvoda, tako da svako može sebe da nađe u nekoj od njih i to:

  • žitarice i mlinski proizvodi, među njima su: prerada pšenice, kukuruza, ječma, ovsa, raži, heljde, sa proizvodima niza prehrambenih proizvoda od njih;
  • meso i mesne prerađevine, sa nizom mesnih proizvoda, svih vrsta namenjenih domaćem i svetskom tržištu;
  • od mleka mogu da se proizvedu brojni izvozno orijentisani mlečni proizvodi;
  • posebna šansa je u preradi voća i povrća i izvozu proizvoda iz viših faza prerade;
  • industrijsko bilje i prerađevine iz viših faza prerade za izvoz; primera radi, šećer više koristiti u konditorskoj industriji, a takođe i soju, od koje se dobija ulje, pa čak i mleko;
  • proizvodi dobijeni nakon prerade lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.

Sad po ko zna koji put opet krećemo od početka ka građenju brenda.

Najbrže možemo brendirati proizvode koji realno imaju tržišnu šansu, a to su: voda, maline, šljive, šljivovica, vino, šunka, sir, kajmak, pečurke, zlaitiborski pršut…

Naši brendovi mogu biti i kiselo mleko, sudžuk, jagnjetina, duvan čvarci, proja, čaj…

Za što brži izlazak Srbije na svetsko tržište, najprimarniji su proizvodi zdravstveno bezbedne hrane.

Među proizvodima iz agrara, osim hrane, tu su pronašle mesto i metle koje su nekada prodavane u osam miliona komada, iz Srbije.

Da bismo što brže išli u svet treba u velikim gradovima gde žive gastarbajteri otvarati i prodavnice pod nazivom ,,Srpske kuće”, da naši ljudi u svetu odlaze u njih i pazare proizvode iz Srbije.

Autor: Branislav Gulan, agroekonomski analitičar, član Naučnog društva ekonomista Srbije

Izvor: makroekonomija

Podelite na društvenim mrežama

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?



Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu