Fito farmacija

LG Seeds
semenje-psenice-zri

Blagi pad cena

Izveštaj o prometu roba na Produktnoj berzi za period od 2 do 6. juna 2014. godine

Cenovni aspekt ovonedeljnog berzanskog trgovanja na “Produktnoj berzi” zavređuje pažnju. Pad cena pšenice i kukuruza prouzrokovao je intenziviranje ovonedeljnog trgovanja,

semenje-psenice-zri

a time i rast količinskog i vrednosnog obima prometa. Količinski obim prometa od 818 tona veći je, u odnosu na prethodnu nedelju, za 53,76%. Vrednosni obim prometa od 19.432.380,00 dinara, takođe beleži rast u odnosu na prethodnu nedelju i to za 54,03%.

Trgovalo se kukuruzom, pšenicom i sojom, pri čemu kukuruz, a pogotovo pšenica apsolutno dominiraju u strukturi ukupnog prometa. U strukturi ukupnog prometa kukuruzom od 298 tona, 100 tona je zaključeno na tržištu kukuruza sa povećanim sadržajem vlage (15%), po ceni od 18,48 din/kg (16,80 din/kg, bez PDV-a). Cena kukuruza standardnog sadržaja vlage je u značajnijem padu, s obzirom da su svi berzanski ugovori, u ukupnoj količini od 198 tona, zaključeni po jedinstvenoj ceni od 18,81 din/kg (17,10 din/kg, bez PDV-a), što je za 3,93% niže nego pre nedelju dana.

Trend pada cene kukuruza ispratila je i ovonedeljna cena pšenice. Zaključeno je pet berzanskih ugovora kupoprodaje hlebnog zrna, u količini od 500 tona, po prosečnoj ceni od 25,06 din/kg (22,78 din/kg, bez PDV-a), što je čak za 5,20% niže nego prethodne nedelje. Treba pomenuti i izraziti trend pada cene pšenice tokom čitave nedelje, jer se početkom nedelje startovalo sa cenom od 23,50 din/kg, bez PDV-a, dok je na kraju nedelje trgovanje zatvoreno na nivou od 22,20 din/kg, bez PDV-a.

Da sve ne bude tako cenovno sumorno, sa aspekta poljoprivrednih proizvođača i prodavaca primarnih poljoprivrednih proizvoda, donekle se pobrinula cena soje. Naime jedan berzanski ugovor, na ovom tržištu, u količini od 20 tona, realizovan je po ceni od 66,55 din/kg (60,50 din/kg, bez PDV-a), čime ovaj artikal beleži cenovni rast, u odnosu na poslednju registrovanu cenu i to u nominalnom iznosu od 0,80 din/kg, odnosno procentualno 1,35%.

Izvor: Produktna berza Novi Sad

 

 

 

Ovce cigaja

Subvencije topi administracija

Na sednici Upravnog odbora Saveza udruženja ovčara i kozara Srbije, koja je održana u Stamnici (Petrovac na Mlavi) razmatrana je aktuelna problematika u kozarstvu i ovčarstvu Srbije i doneti su sledeći zaklјučci, koji su upućeni Ministarstvu polјoprivrede i zaštiti životne sredine.

Ovce cigaja

„Uočeno je da se u procesu kontrole produktivnosti na području Srbije primenjuje različita merila kod utvrđivanja cena usluga. Donekle je to razumlјivo kad su u pitanju osnovne selekcijske službe, ali je potpuno neprihvatlјivo kad su u pitanju regionalne i glavne odgajivačke organizacije. Ponegde ukupni troškovi matičenja prelaze i 50% državne subvencije koje dobija vlasnik umatičenih grla. Posebno je neprihvatlјivo da se rodovnik mora tražiti i u onim slučajevima kad umatičeno grlo ostaje unutar granica Srbije, dakle plaća se rodovnik da bi ostao kod istog službenika i u istoj kancelariji. Smatramo da je ovo neopravdano i da se koristi monopol ovih organizacija za ostvarivanje neosnovane dobiti. Cene rodovnika su neujednačene i kreću se od 900 dinara u Vojvodini, pa do 2.400 dinara u nekim delovima centralne Srbije.

Neke osnovne selekcijske službe su uvele svojevrstan porez i uzimaju 20% državne subvencije za svoj rad. Smatramo da je ovo neopravdano i tražimo da se ukupna davanja za matičenje uokvire u 10% subvencije. Isto tako tražimo da se prekine praksa traženja rodovnika, odnosno pedigree ukoliko grlo menja vlasnika, a ostaje u Srbiji.

Sredstva koja daje država treba da posluže kao podsticaj razvoja ovčarstva i kozarstva, a ne da odlaze na administrativne poslove.

Imamo dosta problema sa eterotoksemijom i zaštitom životinja odgovarajućom vakcinom. Otkako je prestala proizvodnja vakcine u Veterinarskom zavodu Zemun, na domaćem tržištu nema vakcine zadovolјavajućeg kvaliteta. Molimo da se ova situacija razmotri i da se eventualno uveze vakcina odogovarajućeg kvaliteta.”

Ovoj Asocijaciji obratili su se i odgajivači pramenke iz Vojvodine i uložili protest što ova rasa nije obuhvaćena subvencijama, saznaje naš list. Prema nepotpunim podacima, samo u Vojvodini se gaji oko 8.000 ovaca ove rase i to u nomadskoj ispaši. Neki od vlasnika ovog stada počeli su registraciju farmi, što je jedan od uslova za dobijanje podsticaja.

Izvor: “Gazdinstvo”

polje žita

Rast cena pšenice i pad cena na svetskim berzama

Izveštaj o prometu roba na Produktnoj berzi za period od 26. do 30. maja 2014. godine

Situacija u poplavama zahvaćenim područjima se polako stabilizuje, pa kako stižu sve preciznije procene o razmerama štete na poljoprivrednim usevima, 

polje žita

tako se i tržište vraća u normalne tokove i stabilizuje.

Ova konstatacija je izvedena na osnovu opšteg utiska o ponašanju tržišnih učesnika krajem ovog  nedeljnog perioda. Međutim, iako to i dalje ne znači da se naše tržište vratilo u uobičajenu korelaciju sa međunarodnim tržištima neke tržišne tendencije upućuju da je period unutrašnje tržišne “samovolje” prošao. Konačni ishod dvonedeljnih tržišnih apsurda na našem tržištu svoju kulminaciju je završio na konstatacijama da smo tokom protekle nedelje imali jednu od najskupljih pšenica u Evropi, ali istovremeno i najjeftinijeg kukuruza na širem regionalnom tržištu. Ono što je zajednički imenitelj svih ovih dešavanja jeste podatak da je berzansko tržište generalno vrlo pasivno sa malim prometima. Protekle nedelje realizovan je promet od 532 tone robe, što je za 12,47% više nego prethodne nedelje. Vrednosno, taj promet je iznosio 12.616.050 dinara ili za 8,06% više u odnosu na vrednost prometa u prethodnoj nedelji.

Pšenica je sredinom nedelje dostigla svoj novi sezonski maksimum od 24,12 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja ove robe iznosila je 26,44 din/kg (24,03 bez PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 4,49%. U psihozi očekivanja daljeg rasta cene, kada se očekivalo da bi cena mogla dostići i veće vrednosti od već dostignutog maksimuma, tražnja se sasvim povukla I prodavcima je tada postalo sasvim jasno da na ovom tržištu ne mogu više očekivati nastavak trenda rasta cene. Naprotiv.

Cena kukuruza je u padu. Trgovanje ovom robom je početkom nedelje startovalo sa nivoa od 18,00 din/kg bez PDV, a na kraju nedelje, se zaustavilo na ceni od 17,60 din/kg. Prosečna cena u nedelji za nama je iznosila 19,58 din/kg (17,80 bez PDV). U odnosu na prosek cene iz prethodnog nedeljnog perioda to je pad od 0,56%.

Kako  cena pšenice na SPOT tržištu raste i kako se približava žetva nove pšenice, tako se kreće i cena pšenice novog roda na terminskom tržištu. Naime, posle nekoliko zaključenih ugovora “na zeleno” ovom robom po ceni od 16,00 din/kg bez PDV, protekle nedelje registrovano je trgovanje novom pšenicom sa isporukom u julu mesecu po ceni od 16,50 din/kg bez PDV.

Još jedna nedelja skromnog prometa na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, tokom koje je trgovano samo pšenicom i kukuruzom.

Cena kukuruza nastavila je da pada, dok je cena pšenice, tokom protekle nedelje, značajno porasla. Poslednja ovonedeljna cena kukuruza od 17,60 din/kg, bez PDV-a, registrovana je još u utorak, uz napomenu da kupci do kraja nedelje za žuto zrno nisu hteli da plate ni znatno niže cene od pomenute. Istovremeno cena pšenice je nakon prošlonedeljnog skoka na 23,00 din/kg, bez PDV-a i tokom ove nedelje nastavila da raste, prvo na 23,50 din/kg, a zatim na današnjih 24,00 din/kg, bez PDV-a.

Ovonedeljni skok cene pšenice bio je izraženiji u odnosu na pad cene kukuruza, pa je i PRODEX nastavio da beleži svoje godišnje maksimalne indeksne vrednosti. Na današnji dan ovaj indeks beleži indeksnu vrednost od 228,15 poena, što je za 1,53 indeksnih poena više neg prošlog petka. 

Izvor: Produktna berza 

Pšenica na sezonskom maksimumu

Izveštaj o prometu roba na Produktnoj berzi za period od 19. do 23. maja 2014. godine

U duhu opšte atmosfere vanrednog stanja i tržište se ponašalo vanredno, ili u najmanju ruku, neuobičajeno. Dva razloga nas navode na ovakvu konstataciju. Prvi je taj što se srpsko tržište u protekloj nedelji ponašalo u velikoj meri kao zatvoreno tržište, bez uticaja međunarodnih tržišta, a drugi razlog je prepoznat u okonosti da je tražnja daleko aktivnija od prilično pasivne ponude.

Ovo su paradoksi koji se dešavaju ekstremno retko i to samo u ovakvim ili sličnim situacijama. Promet u toku protekle nedelje je bio veoma mali – svega 473 tona robe, što je za 33,10% manje od količinskog prometa iz prethodme nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 11.675.400 dinara, što je za 54,41% manje od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.

Praktično jedina roba koja je bila predmet “ukrštenih” interesa ponude i tražnje je bila pšenica. Na svetskim tržištima hlebno zrno već treću nedelju za redom je u padu, a kod nas ova roba dostiže sezonski maksimum na nivou od 23,00 din/kg bez PDV. U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je značajan rast od 4,55%.

Ako se neko tržišno ponašanje može tumačiti psihološkim faktorom, onda se to odnosi upravo na proteklu nedelju. Neizvesnost, nedovoljna informisanost i strah generisali su upravo ovakvo tržišno ponašanje. Što se pre saznaju razmere štete i izvrše što je moguće preciznije korekcije bilansa osnovnih poljoprivrednih kultura za predstojeću 2014/15 godinu, utoliko pre će se i tržište smiriti i redefinisati nove pozicije ponude i tražnje za naredni period. Trenutno naša pšenica je jedna od najskupljih u Evropi.

Nezapamćen podatak za istorijat poslovanja “Produktne berze” jeste činjenica da se kukuruzom SRPS kvaliteta u toku jednog nedeljnog trgovanja nije uopšte trgovalo. Činjenica da se ovom robom nije uopšte trgovalo mnogo toga nam govori. U osnovi ovog podatka jeste činjenica da je ponuda bila potpuno odsutna sa tržišta, za razliku od primetno prisutne tražnje. Zašto je ponuda pasivna može da se nasluti. Sa druge strane, ne treba zanemariti ni aktivnosti tradiconalnih trgovaca na berzi u akciji dostavljanja humanitarne pomoći u stočnoj hrani ugroženim područjima, što je takođe u izvesnoj meri stopiralo trgovanje ovom najznačajnijom komponentom za stočnu hranu.

PRODEX  je na osnovu značajnog rasta cene pšenice došao do najveće vrednosti u poslednjih 11 meseci i zaustavio se na poziciji od 226,62 indeksnih poena, što je u odnosu na prošli petak porast za 1,87 indeksnih poena.

Izvor: Produktna berza 

Blagi pad cene kukuruza i stabilna cena pšenice

Izveštaj o prometu roba na Produktnoj berzi za period od 12. do 16. maja 2014. godine

Vanredno stanje prouzrokovano elementarnom nepogodom u celoj republici, u velikoj meri je uticalo da trgovanje berzanskim proizvodima ne bude na očekivanim nivoima sa aspekta ukupnog obima trgovanja.

Neprohodnost brojnih putnih pravaca onemogućio je transportnu logistiku da normalno funkcioniše, pa su i trgovci bili pasivni na tržištu usled nemogućnosti preuzimanja robe.

 Sa druge strane, loši vremenski uslovi svakako će uticati na ukupan prinos poljoprivrednih kultura, što podstiče tržište na rast cena. Međutim, sa druge strane, povoljne vremenske okolnosti kod najvećih svetskih proizvođača žitarica i zbog toga vrlo izražen nedeljni pad cena na svetskom tržištu, kompenzovao je ovaj “domaći faktor”, pa je srpsko  tržište primarnih poljoprivrednih kultura tokom protekle nedelje bilo izrazito stabilno. Ukupan obim prometa trgovanja u periodu 12. do 16.5. iznosio je 707 tona što je za 7,82% manje nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost trgovane robe iznosila 25.609.750 dinara i bila veća za 2,61% u odnosu na promet iz prethodne nedelje.

Prema ponašanju najvećih trgovaca na tržištu kukuruza u proteklom periodu, bilo je jasno da cena ove robe neće imati rast, već naprotiv, da bi se u većoj meri stimulisala izvozna tražnja očekivano je bilo da cena kukuruza na tržištu pada ili u najmanju ruku stagnira. Upravo tako se i ponašao kukuruz u nedelji za nama. Prosečna cena trgovanja je iznosila 19,47 din/kg (17,70 bez PDV), što je za 0,56% cenovni pad u odnosu na prosečnu cenu trgovanja prethodne nedelje. Blago jačanje dinara, kao i pad cena na međunarodnim tržištima mogli bi da utiču da se ovaj trend stagnacije ili manjeg pada cene nastavi i u narednom periodu.

Pšenica se stabilizovala na svom ovosezonskom maksimumu od 24,20 din/kg (22,00 bez PDV). Svi kupoprodajni ugovori su realizovani po ovoj ceni koja je praktično na istom nivou kao i prethodne nedelje. Konstatacija od pre samo nedelju dana da na svetskim berzama ova roba dostiže godišnje maksimume, za ovaj nedeljni period više ne stoji, s obzirom da je u nedelji za nama ova roba imala najveći nedeljni pad cene još od juna meseca prošle godine.

Trgovci na tržištu soje za oba kupoprodajna ugovora koji su zaključeni na berzi u Novom Sadu, usaglasili su se na ceni od 65,23 din/kg (59,30 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je rast od 0,48%.

Od ostalih roba trgovalo se još i suncokretovom sačmom sa 33% proteina i to po ceni od 34,20 din/kg (28,50 bez PDV).

Izvor: Produktna berza 

 

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Dan dobavljača – Agrobiznis 2019 u Novom Sadu

Dan dobavljača - Agrobiznis 2019, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine 9. aprila. Događaj će okupiti domaće kompanije, strane investitore koji ...
Detaljnije