telići Kumane

Završna faza tova junadi – na pašnjaku, u staji ili kombinovano

Završna faza tova junadi traje od 300 kilograma, pa do težine od 500 do 550 kilograma.

Može se obaviti na pašnjaku, u staji ili kombinovano. 

Završni tov na pašnjaku se obavlja ispašom i koncentratom.

 

Od kvaliteta pašnjaka zavisi i količina i kvalitet koncentrata. Ako je paša kvalitetna i konzumiranje dovoljno, koncentrat je smesa samo žitarica, a ne bi trebalo da se daje više od 2 kg/dan. Težnja je da se od 300 kg do 500-550 kg ostvari prosečan prirast od oko 1100-1200 g/dan. Prema tome, čest nadzor i merenje kontrolnih životinja daće nam osnovu za intervenciju koncentratom.

Osim koncentrata trebalo bi davati i mineralnu smesu.

Tov junadi u staji

U stajskoj ishrani, koja bi trebala da se obavlja provenulom silažom (43 g svarljivog proteina i oko 1 krm.jed. u 1 kg SM) koja se daje po volji. Ako je vlažna silaža, onda se daje 2-3 kg sena i silaža po volji.

Uz kabasta hraniva daje se oko 2 kg koncentrata i 100-150 g mineralne smese dnevno, a po potrebi i vitaminski dodatak (vitamini A i D). Ako životinja dnevno ne konzumira dovoljnu količinu silaže, koncentrat treba povećati, uvek imajući na umu da se mora postići dnevni prirast oko 1200 g.

Konzumiranje silaže je dovoljno ako životinje dnevno pojedu, od početka do kraja tova, 4-8 kg SM iz silaže. U protivnom povećanje koncentrata je nužno, kao i unošenje sena u obrok.

Na pašnjaku

Kada su u pitanju pašnjaci, oni često ne obezbeđuju ravnomeran porast zelene mase, pa je potrebna intervencija čoveka da se reguliše njihovo optimalno stanje.

Najbolji način korišćenja je pregonski u pašnokošnom sistemu.

Potrebno je doći do sledećih podataka: broj i veličina pregona, opterećenje tovljenicima, broj dana popaše, ciklusi (1-2), agrotehničke mere, način utvrđivanja prinosa i popašene količine zelene mase, njena hranljiva vrednost i drugo, a naročito doći do koncentracije hranljivih materija u pašnoj travi u različitim periodima vegetacije.

Preporuke

Što se tiče životinja preporučljive su neke mere: držanje obavezno manjih grupa (10-15 grla) jer su, po pravilu, mirnije nego veće (30-50 grla), ali ima i izuzetaka od ovog pravila.

Da potpunije pasu, moraju se životinje pripremiti za pašu: 8-14 dana pre izgona hrane se obilnije proteinom, da se buražna mikroflora pripremi i razvije.

Zimi obroci moraju biti obilniji celulozom.

Dnevni prirasti zimi mogu iznositi 300-350 g/dan, ako je završetak tova iduće sezone na pašnjaku, zavisno od prethodne stajske ishrane.

Taj odnos se izražava na sledeći način: što je veći prirast zimi, manji je zatim na pašnjaku – za svakih 60 g prirasta preko 300-500 g zimi, na pašnjaku je manji za oko 100 g/dan. Ova zavisnost, međutim nije linearna, jer veći prirasti zimi (preko 500 g/dan) imaju za posledicu još manje pašne priraste. Prirasti zimi 200-300 g/dan imaju za posledicu veće poraste prirasta na pašnjaku.

S druge strane, i niski prirasti zimi nisu opravdani, jer gotovo da nije moguće agrotehničkim merama pripremiti pašnjak da se na njemu ostvare prirasti od 1200 g/dan.

Što je bolji pašnjak leti, utoliko se može težiti manjim prirastima zimi (200 g/dan). Pri ovome ne sme se gubiti iz vida i željena težina tj. vreme prodaje utovljene junadi.

Autor: Neđeljko Pipović, dipl. inž. poljoprivrede

psss.rs

Podelite na društvenim mrežama

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?



Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu