Tuberkuloza preživara

tri krave na pasi

Na 30. Savetovanju agronoma, veterinara, tehnologa i agroekonomista prezentovan je rad „Tuberkuloza preživara„.

Autori rada su dr Jovan Bojkovski, profesora Fakulteta veterinarske medicine, dr Branislav Stanković, docent na Poljoprivrednom fakultetu, dr Nemanja Zdravković, istraživač saradnik, dr Ana Vasić, istraživač saradnik na Fakultetu veterinarske medicine, dr Dušica Ostojić Andrić, naučni saradnik u Institutu za stočarstvo i akademik dr Ivan Pavlović, naučni savetnik na Naučnom insgitutu za veterinarstvo u Beogradu.

Prema rečima autora, tuberkulozu goveda izaziva mycobacterijum bovis, a ređe mycobacterijum tuberculosis. Oboljenje je redovno hronične prirode. Najčešće se lokalizuje u limfatičnom tkivu, plućima i mlečnoj žlezdi krava. Ređe se lokalizuje u jetri, bubrezima i drugim organima. Inficirane životinje najčešće ne pokazuju neke manifestne kliničke simptome. U zavisnosti od lokalizacije procesa one na razne načine i raznim sekretima i ekskretima izlučuju uzročnike tuberkuloze. Za širenje tuberkuloze najveći značaj ima izlučivanje uzročnika preko mleka tuberkuloznih krava.

Način infekcije i tok bolesti     

Tuberkulozni proces, prema rečima autora, započinje uvek primarnim afektom. Radi se o čvoriću tuberkulumu tipične patohistološke građe. U plućima nastaje alteracija alveolarnog epitela od po nekoliko apveola u grupi, potom sledi reakcija krvnih sudova sa izlaskom bistrog eksudata u lumen oštećenih alveola,  ali bez uočavanja migracije leukocita. Leukociti ne mogu da savladaju mikrobakterije jer nemaju lipolitičkih fermenata. Vrlo brzo usledi proliferativna komponenta upale, kada se stvara specifično granulaciono tkivo. Ono formira tuberculum, koji je osnovna morfološka karakteristika tuberkuloze u svim stadijumima, a ne samo u primarnom afektu. Specifičnim upalama u užem smislu smatraju se one čija su morfološka, makroskopska i mikroskopska obeležja tkiva, da se iz njih može zaključiti koji su ih uzročnici izazvali. Osim toga, tok inflamacije redovno ima karakterističnu pato- genezu, koju autori predstavljaju u tri stadijuma.

U prvom uzročnik uvek izaziva reakciju lokalizovanu na jednom mestu, razvijajući primarni afekt. Drugi stadijum je karakterisan ranom generapizacijom procesa, zbog prodiranja umnoženih uzročnika u krv.

U trećem, stadijumu kasne generalizacije, bolest ima hroničan tok, sa karakterističnim morfološkim promenama.

Autori naglašavaju da bolest počinje primarnim stadijumom, ali da dalji tok zavisi od mnogo činilaca, među kojima je jedan od važnijih imunobiološko stanje organizma. Tok nekih specifičnih upala ima karakterističan sled i nije uvek pravilan, ali su uvek morfološke promene takve da upućuju na specifičnog uzročnika. Najznačajniji su aerogeni i alimentarni put infekcije. Goveda se pretežno zaražavaju aerogenim putem. Telad se zaražavaju alimentarno i aerogeno. Pored kapljičaste aerogene infekcije uzročnici tuberkuloze se prenose i putem prašine. Alimentarna, odnosno intestinalna infekcija se dešava kada životinje jedu ili piju vodu koja je kontaminirana sekretima i ekskretima životinja obolelih od tuberkuloze. Poseban značaj za enterogenu infekciju ima mleko koje potiče od tuberkuloznih krava i to ne samo od krava sa manifestnom tuberkulozom, već i od onih kod kojih se tuberkuloza vimena ne može utvrditi.

Intrauterina infekcija nastaje putem fetalne placente i pupčane veze samo kada postoji tuberkuloza materice.

Mesta na kojima može doći do infekcije, osim štala, su zajednička pojila, paše, stočne pijace i sajmovi. Kod tuberkuloze goveda inkubacija traje nekoliko nedelja, meseci, a može da se produži i na više od godinu dana, zavisno od lokalizacije tuberkuloznog procesa i brzine razvoja procesa. U dužem toku bolesti grla ostaju u dobrom kondicionom stanju. Posle dužeg vremena dolazi do pojave opštih znakova dugotrajnih bolesti, pada apetita, brzog umaranja životinje, nastaje anemija vidljivih sluznica, uočavaju se promene na koži, suva koža, dlaka nakostrešena i bez sjaja.

Oboljenje pojedinih organa    

Kod goveda se najčešće javlja plućna tuberkuloza. Životinja prilikom kašljanja iskašljava sluzavo gnojni, žućkasti sadržaj. U težim slučajevima može da se oseti neprijatan miris ekspiratornog vazduha. U slučaju oboljenja dušnika i grkljana formira se lokalni tuberkulozni proces i u takvim slučajevima čuju se šumovi hroptanja. Kod oboljenja sluznice nosa cedi se sluzavo gnojni iscedak. Na nosnoj sluznici se formiraju čvorovi do veličine graška. Prilikom razvoja tuberkuloznog procesa na pleuri, životinja kašlje, a disanje je površno i ubrzano. Životinje koje su pozitivne na plućnu tuberkulozu goveda, uprkos relativno dobrom apetitu, gube na telesnoj masi i dolazi do opisanih promens u stanju grla. Oči su uvučene u očnu šipljinu, opada kvalitet dlake. Postoji mogućnost da se pojavi količni napad. Kasnije, tuberkulozni proces napreduje vrlo brzo. Na kraju životinja vidno izgubi na telesnoj masi i više nije u mogućnosti da stoji, ima jaku dijareju i sasvim iznemogla ugine.

Prilikom tuberkuloznog procesa na perikardu nastaje povećanje srčane mukline, slabi rad srca, a srčani tonovi su jedva čujni.

Tuberkuloza organa za varenje ima vrlo spor tok. Na početku procesa na crevima se ne primećuju znakovi bolesti, zatim nastaje dijareja, koju zameni opstipacija.

Kod oboljenja jetre i slezine oba organa su znatno povećana.

Oboljenja polnih organa prati i oboljenje regionalnih limfnih čvorova.

Kod oboljenja vimena proces se vrlo sporo razvija.

U vimenu nastaju čvorići i difuzne otekline, koje se prilikom pretrage ne mogu utvrditi palpacijom. Kod krava sa ovim oboljenjem mlečnost je dugo vremena očuvana. Mleko dugo ostaje organoleptički očuvano, ali posle dužeg stajanja postaje vodenasto i sadrži bele ugruške.

Tuberkuloza ovaca i koza se, kako navode autori, javlja u sporadičnim slučajevima.

Izvor: PKB Poljoindustrija

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?