Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
junice simentalke u stali

Stočarstvo u Srbiji: Manje goveda, svinja, koza i živine

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. U odnosu na poslednji popis manji je broj goveda, svinja, koza i živine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na početku 2019. godine u Srbiji je zabeležen pad broja stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto).

Goveda na istorijskom minimumu

Broj grla goveda u Srbiji je 878.000 i to je istorijski minimum.

Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu.

U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda.

Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano. Podataka o novom tovu za sada nema i sve je nagađanje!

Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju.

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje.

Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona “bebi bifa”. To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu poslednjih godina:

U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa”;
U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”;
U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”;
U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa”;

Najmanji broj svinja još od 1955. godine 

Na početku 2019. godine Srbija je imala 2,79 miliona svinja.

To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini.

Ovo je najmanji broj svinja od 1955. godine.

Porast broja ovaca

Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca.

U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto.

Broj koza se kreće oko 235.000 grla.

Srbija poseduje 16,2 miliona živine.

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. U odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto.

Prema podacima RZS proizvodi se manje od 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje.

Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje.

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava!

Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto za poslednje tri decenije.

Prema studiji “Poljoprivredno zemljište u Republici SRbiji“, od 1960. do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra! Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor.

A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina.

Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija?

A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država da ne bi snosila posledice povraćaj prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. TO JE NAJVEĆI EKONOMSKI GENOCID NAD SRPSKIM SELjAKOM!

Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre isplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava!?

U EU seljaci imaju podsticaje od 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 35 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna.

Autor: Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU

Izvor: makroekonomija.org

Oznake:, , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije