Sistemi držanja živine u organskoj proizvodnji

kokoske na pasnjaku

Ako ste se odlučili da živinu odgajate po principima organske proizvodnje onda je važno obezbediti joj da se slobodno kreće i ispolji prirodno ponašanje u potpunosti.

Jedna od osnovnih karakteristika organske proizvodnje je postojanje ispusta, jer on omogućava da se prirodno ponašanje živine u potpunosti ispolji. Živina može da se kreće, da bude na svežem vazduhu i suncu i da se gaji dovoljno dugo što daje poseban kvalitet njenim proizvodima.

Sa druge strane, postojanje ispusta je tehnološki zahtevnije u odnosu na odgoj živine unutar objekata, prvenstveno zbog gubitaka usled bolesti i predatora. Takođe, proizvodnja na ispustu je sezonskog karaktera jer vremenske prilike značajno utiču na prinos i kvalitet proizvoda.

Gajenje živine na ispustu može se organizovati na više načina, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekata i ispusta. Generalno, ovi sistemi mogu se podeliti na

  • Sistemi sa fiksnim objektom na ispustu
  • Pokretni objekti (objekti na točkovima) na ispustu

 Fiksni objekti

Ovaj sistem držanja primenjuje se najčešće kod velikih proizvođača, odnosno za organizovanje proizvodnje većeg obima. On podrazumeva objekat čvrste gradnje oko koga se nalazi ispust. Prednosti su u tome što se može izgraditi solidan objekat sa vodom i strujom, tako da se može obezbediti i grejanje u toku odgoja pilića. Živina ima pristup ispustu koji se nalazi oko objekta, a noć provodi unutra.

Nedostatak je u tome što živina oštećuje i uništava vegetaciju na ispustu, pa se on vrlo brzo uništava ukoliko se ne obezbedi rotacija, odnosno premeštanje živine sa jednog dela pašnjaka na drugi.

Ukoliko se ne obezbedi pregonski sistem, podloga se vrlo brzo pretvara u blato, posebno na mestu neposredno oko objekta, pa se povećava pojava prljavih jaja i povećava se rizik od bolesti.

Pristup ispustu i puštanje živine „napolje“, izvan objekta, omogućava im da ispolje svoje prirodno ponašanje. One mogu slobodno da se kreću, da kopaju, da čeprkaju, da se kupaju u prašini, da kljucaju i da se dodatno hrane na ispustu. Direktna izloženost suncu pomaže u sprečavanju bolesti. Sve u svemu, ispust u značajnoj meri doprinosi poboljšanju života živine, ali samo pod uslovom da je adekvatno uređen, da poseduje odgovarjuću površinu i da se adekvatno neguje. U suprotnom, može predstavljati i problem kako za ptice, tako i za proizvodnju.

Ispust mora biti prekriven vegetacijom, a teren treba da je ravan, bez udubljenja u kojima se posle kiše sakuplja voda. Zemljište mora imati dovoljnu drenažu, kako se voda ne bi zadržavala i kako se ne bi stvaralo blato. Živini se na ispustu mora obezbediti hrana i voda, kako ne bi morale stalno ulaziti u objekte.

Hranilice moraju biti zaštićene sa gornje strane, tako da do njih ne mogu da dopru divlje ptice, niti ptice koje lete. Pokrivanjem hranilica one se štite i od kiše. Voda uvek mora biti čista i sveža. Hranilice i pojilice moraju biti pokretne, tako da se mogu pomerati po ispustu.

 Nadstrešnice

One mogu biti potpuno uz objekat ili na jednom delu zida. Ukoliko se takva nadstrešnica ogradi, dobijamo tzv. verande ili zimske bašte koje omogućavaju živini da izađe izvan objekta, a opet da bude zaštićena od vremenskih prilika i predatora.  Verande mogu imati žičani pod tako da izmet propada ispod poda, a zatim se spolja čisti.

Nadstrešnice se moraju obezbediti i na ispustu, jer  pticama pružaju zaštitu od predatora i vremenskih uslova – pre svega sunca i kiše. Nadstrešnice mogu biti napravljene od strane odgajivača ili kao zaklon može poslužiti drveće ili žbunje koje se nalazi na ispustu. Za zaklon dobro mogu poslužiti i drveće i žbunje u čijim granama ptice mogu da pronađu zaštitu i hladovinu. Ukoliko su ispusti bez rastinja i predstavljaju „brisani prostor“ na njima se živina nelagodno oseća jer ne voli da bude izložena letećim predatorima. Takođe, ptice ne vole jako sunce i vetar, pa im je neka zaštita neophodna. Neka istraživanja su pokazala da živina nema problem da „čeprka“ i da se kreće po otvorenom prostoru, ali da za odmor preferira da se zakloni u neko žbunje ili među grane.

Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da je kod velikih jata koje se gaje u sistemu „free range“ samo 15 % ptica iz jata napolju, dok se ostale nalaze unutar objekta. Ukoliko je ispust bio bolje pokriven drvećem, broj ptica na ispustu je veći. Korišćenje ispusta zavisi i od doba godine (na proleće se više koristi nego zimi), kao i od doba dana (ptice najmanje izlaze u podne). Da bi se ptice motivisale da se udalje od objekata i koriste ceo ispust, potrebno je da se hranilice i nadstrešnice postave malo dalje od objekta. Neke ptice koje su izrazito aktivne, udaljavaju se i 100 m od objekta.

Zbog toga što ptice nerado izlaze iz objekta potrebno je podsticati njihov izlazak i kretanje, a to se postiže već izvedbom i dizajnom objekta. Objekti treba da su mali, a otvori za izlaz živine relativno veliki i široki. Treba da postoji dovoljan broj otvora za izlazak iz objekta (4 m na 100 m2).  To je važno da se ptice ne bi nagomilavale na otvorima i da bi moglo više njih odjednom da udje i izadje iz objekta. To je veoma bitno kod ispusta, jer kada ptice osete opasnost moraju imati mogućnost da brzo utrče u objekat i potreže zaštitu, bez opasnosti da će se zaglaviti.

Drugi momenat od koga zavisi stepen korišćenja ispusta je i rasa, odnosno genotip koji se gaji. Brojlerski pilići, koji se i ne koriste u organskoj proizvodnji, su mnogo teži i nerado se kreću. Sporo rastući hibridi za proizvodnju mesa, laki hibridi za proizvodnju jaja i kombinovane rase kokoši su mnogo aktivniji. Oni preko dana rado izlaze na ispuste i čeprkaju tražeći hranu, a u toku noći oni ulaze u objekte i tamo provode noć. To uglavnom rade instinktivno, ali neke ptice moraju se naučiti da uveče same uđu u objekat.

Pašnjak

Ptice unose jedan deo hranljivih materija kroz pašu, a jedan deo i kljucanjem insekata i glista, čime unose kvalitetne animalne proteine. Biljni deo relativno slabo mogu da koriste jer ptice ne vare celulozu, tako da je u suštini teško proceniti koliko se zapravo hranljivih materija unese u organizam na pašnjaku. Prema nekim procenama, pašnjak može zameniti 5-10 % obroka, ali većina stručnjaka savetuje da se doprinos pašnjaka ishrani ne računa, nego da se hranljive materije balansiraju kao da se kompletne potrebe zadovoljavaju kroz hranu.

Održavanje pašnjaka je ključni momenat kod sistema gajenja živine na ispustu. Vegetacija se mora održavati, a poželjno je da biljke budu mlade, u ranoj fazi vegetacije, jer u suprotnom živina neće da ih  konzumira nego samo gazi po njima. Ako je trava suviše visoka, živina pravi tunele kroz visoku travu i prolazi kroz njih samo da bi došla do hranilice, a ostatak ispusta uopšte ne koristi. Visoka trava, sa druge strane, često je i vlažna, pa je to pogodno za razvoj parazita. Vlaga sa trave će nakvasiti i perje živine pa će ona tu vlagu uneti u objekat što nije dobro zbog prljanja prostirke.

Rotacija pašnjaka omogućava da se pašnjak odmori, da se vegetacija oporavi od gaženja i da se spreči nagomilavanje materija iz stajnjaka, kao i razvoj patogena. Pašnjak treba da se rotira minumim na dva do tri meseca, mada bi najbolje bilo na mesec dana. Kod tovnih pilića, pašnjak može da se rotira posle svakog turnusa (nakon prodaje i isporuke ptica), ali nosilje ne mogu da ostanu na istom pašnjaku tokom celog perioda proizvodnje. Rotacija se najlakše vrši tako što se pašnjak podeli na 4 dela, pa ptice prelaze sa jednog na drugi deo posle nekog vremena. U Americi, asocijacija za zemljište (Soil Association) preporučuje da se pašnjak odmara 12 meseci između jata, a da minimum bude 9 meseci. To znači, da ako je pašnjak podeljen na 4 dela, na svakom delu živina može da boravi 3 meseca, a da se posle premesti na drugi deo. Na taj način svaki deo je 3 meseca u eksploataciji i 9 meseci se odmara.

Problem kod pašnjaka koji se ne rotira je što se vegetacija potpuno uništi, a podloga se pretvori u blato i prljavštinu. To se unosi u objekte i gnezda i prljaju se jaja. Takođe, na takvom pašnjaku se razmnožavaju patogeni mikroorganizmi, pa se povećava rizik od bolesti. Ukoliko se gaji manje od 50 ptica, verovatno neće biti potrebe za rotacijom na pašnjaku.

 Mobilni objekti

Osnovni cilj sistema gajenja sa pokretnim kućicama je da se one pomeraju po ispustu, čime se omogućava ravnomerno korišćenje cele travnate površine i očuvanje pašnjaka. Pokretne kućice su uvek manjeg kapaciteta jer se moraju redovno pomerati. One mogu biti sasvim jednostavne – u vidu nadstrešnica sa drvenom konstrukcijom ili sasvim solidne zatvorene kućice.

Uglavnom su na točkovima, tako da se mogu pomerati uz pomoć traktora ili nekog terenskog vozila. Pomeranje se vrši na svakih nekoliko dana u zavisnosti od plana korišćenja pašnjaka. Kućice se moraju pomerati najmanje jednom nedeljno jer posle toga biljke mogu trajno da se unište. Procena je da je potrebno oko mesec dana da se pašnjak oporavi, ali to prvenstveno zavisi od klimatskih uslova.Važno je da se napravi dobar plan pomeranja kako bi se jedan deo pašnjaka koristio, a ostali delovi odmarali i obnavljali.

Ukoliko kućice nisu na točkovima teže ih je pomerati, mada i one mogu da se nagnu povuku na drugi deo pašnjaka. Te kućice bi trebalo da su veoma lagane konstrukcije, da više podsećaju na nadstrešnice, tako da se ipak mogu prevlačiti na drugi deo ispusta.

živinarstvo.com

PREPORUČUJEMO VAM: KAKO USPEŠNO POČETI GAJENJE PILIĆA

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?