Repini rezanci i melasa u ishrani životinja

repini rezanci

Repini rezanci i melasa su sporedni produkti u procesu prerade šećerne repe. Bogat je sirovim vlaknima, belančevinama, mineralima, aminokiselinama i vitaminima.

secerna repa trap

Repini rezanci se koriste kao sveži i suvi

Sveži (sirovi) rezanci šećerne repe sadrže oko 90% vode i mogu se svrstati u vodenasta hraniva. U cilju odstranjenja dela vode mogu se presovati. Takvi se nazivaju sveži presovani rezanci šećerne repe. Sadrže oko 75% vode. Kao vodenasto hranivo sveži repini rezanci lako se kvare, ukisele, uplesnive i trunu. Zato ih treba brzo utrošiti, preporučuje savetodavac PSSS Radosavljević Dragan.

Suva materija svežih repinih rezanaca sadrži neiskorišćeni šećer i druge lako rastvorljive ugljene hidrate, celulozu i proteine. Pepeo je bogat u kalijumu a siromašan u kalcijumu i fosforu. Po sastavu suve materije sveži repini rezanci su tipično ugljeno hranivo.

Upotrebljavaju se u ishrani muznih krava, tovnih goveda, ovaca i svinja. Tovnim govedima se mogu davati u količini 50-80kg dnevno. Loj goveda tovljenih svežim repinim rezancima poprima belu boju. Muznim kravama se daje do 25kg dnevno.

Silirani rezanci šećerne repe su dobro hranivo za preživare. Imaju za oko 20% veću hranljivu vrednost od svežih rezanaca. Daju se tovnim govedima do 40 kg dnevno, mlečnim kravama 15-30 kg, ovcama do 2 kg i konjima do 1 kg. Životinje radije jedu silirane rezance nego sveže nesilirane. Najčešće se siliraju sa suvim kabastim hranivima.

Suvi repini rezanci tipično ugljeno-hidratno energetsko hranivo

Sušenjem svežih rezanaca šećerne repe dobijaju se suvi repini rezanci. U pitanju je veštačko sušenje svežih presovanih rezanaca šećerne repe. Zbog velike vlage svežih rezanaca proces sušenja je veoma skup.

Suvi repini rezanci se mogu presovati u bale ili brikete, ali se često pojavljuju u rasutom stanju (rinfuza) i kao peletirani. U odnosu na hranljivu vrednost klasiraju se u dve klase. Mogu biti nemelasirani i melasirani. Mali dodatak melase poboljšava ukus i miris suvih rezanaca. Suvim rezancima šećerne repe mogu se dodati azotne materije neorganske prirode. Tako nastaju amonizirani suvi repini rezanci. Služe za ishranu preživara.

Suvi repini rezanci su tipično ugljeno hidratno energetsko hranivo. U suvoj materiji ima 50-59% BEM (neisluženi šećer i drugi lako rastvorljivi ugljeni hidrati), 18-21% celuloze, ali su deficitarni metioninom, cistinom i glicinom. Mineralne materije i vitamine ne sadrže dovoljno. Nešto više sadrže samo holin. Ne smeju da sadrže više od 12% vode jer se lako kvare.

Suvi repini rezanci sadrže dosta pektinskih materija koje upijaju vodu i rezanci bubre. Zato se pre upotrebe moraju nakvastiti vodom. Izjutra nakvašeni rezanci koriste se za popodnevno davanje, a nakvašeni uveče za jutarnje davanje. Bubrenjem rezanci povećavaju zapreminu 3 do 4 puta. Nepokvašeni suvi repini rezanci lako dovode do opstrukcije jednjaka kod konja, svinja i goveda. Suvi repini rezanci su prvenstveno hranivo za krave muzare i tovna goveda.

U krmnim smešama za tov goveda mogu da učestvuju u količini do 40% zamenjujući deo zrnastih energetskih hraniva. Radosavljević savetuje da se kravama muzarama daje 4-6 kg dnevno. Najčešće se daju zajedno sa drugim koncentratima da poboljšaju voluminoznost obroka. Velika količina suvih rezanaca u obrocima za krave muzare nepovoljno deluje na kvalitet maslaca. Kada se daju sa melasom imaju vrednost kao kukuruz ili ovas, deluju blago laksantno.

Melasa korisna svim vrstama i kategorijama životinja

Melasa (sirup) šećerne repe je gusti, viskozni i sirupasti ostatak kod prerade šećerne repe u šećer. Od 100 kg šećerne repe u proseku se dobija 3 kg melase. Melasa sadrži onu količinu šećera koja se tehnološkim procesima nije mogla da izdvoji. Najveći deo melase upotrebljava se za proizvodnju alkohola i stočnog kvasca, a svega oko 10% za ishranu stoke.

Sastav melase je oko 80% suve materije u kojoj se nalazi 45-50% saharoze. Ima sladak ukus, sadrži do 9% proteina. Najveći deo azota u melasi nalazi se u vidu amida i nitrata. Zato proteini melase nemaju esencijalnih aminokiselina. Pepela ima oko 9%. Relativno je bogata u kalcijumu, kalijumu, natrijumu i hloru. Pepeo sadrži i veliki broj mikroelemenata.

Sadrži i neke vitamine B grupe, kao što su riboflavin, nijacin, pantotenska kiselina i holin. Sadržaj ovih vitamina veći je nego u rezancima šećerne repe. Melasa se upotrebljava u ishrani svih vrsta i kategorija životinja. Govedima se daje do 2 kg dnevno, ovcama 100-300 grama, a svinjama na svakih 100 kg telesne mase 300 grama, zaključuje Radosavljević.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede