Rase ovaca pogodne za proizvodnju mleka

ovce tor izlozba

Koju rasu ovaca ćemo izabrati za naše stado zavisi toga da li ćemo ovce koristiti za proizvodnju mesa, mleka ili vune. 

Ako je prioritet proizvodnja mleka, odnosno proizvoda od ovčijeg mleka, na raspolaganju su nam i neke od autohtonih rasa ovaca. Ove rase će u stado uneti i neophodnu genetičku raznovrsnost.

Koje rase ovaca su pogodne za proizvodnju ovčijeg sira saznajemo od Zorana Rajkovića, diplomiranog inženjera poljoprivrede Poljoprivredne savetodavne službe Vojvodine. 

Ovce za proizvodnju mleka

Karakteristika ovaca za proizvodnju mleka jeste da se teško privikavaju na nove uslove sredine, odnosno držanja. Imaju razvijeniji zadnji deo tela, posebno vime sa sisama pogodno za mašinsku mužu.

Najznačajniji predstavnici mlečnih rasa ovaca u svetu su: Istočno frizijska ovca, Lakon, Hios, Avasi, Sardinijska ovca. 

U poslednje vreme sve češće se govori o očuvanju autohtonih rasa i njihovom značaju u budućem periodu. 

Autohtone rase trebaju da unesu genetičku raznovrsnost, a samim tim kod plemenitih rasa otpornost na bolesti, skromnije uslove u pogledu ishrane i nege i čvršću konstituciju i te kako neophodnu produktivnim rasama domaćih životinja. U našoj zemlji preostale su sledeće: pramenka sa svojim sojevima, čokanska cigaja, somborska cigaja i vlaška vitoroga žuja.

Pramenka

Pramenka spada u najzastupljeniju domaću rasu ovaca. Odlikuje se velikom otpornošću, izdržljivošću i skromnim potrebama u pogledu ishrane i nege, gaji se na ekstenzivan način.

Postoji više sojeva pramenke koji se razlikuju prema veličini ovce, prinosu, kvalitetu i boji vune. Zajedničke karakteristike svih sojeva pramenki su: uska i duga glava, ovce su šute, ređe rogate, dok su ovnovi po pravilu rogati. Svi sojevi pramenki su kasnostasni, polno sazrevaju sa 18 meseci, a porast završavaju sa 3–4 godine.

Pramenka spade u rasu ovaca trojno kombinovanih proizvodnih sposobnosti (meso, mleko i vuna). Proizvodnja mleka varira od 40–100 i više litara u laktaciji.

U grupu pramenki sa rudom vunom spadaju sledeći sojevi: sjenički, svrljiški, šarplaninski i ovčepoljski.

U grupu pramenki sa grubom vunom spadaju: krivovirski, pirotski, lipski, kosovski, bardoka, karakačanski, pivski, zetska žuja, vlašićki, kupreški, lički itd.

Cigaja 

Na teritoriji koju pokriva PSS „Agrozavod“ doo iz Vršca zastupljena je rasa ovaca cigaja koja je autohtona rasa  i za nju je karakteristično što je trojno kombinovanih proizvodnih sposobnosti i to namenjena za proizvodnju mleka, mesa i vune. Smatra se da je nastala u Maloj Aziji odakle se proširila na Balkansko poluostrvo. Gaji se u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj.

Ovce cigaja

Krupna je, snažne konstitucije, sa prosečnom visinom grebena koja kod ovaca iznosi 60-75 cm, dok je kod ovnova između 70-85 cm. Telesna masa je kod ovaca 50-65 kg, a kod ovnova 70-100 kg. U pojedim zapatima ovce teže i do 80 kg, a ovnovi i do 140 kg, pa i više.

Trup je u obliku pravougaonika, sa dubokim i uskim grudima. Noge su visoke, čvrste, glava sa uskim čelom. Ovce su šute, dok ovnovi mogu imati i rogove. Uši su velike i klempave. Izražen je ispupčen profil kod ovnova. Delovi tela koji nisu obrasli vunom su crne boje. Jagnjad se rađaju siva, crna i šarena. Već sa oko četiri meseca dobijaju belu boju vune. Plodnost je između 140-180 %.

Ovce daju prosečno 2,5-4 kg, a ovnovi 3,5-5 kg neprane vune. Randman vune se kreće oko 55 %. Spada u dugorepe ovce.

Postoje dva tipa cigaje, i to Čokanski i Somborski tip.

Čokanski tip cigaje se smatra genetskim resursom.

Somborski tip cigaje nastao je ukrštanjem sa safolkom.

Sa kvalitetnom ishranom daje u laktaciji od šest meseci 120-180 litara mleka.

Vlaškovitoroga žuja

Vlaškovitoroga žuja spada u autohtone rase koja igra važnu ulogu u našem ovčarstvu.

vitoroga žuja

Ubraja se u pramenke i kombinovane rase, jer služi za proizvodnju mleka, mesa i vune.

Prirodno stanište ove rase je u Vojvodini, ali i u zemljama okruženja (Mađarska i Rumunija). Spada u sitne ovce.

Glava vlaškovitoroge žuje je srednje veličine, uzana sa karakrerističnim rogovima. U Mađarskoj postoji pored belih, crnih i šute ovce i ovnovi. Prilično je mlečna u laktaciji od 50 do 100 litara mleka i karakteriše je otpornost, izdržljivost. Brojno stanje ove populacije je veoma mala, je zastupljeno svega oko 895 ovaca u 4 stada i prosečna težina grla za ovce 51,90 kg i ovnovi  17 grla prosečne težine 69,22 kg.

Problem za odgajivanje obe rase je mala brojnosti populacije za vitorogu žuju (teškoća u planu pripusta – mali broj umatičenih ovnova), a kod cigaje problem je osetljivost jagnjadi i njihov otežani odgoj i neatraktivnost za otkupljivače stoke.

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede