Preventivnom zaštitom protiv parazitarnih, zaraznih i drugih bolesti ovaca

ovce na pasnjaku
Određene bolesti ovaca se mogu lečiti, ali je mnogo bolje za životinju da delujemo preventivno i sprečimo nastanak i širenje bolesti.

Osim za životinju preventivna zaštita odgajivaču smanjuje troškove lečenja bolesnih grla.

Na koji način održavati preventivnu zaštitu ovaca saznajemo od Slavice Petrović, savetodavca PSSS.  

Preventivna zaštita i bolesti ovaca

Preventivna zaštita obuhvata redovno tretiranje ovaca i jagnjadi odgovarajućim vakcinama i antihelminticima radi sprečavanja pojave određenih bolesti, ali i njihovih širenja, održavanja dobrog zdravlja, priplodne kondicije, smanjenju utroška hrane za kilogram prirasta, kao i brži rast i razvoj mladih životinja.
 
Preventiva obuhvata držanje ovaca u odgovarajućim uslovima, pravilnu ishranu prema uzrastu i potrebama grla i drugo.
 
Preventivna zaštita sprovodi se protiv parazitarnih, zaraznih i drugih bolesti.
 
U ovčarstvu te bolesti često izazivaju velike materijalne i finansijske štete koje nastaju kao posledica troškova lečenja, a najčešće i u ginuća.
 
Parazitarne bolesti dele se na spoljašnje i unutrašnje. Od unutrašnjih bolesti najčešća je metiljavost, a od spoljašnjih najveće probleme predstvalja šuga ovaca.
 
Zarazne bolesti u ovčarskoj proizvodnji jesu najčešće zarazna šepavost i enterotoksemija. Može se pojaviti i enzootski pobačaj ovaca, kao i bruceloza ovaca. Ostale bolesti koje se takođe mogu javiti su često posledica nepravilne ishrane i naglo uzimanje određenih hranjiva što može dovesti do raznih poremećaja u varenju i trovanja grla (intoksikacije).
 
Često se posle jagnjenja javljaju bolesti koje su vezane za upale porođajnih organa, a najčešće kao posledica zaostajanja delova ili cele posteljice i porođajnih tečnosti.
 
Bolesti vimena – mlećne žlezde jesu najčešće razne upale dela ili celog vimena, odnosno mastitisi.
 
Nepovoljni uslovi držanja životinja u malom, zatvorenom prostoru sa slabom ventilacijom i vlažnom prostirkom omogućuje pojavu zarazne šepavosti, bronhopneumonije, šuge.

Metiljavost

Od parazitarnih bolesti najčešća bolest kod svih preživara (goveda, ovaca, koza) je metiljavost.
 
Metiljavost se najčešće i najviše javlja u barskim, nizijskim i poplavnim područijima pogotovo u kišnim periodima godine.
 
Bolest se javlja u akutnom i hroničnom toku. Akutni oblik obično traje 4-6 nedelja. U tom vremenu dolazi do upale potrbušnice i probavnih smetnji. Ovca prestaje da jede, preživa, često dobija proliv, naglo gubi u težini i vuna postaje gruba i neuredna. Telesna temperature se povećava i do 42 ˚C. Gravidne životinje mogu pobaciti.
 
Bolest može da traje i dosta kratko, a životinja može uginuti i za sedam dana od prvih znakova bolesti. Metiljavost se najčešće javlja pred kraj leta, u jesen i tokom zime.
 
Hronični oblik traje duže od šest nedelja. Životinje slabije jedu, polako gube na težini, vuna je neuredna i ispada u čupercima. Ispod donje vilice javlja se otok i nakuplja se tečnost u trbušnoj duplji. Temperatura je u granicama normale. Bolest se najčešće javlja tokom zime i u proleće.
 
Preventivna zaštita se sastoji u redovnom tretiranju ovaca i jagnjadi protiv parazitarnih bolesti što proizvođače upućuje na stručnu veterinarsku pomoć. Da bi se životinje što pre oporavile potrebno im je davati kvalitetnu hranu, vitamine i minerale u smešama žitarica ili kompletne koncentrovane smeše.
 
Preventiva obuhvata i meliorativno uređenje livada i pašnjaka, tj. njihovo isušivanje da bi se sprečilo razmnožavanje barskog pužića kao nosioca metiljavosti. 
 
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?